Izvor: B92, 28.Jul.2011, 12:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Preduzetnice plaćaju sve poreze
Beograd -- Država je izdvojila 50 miliona dinara kojim će umesto porodilja 500 preduzetnica poreskoj upravi platiti doprinose na dobit za 2010. i 2011. kaže Rasim Ljajić.
Ministar za rad i socijalnu politiku objašnjava da je od 2004 kad je Zakon donet, većina poreskih uprava po Srbiji doprinos preduzetnicama-porodiljama naplaćivala i na naknadu koju dobijaju od države i na dobit njihovih radnji.
"Tek >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << mali broj poreskih uprava je zakon protumačio tako, da doprinos na dobit nije naplaćivao dok je plaćan doprinos na porodiljsku naknadu. Zbog toga su nekim preduzetnicama stigla rešenja da plate i do 300 000 dinara", objasnio je Ljajić i dodao da će zbog očigledne greške države doprinosi biti plaćeni iz budžeta.
Ministarstvo finansija je nedavno preciziralo član 22 Zakona tako da je sada jasno: taj doprinos će plaćati sve preduzetnice dok su na porodiljskom odsustvu.
Stopa zaposlenosti žena u Srbiji je 46 odsto (muškaraca 62,3 odsto) što je dosta ispod proseka 34 članice OECD gde iznosi 59,6 odsto. Stopu od preko 70 odsto zaposlenosti žena imaju Island, Norveška, Švedska, Danska, Švajcarska i Holandija, a na samom dnu je Turska sa stopom od samo 24,4 odsto.
Protiv obe odluke Vlade oštro je javno protestovala Unija poslodavaca Srbije: prvom odlukom je, po njihovom mišljenju, ugroženo žensko preduzetništvo, a drugom ravnopravnost među ženama-preduzetnicama.
Ali pomoćnica ministra za rad i socijalnu politiku Radina Todović smatra da protestima nema mesta. Ona podseća da je zakonom regulisano da se doprinosi plaćaju na sve prihode od rada, pa da dakle od te obaveze ne može biti oslobođen ni prihod od dobiti vlastite radnje ili firme.
„Preduzetnice-porodilje taj doprinos plaćaju, ako poslove obavljaju preko stručnog poslovođe na koga su prenele svoja ovlašćenja. Doprinos se plaća po svim osnovama, i na porodiljsku naknadu i na dobit firme, dakle, ali na osnovicu koja ukupno ne može biti viša od pet prosečnih plata na godišnjem nivou", kaže Todovićeva.
Ona smatra da je ova naplata u interesu porodilje jer joj na kraju povećava penziju.
Sanja Popović predsednica Udruženja poslovnih žena Srbije, koje okuplja 208 vlasnica uglavnom malih i srednjih firmi, kaže da se žene nisu obraćale tom udruženju sa žalbama na ovo opterećenje.
"U slučaju ženskog preduzetništva pretežno se radi o malim firmama koje i inače imaju veliki problem sa održivošću, a naročito su ti biznisi ranjivi tokom prve tri godine od osnivanja firme. Logično je pretpostaviti da se firme preduzetnica-porodilja, dakle mlađih žena, nalaze u toj početnoj ranjivoj fazi, kada im se svako opterećenje dodatno multiplikuje", kaže Popovićeva.
Ona podseća da žene imaju dodatne probleme kod osnivanja firmi prvo, zato što su retko vlasnice ili suvlasnice nepokretne imovine na koju bi se mogla staviti hipoteka kod uzimanja bankarskih kredita, a drugo, još se prečesto suočavaju sa stereotipima okoline, odnosno teško ih prihvataju kao poslovne partnere.
„Imali smo slučaj naše članice, koja je otišla na poslovni razgovor o sumi od 50 000 dinara, a koju je poslovni partner posle dugog snebivanja otvoreno pitao: A kad će da dođe Vaš muž. Koji, inače, u firmi samo povremeno pomaže".
Popovićeva procenjuje da je udeo žena-preduzetnica u ukupnom preduzetništvu u Srbiji ispod 20 odsto, „mada je u blagom porastu".
„Od ukupno 110 000 registrovanih malih i srednjih preduzeća u oko 25 odsto su kao suvlasnice ili vlasnice registrovane žene. Ali pošto je poznato da se firme često samo proforme vode na ime žene, tražili smo od Agencije za privredne registre da nam izlista broj žena koje su istovremeno i vlasnice i direktori preduzeća i došli smo do broja od 19 000. Toliko smatramo da otprilike ima preduzetnica. Broj porodilja među njima tako je mali da ne verujem da one predstavljaju neki ozbiljan izdatak za državu", kaže Popovićeva.
Podatak da je broj malih i srednjih preduzeća u blagom porastu u uslovima krize, koja je naročito pogodila baš ta preduzeća, Popovićeva objašnjava činjenicom da je kriza manje pogodila sektor usluga, a baš u tom sektoru se preduzetnice najbolje snalaze. „Mada, bez stope gašenja tih firmi, ne možemo steći baš kompletnu sliku, a tim podatkom ne raspolažemo", kaže ona i na direktno pitanje tvrdi da nijedna od članica Udruženja poslovnih žena nije dosad ugasila svoj posao i firmu.
Kad govori o radu Udruženja poslovnih žena, Sanja Popović smatra za potrebno da podvuče da se žene-preduzetnice još po jednom važnom detalju razlikuju od muškaraca preduzetnika:" Za razliku od muškaraca koji samo kukaju za parama, nama se naše članice uglavnom obraćaju za nefinansijsku podršku. Žene-preduzetnice su vrlo zahvalne za svaku pomoć".
