Izvor: Politika, 10.Jun.2012, 22:22 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Poslodavci protiv socijalističkih tekovina
Rasim Ljajić, ministar rada i socijalne politike slaže se da su izmene Zakona o radu nužne, ali sindikati se tome protive
Rad na određeno vreme treba da se produži sa jedne na tri godine, a otpremnine da se isplaćuju tehnološkim viškovima samo za godine radnog staža provedene kod poslednjeg poslodavca, a ne za ukupan staž. Ovo su zahtevi Unije poslodavaca i privrednih organizacija koje okupljaju domaće >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i strane kompanije i menadžere u Srbiji.
– Sadašnja regulativa, nasleđena iz perioda socijalizma, ne odgovara realnim potrebama tržišne privrede i u znatnoj meri diskriminiše osobe sa 20 i više godina radnog staža ili sa oko 45 godina života. Ona tera poslodavce da zapošljavaju radnike kojima bi u slučaju proglašenja za tehnološki višak isplaćivali neznatne otpremnine– rekli su u Uniji poslodavaca posle sastanka sa predstavnicima Privredne komore Srbije, Američke privredne komore, Saveta stranih investitora, Srpske asocijacije menadžera, NALED-a.
Ove promene, tvrde,neophodne su kako bi se smanjili troškovi poslovanja i stvorili uslovi za otvaranje novih radnih mesta. Uslovi poslovanja u Srbiji su, kako ističu, otežani zbog velikih opterećenja privrede, sve većeg pada prometa i kupovne moći građana, kao i zbog nagomilanih dugova i krize.
– Zajednički tim odmah po formiranju nove vlade nastojaće da ubedi političke činioce da su promene u opštem, a posebno u interesu razvijanja privrede i smanjenja nezaposlenosti– naglašavaju poslodavci.
Rasim Ljajić, ministar rada i socijalne politike slaže se da su izmene Zakona o radu nužne i da su ove dve stavke na kojima je insistirao i Međunarodni monetarni fond, uz još neke druge, bile spremne za usvajanje i u mandatu ove vlade. Ali za to nisu imali saglasnost sindikata.
– Ovo će biti jedan od prvih zadataka s kojima će se suočiti nova vlada u prvim danima rada. Činjenica je da moramo uvesti fleksibilnije oblike rada kako bi poboljšali poslovnu klimu. Sindikati su se složili oko otpremnina, ali ne i oko dužine trajanja rada na određeno vreme. Smatrali smo da bi radnici za te tri godine stekli praksu i postigli veće šanse za stalno zaposlenje. Bili smo spremni da taj period skratimo na dve godine, ali ni to sindikati nisu prihvatili – navodi Ljajić.
Ranka Savić, predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata, kaže da bi izmene zakona podržali samo ako bi dobili garancije da će radnici biti zaštićeni od otkaza.
– Ako poslodavci tri godine drže nekoga, onda imaju i obavezu da ga prime na neodređeno vreme, a ne tri meseca pre isteka tog roka da mu daju otkaz. Plašim se da bi se na taj način ugasila institucija zapošljavanja na neodređeno vreme – navodi Savićeva.
Ona smatra da i u pogledu otpremnina trba napraviti razliku među onima koji su uzeli po više otpremnina, radeći u saveznim, a potom u republičkim organima i radnika u realnom sektoru, koji otpremnine nikada nisu videli.
Za uvođenje fleksibilnog radnog zakonodavstva, smanjivanje obaveznih otpremnina i administrativnih opterećenja zalažu se i Džo Lauter, Tamara Borovčanin i Dušan Vasiljević u članku „Zaposlenost, produktivnost i fleksibilnost” poslednjeg broja biltena „Makroekonomske analize i trendovi”. Oni „ukazuju da stopa nezaposlenosti iznosi 25 odsto i da je u stalnom porastu, dok je stopa zaposlenosti radno sposobnog stanovništva neverovatno niska – 45 odsto”.
Autori članka smatraju da postojanje fleksibilnijih oblikazapošljavanja (rad od kuće, fleksibilno radno vreme, lizing zaposlenih, rad sa pola radnog vremena, liberalizacija rada na određeno vreme…) po pravilu dovodido dinamičnijeg, kreativnijeg i produktivnijeg okruženja,u kome poslodavci imaju korist od veće produktivnosti inižih troškova rada, dok zaposleni postižu ravnotežu izmeđuposla i ličnog života.
„Kada se liberalizuju uslovi zapošljavanja iotpuštanjaradnika, poslodavcima je mnogo lakše da otvaraju novaradna mesta znajući da će moći da smanje broj zaposlenihako se stvari ne budu razvijale kako su se nadali.Tako se stvara pozitivna povratna sprega u kome liberalizovanapolitika zapošljavanja podstiče radnike da buduproduktivniji, što opet poslodavcima olakšava otvaranjenovih radnih mesta.”
Sa druge strane, u Srbiji se, prema njihovoj oceni,„održava opasna iluzijaprema kojoj je jedina poželjna karijera ona koja podrazumevaugovor o radu (i to, ako je moguće, u državnompreduzeću ili upravi). Rigidnom politikom zapošljavanja,koja se prvenstveno bavi održavanjem iluzije o sigurnomradnom mestu, poslodavcima se vezuju ruke za svođenjebroja zaposlenih na održiv nivo uz obezbeđenje optimalneproduktivnosti zaposlenih (koji su u pojedinimaspektima i isuviše zaštićeni).
„Naša nesreća je to što propisičesto vezuju ruke privrednicima, čak i u slučajevimakada bi neodrživa radna mesta mogla da se žrtvuju da bise sačuvala održiva i spasla čitava preduzeća.”
Zašto se Srbija našla u ovakvoj situaciji? Zato što joj je, kažu autori, fiskalnoopterećenje zarada veliko, složen je obračunzarada, postoje ograničenja u pogledu rada na određeno vremei drugih fleksibilnih vidova zapošljavanja, visokesu otpremnine, zahtevi u pogledu zaštite na radu i nedoslednostinspekcije rada…
Marijana Avakumović
objavljeno: 11.06.2012.
