Izvor: Blic, 16.Feb.2009, 06:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Paklene pomorandže
Da li odlazak Rasima Ljajića u bolnicu da bi posetio Velimira Ilića amnestira lidera Nove Srbije od odgovornosti za ono što je izjavio u Skupštini?
Ljajić je, u prvoj izjavi, odbio da kaže mnogo više od toga da bi sve što bi mogao da izgovori bilo tužno i patetično te da, ako tako o njemu govore prijatelji, šta li tek misle i rade neprijatelji. A onda je odlučio da nešto uradi povodom toga i s pomorandžama >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << u kesi stao kraj Ilićeve bolničke postelje.
Recimo da je stvar okončana što se tiče njih dvojice. Ali, šta je s nama ostalima?
Ilić je krajem prošle nedelje u parlamentu s govornice, u direktnom televizijskom prenosu, izjavio: „Vi idete Karađorđu u posetu, u Orašac, a pozivnice šalje Rasim Ljajić, moj drug, svaka čast, ali to je vređanje dostojanstva ove države, Karađorđa, to je uvreda za sve što je srpsko.”
Optimizam povodom reakcija javnosti na citiranu izjavu pokazao je zaštitnik građana Saša Janković: „...Reakcija javnosti pokazuje da je vreme etničkih podela i isključivosti iza nas.” Velja Ilić, s druge strane, tvrdi da nije hteo da vređa Rasima, ni po jednoj osnovi, već je ukazao da bi na proslavu Sretenja, dana državnosti Srbije, poziv morao da šalje premijer ili predsednik države, a ne ministar za rad, socijalnu politiku... i još nešto.
Da li je Velja pravedan, a javnost nepravedna, kad je, mahom, u Ilićevim rečima prepoznala ono što je odmah kršteno kao - govor mržnje. Ispada da javnost, ma šta to značilo, ima pokvarenu maštu pa učitava u sadržaj i značenja kojih u sadržaju nema.
Ako je javnost tako reagovala, onda se izjava zaštitnika građana može iščitati i u drugom ključu. Daleko smo mi od toga da je „vreme etničkih podela i isključivosti iza nas”, kako tvrdi Janković. Jer da je daleko iza nas ne bi se ni sporili oko toga šta je Velja Ilić mislio kad je rekao to što je rekao.
Svi bi ga, brate, razumeli onako kako on to naknadno tumači.
Reakcije javnosti pokazuju u stvari da mi dobro znamo da je ta vrsta zla i političke nekorektnosti duboko usađena u društvenom tkivu, ali, ipak, ohrabruje spremnost dela javnosti da takve pojave uočava i na njih reaguje.
Nije ovo prvi put, a ponajmanje Iliću, da mu je jezik brži od pameti. Naknadna redakcija njegove izjave od male je pomoći sad kad se prosulo sirće. Da je Ilić umesto što je pominjao „svog druga” Rasima Ljajića, rekao da nije u redu da ministar za rad... poziva na proslavu u Orašac, i da je rekao da je to uvreda za državu, dakle da nije pominjao „sve što je srpsko”, srpstvo u suštini, ne bi ni bilo ovog spora. Ali, oboleli Velja Ilić očigledno jednači državu sa srpstvom, što barem po prvom delu ustavne definicije i nije netačno.
Dakle, da je pokazao malo više uzdržanosti, ne bi bilo ni ovoga, ali zar to nije preveliki zahtev kad je u pitanju lider Nove Srbije?
Ljajić je bolničku posetu i viđenje s Ilićem objasnio ljudskim i političkim razlozima.
Zašto ga nismo videli u Orašcu?
