Izvor: RTS, 24.Sep.2011, 19:32 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nije bilo trgovine oko Šeksa
Rasim Ljajić oštro demantuje navode nekadašnje hrvatske ministarke pravde Vesne Škare Ožbolt da je Srbija 2005. pokušala trgovinu optužnicom protiv Vladimira Šeksa.
Predsednik Nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim tribunalom Rasim Ljajić oštro je demantovao izjavu nekadašnje hrvatske ministarke pravde Vesne Škare Ožbolt da je Srbija 2005. pokušala trgovinu optužnicom protiv Vladimira Šeksa.
Ljajić je Tanjugu rekao da je izjava >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Ožboltove data u tamošnjoj predizbornoj kampanji, koja je, kako je rekao, uvek zgodna prilika za ubiranje političkih poena. Ljajić je upitao zašto je Škare Ožbolt o tome ćutala šest godina.
Bivša hrvatska ministarka pravde izjavila je da je Srbija preko Ljajića još 2005. godine pokušala političku trgovinu optužnicom protiv Vladimira Šeksa, zahtevajući puštanje nekoliko pravosnažnih osuđenika na kazne od 15 do 25 godina koji su bili u zatvoru u Lepoglavi.
Škare Ožbolt je za HRT rekla da je Ljajić u njenom kabinetu u Zagrebu nudio kutije s dokumentacijom JNA koje su sadržale informacije o Šeksu u zamenu za puštanje i prebacivanje u Srbiju nekoliko osoba pravosnažno osuđenih u Hrvatskoj za ratne zločine, koji su kazne od 15 do 25 godina služili u zatvoru u Lepoglavi.
Bivša hrvatska ministarka kaže da na to nije pristala, ali je o svemu obavestila Šeksa i tadašnjeg premijera Ivu Sanadera.
Rasim Ljajić, međutim, ističe da je suština potpuno drugačija.
"Mi smo Hrvatskoj otvoreno rekli da imamo dokumentaciju JNA i ponudili smo im, u okviru međunarodne pravne saradnje u procesuiranju ratnih zločina, da ukoliko postoji njihova spremnost, na osnovu te dokumentacije i dokaza koje Srbija ima, sprovedu istragu", rekao je Ljajić.
Prema rečima Ljajića, logična posledica je da se u sklopu te saradnje dobije tajni spisak preko dve hiljade optuženih Srba, izbeglih i prognanih, jer bi to pospešilo ukupnu normalizaciju odnosa dveju zemalja.
"U sklopu cele priče, pošto je tema bila i Srbi u zatvoru u Lepoglavi, mi smo tražili da se, nezavisno od te dokumentacije, nastavi transfer osuđenih lica. O tome je i ranije bilo reči, a prva grupa osuđenika je već bila puštena, nakon što je Srbija Hrvatskoj dostavila zemljišne i matične knjige iz opštine Glina koje su do tada bile u privatnom posedu", precizirao je Ljajić.
Predsednik Nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim tribunalom istakao je da je Ožboltova tada s velikom pažnjom saslušala sve predloge i ocenila ih veoma interesantnim, pa je predložila da pita tadašnjeg premijera Ivu Sandera šta da radi. Posle razgovora sa Sanaderom, rekla je da Hrvatska nije zainteresovana, navodi Ljajić.
Ljajić ističe da je priča lansirana u trenutku predizborne kampanje kada se, kako navodi, medijski prostor dobija za prikupljanje političkih poena na osnovu optužbi Srbije.
Veće za ratne zločine beogradskog suda poslalao je nedavno Hrvatskoj optužnicu u kojoj se oko četrdeset osoba tereti za ratne zločine i genocid nad srpskim stanovništvom na području Vukovara 1991. godine.
