Izvor: RTS, 12.Nov.2013, 13:36 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Milionska pljačka robnih rezervi
Zloupotrebama robnih rezervi napravljena milionska pljačka, a vraćen samo mali deo nestale pšenice i kukuruza, rekao ministar Rasim Ljajić na sednici parlamenta obrazlažući Predlog zakona o robnim rezervama. Većina parlamentarnih stranaka podržala predložena rešenja.
11.40 - Milionska pljačka robnih rezervi, samo mali deo pšenice i kukuruza vraćen, rekao Rasim Ljajić obrazlažući predložena rešenja.
10.25 - Pre rasprave o Predlogu zakona >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << o robnim rezervama, poslanici koriste pravo da postave pitanja predstavnicima vlasti.
Poslanici Skupštine Srbije razmatraju više zakonskih predloga, među kojima je i Predlog zakona o robnim rezervama.
Ministar trgovine Srbije Rasim Ljajić ocenio je da bi cena ulja trebalo da bude ispod 100 dinara po litru na osnovu niže otkupne cene suncokreta.
"Logika kaže da bi cena litra ulja trebalo da bude najviše 97 dinara, ali država ne može da utiče na te cene", rekao je Ljajić u Skupštini.
On je podsetio da je cena suncokreta ove godine višestruko niža nego u 2012. godini.
Ministar trgovine i telekomunkacija Srbije Rasim Ljajić rekao je u parlamentu da je zloupotrebama robnih rezervi napravljena milionska pljačka i da je vraćen samo mali deo nestalih količina pšenice i kukuruza.
"Nestalo je oko 80.000 tona pšenice i kukuruza, a skladištari su vratili oko 13.000 tona pšenice i oko 2.500 tona kukuruza", istakao je Ljajić u Skupštini Srbije u načelnoj raspravi o Predlogu zakona o robnim rezervama.
Sa skladištarima koji su u roku od mesec dana vratili robu, kako je naveo, obnovljen je ugovor, a ostali se istražuju.
"Policija radi svoj deo posla", rekao je Ljajić.
Dodao je da zbog uočenih zloupotreba država planira da obezbedi što veći prostor u svom vlasništvu za skladištenje robnih rezervi.
Prema rečima Ljajića, ideja je da se aktiviraju hipoteke skladištara date za robne rezerve koje nisu vratili, da im se oduzmu skladišta i dođe bar do 100.000 kvadratnih metara skladišnog prostora za pšenicu.
Ljajić je naglasio da je država za zakup skladišta godišnje plaćala skladištarima naknade od 460 miliona dinara.
"To je neverovatno. Mogli samo da napravimo skladišni prostor, uštedima značajna sredstva i osiguramo se od zlouoptreba. Nadamo se da smo sada prekinuli lanac zloupotreba", kazao je Ljajić.
Ljajić je istakao da se predloženim izmenama o robnim rezervama omogućava suštinsku reformu sistema robnih rezervi u Srbiji.
Kako je naveo razlozi za donošenje novog zakona onemogućavanje zloupotreba i usklađivanje sa standardima Svetske trgovinske organizacije i EU.
"Donošnje zakona će u velikoj meri označiti bitnu reformu čitavog sistema i omogućiti da se robnim rezervama upravlja daleko efikasnije, a samim tim i državnom imovinom", kazao je Ljajić.
Dodao je da se predloženim rešenjima prvi put uvode i obavezne rezerve nafte i naftnih derivate, a da će Direkcija za robne rezerve upravljati i sa tim delom rezervi.
Novina u zakonu je što se intervencije iz robnih rezervi, pored situacija vanrednog stanja i poremećaja na tržištu, omogućavaju i u situcijama elementanih nepogoda, kao i tehničkih i tehnoloških situacija koje mogu da ometu snabdevnje stanovništa osnovnim namirnicama, rekao je Ljajić.
Ljajić je dodao da je precizno navedena vrsta i strukutra robe koja je predmet rezervi, a novina je da je uvrštena i oprema za poštu, telekomunikacije i železnicu.
"Uvodi se i novi način upravljanja robnim rezevama i precizno se definišu sve faze upravljanja, od nabavke preko skladištenja, davanja na zajam i obnavljanja rezervi", naveo je Ljajić.
Mihajlović: Obavezne rezerve nafte do 2023.
Ministarka energetike Zorana Mihajlović rekla je u parlamentu da Srbija najkasnije do početka 2023. godine mora da uspostavi obavezne rezerve nafte i naftnih derivata.
Srbiji će biti potrebno oko 700 miliona evra za formiranje rezervi nafte i naftih derivata u periodu od 2014. do 2023. godine, procenjeno je u analizi efekata primene predloženog Zakona o robnim rezervama.
Mihajlovićeva je navela da je rezervama predviđeno da se rezerve nafte i goriva formiraju u visini od 90 dana prosečnog dnevnog neto uvoza ili 61 dan prosečne dnevne potrošnje.
Prema njenim rečima, Srbija će usvajanjem tog zakona ispuniti obaveze prema Energetskoj zajednici jugostočne Evrope koja nalaže da zemlje članice formiraju obavezne rezerve nafte najkasnije do 31. decembra 2022. godine.
"Pored toga što se propisuje formiranje centralnog skladišnog tela propisuje se i da rezerve mogu da se skladište kod energetskih subjekata koji moraju imati licence za skladištenje nafte i derivata", rekla je Mihajlovićeva.
Navela je da za skladištenje nafte i goriva Direkcija za robne rezerve ima 180.000 kubnih metara skladišta, a Javno preduzeće Transnafta 130.000 kubika, ali da to nije dovoljno.
Poslanici podržavaju predloženi zakon
Većina parlamentarnih stranaka ocenile su da je dobro što se posle 20 godine donosi novi zakon o robnim rezervama, jer je neophodno sprečiti zloupotrebe u toj oblasti.
Poslanik Stranke vojvođanskih Mađara Arpad Fremond rekao je, prema mišljenju te poslaničke grupe, novi zakon pozitivno uticati na sigurnost snabdevanja osnovnim životnim namirnicama i energentima, ali bi trebalo da omogući i da se reaguje i pre nastanka poremećaja na tržištu.
Gorica Gajić iz DSS-a kritikovala je što su ukinuti srednjoročni planovi robnih rezervi osim u slučaju naftnih derivate i navela da se predložena rešenja, kao i u drugim zakonima koji dolaze u Skupštinu ne spominje Kosovo i Metohija kao teritorija na kojoj će se primenjivati.
Socijalista Zoran Kasalović istakao je da je Predlog zakona o robnim rezervama sveobuhvatniji, precizniji, obezbeđuje javnost robnih rezervi i kontrolne mehanizme, pre svega u obrazovanju, finansiranju, razmeštanju i korišćenju i obnavljanju robnih rezervi.
Poslanik Lige socijaldemokrata Vojvodine (LSV) Đorđe Stojšić kazao je da se predlženim zakonskim rešenjem uvodi red u oblast robnih rezervi i do će ta poslanička grupa podržati usvajanje zakona.
Mirko Čikiriz iz SPO-a rekao je da će ta poslanička grupa podržati zakon, jer je, kako je istakao, reč o bitnom antikorupcijskom zakonu.
Poslanica LDP-a Ranka Savić ocenila je da bi u zakon trebalo uvrstiti načelo javnosti kako bi osnovni podaci o vrsti, količini, kvalitetu, roku trajanja i korisnicima robnih rezervi bili dostupni najširoj javnosti.
Aleksandar Senić iz DS-a smatra da predloženi zakon ima značajne manjkavosti, jer nema načela podsticaja i obezbeđenja kontinurane proizvodnje, pre svega poljoprivrednih proizvoda.
Poslanici će, u nastavku sednice, razmotriti Predlog zakona o bezbednosti železnice, kao i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnim putevima i Predloga zakona o ostvarivanju prava na zdravstvenu zaštitu dece, trudnica i porodilja.
