Izvor: RTS, 26.Mar.2012, 22:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Manja Vlada, jača Skupština
Predstavnici i vlasti i opozicije saglasni da buduća Vlada mora imati manje ministarstava, ali i da Skupština mora povratati autoritet. Različita mišljenja o tome da li je za učinak Vlade odgovoran slab premijer ili činjenica da je Vlada koaliciona.
Buduća Vlada mora imati manje ministarstava, a Skupština mora povratati autoritet, saglasni su predstavnici vlasti i opozicije, koji su gostovali u emisiji Oko.
Predsednik Socijaldemokratske partije >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Rasim Ljajić, koja se među prvima i zalagala za smanjenje Vlade, smatra da buduću izvršnu vlast treba da čine predesednik Vlade, potpredsednik i 13 ministara. I broj zamenika ministara bio bi ograničen na po jednog zamenika po ministru.
"To podrazumeva stablnost i konsolidaciju demokratskih institucija, ali i značajnu uštedu sredstava. To znači da bi posle izbora odlazili ministri i njihovi zamenici, a pomoćnici bi ostajali, jer bi bili birani preko konkursa", objašnjava Ljajić.
Potpredsednik Srpske radikalne stranke Aleksandar Martinović kaže da je neobično da ljudi koji su na vlasti kritikuju tu istu vlast.
"Treba da imamo 15 ministara, a partije koje od 2000. godine formiraju Vladu, nikad nisu imali 15 ministarstava. Postavlja se pitanje šta sprečava ljude koji su na vlasti da te svoje ideje za koje se zalažu u javnosti, sprovedu u delo", kaže Martinović.
Martinović objašnjava da se radikali programski zalažu za unitarnu, jeftinu i efikasnu državu, ali da oni koji su na vlasti od 2000. godine promovišu suprotno, glomaznu državu, glomaznu administraciju, stvaranje regiona, stavarnje autonomnih pokrajina i da to sve poskupljuje funkcionisanje državnog aparata.
Rasim Ljajić potvrđuje da smo od 2000. godine imali velike Vlade, kao i pre toga i da smo u regionu rekorderi po broju partija koje su činile kabinet premijera.
"DOS-ova Vlada je imala 18 stranaka, tačno je da su apetiti tih strnaka bili veliki i da bi se ti interesi zadovoljili forimrana su ministarstva na potpuno nerealnim kriterijumima", kaže predsednik SDPS-a i ističe da je siguran da će posle ovih izbora Srbija imati najmanju vladu od 2000. godine.
Koalicija Ujedninjenih regiona Srbije je, usvajajući platformu regionalizajice i decentralizacije, poseban deo posvetila tome kako bi Vlada Srbije trebala da izgleda u budućnosti, kaže Maja Gojković.
Gojkovićeva ističe da je URS za to da Vlada bude manja i saglasna je da bi maksimalan broj ministarstava trebalo da bude 15.
"Kada se sagleda koja bi sve minisatrstva mogla da se spoje, mimo onih ključnih koji svuda u svetu postoje i koji su kičma jedne države, mislim da je 15 sasvim dovoljno, čak i 13 sa predsednikom vlade i sa zamenicima. Međutim, mislim da je efikasnost vlade jedno posebno pitanje koje se ne može gledati kroz to koliko je ministarstava," objašnjava Gojkovićeva.
Gojkovićeva smatra da bismo odgovor na pitanje kako Vlada izgleda i kako radi, pre mogli da tražimo u autoritetu premijera i da se u tome sagledava neuspeh ove Vlade.
"Sticajem okolnosti i koalicionim dogovorom danas imamo izuzetno politički slabog premijera i ono što predlažemo, da kada se završe izbori i formira nova Vlada, to bi trebalo da bude neko od stranačkih vođa koalicije, da bi imao politički kredibilitet", objašnjava predsednica Narodne partije.
Vlada na telefonu
Maja Gojković je povukla paralelu kada su u pitanju sednice Vlade srbije i sednice koje je ona kao gradonačelnica Novog Sada držala, uz konstataciju da nijedna sednica nije bila telefonska.
Uz konstatciju da je prema rečima članova SPS najefikasnija vlada bila ona kojom je predsedavao Mirko Marjanović, čije su sednice trajale od 15 minuta do pola sata, Ljajić ističe da je za neke tehničke stvari jeftinije odluke doneti putem telefona.
"Vlada nije mesto gde se raspravlja, vlada je mesto gde se donose odluke, a pre toga imate čitavu proceduru, odbore koji treba da pripreme čitav materijal za vladu", objašnjava Ljajić.
Na pitanje Aleksandra Martinovića šta rade u Vladi koju vodi Mirko Cvetković bez političkog autoriteta, Gojkovićeva objašnjava da je u izborni ciklus najlakše ulaziti sa kritikom postojećeg sistema.
"Urbana legenda je da G17 ruši sve vlade, pa nije bilo potrebe da se to uradi opet. Mi znamo kod koga se nalazi mač i pogača, pa tako treba i praviti korake, a da ne nanesete sebi najveću štetu. Mora se izaći sa konkretnim političkim programom i ne treba se pitati zašto ljudi ne veruju vladi, ne veruju parlamentu, jer izlazimo stalno kritikujući jedni druge kao politički činioci i ne nudimo konkretan program", kaže član predseništva URS-a.
Gojkovićeva objašnjava da Ujedinjeni regioni nude politiku u kojoj se običan čovek nalazi u centru, gde mu se nudi ravnomeran regionalni razvoj, jer je dosta da se ljudi sele za Beograd i u Vojvodini za Novi Sad.
Ljajić, koji je bio ministar u svakoj Vladi u poslednjih 12 godina, kaže da problem nije u tome da li je premijer jak ili ne, već što su vlade bile sastavljene iz velikih koalicija, heterogene, spore u donošenju odluka.
Potrebna jaka skupština
Objašnjavajući zašto sve manje prati skupštinske prenose, Ljajić kaže da se poslanici više obraćaju svom biračkom telu, nego što govore o tački dnevnog reda o kojoj se raspravlja i da je to razlog pada rejtinga te institucije.
Potpresednik radikala smatra da je vlast apsolutno odgovorna za urušavanje dostojanstva parlamenta.
"Krađa mandata Srpske radikalne stranke, koja je sprovedena uz pomoć DS-a i njihovih koalicionih kolega, dogodila se 2008. godine. Posle toga imate kampanju u medijima koju kontroliše vlast protiv parlamenta i onda se u očima javnosti narodni poslanik pretvorio u nekog parazita, koji jede i pije o trošku naroda, koji ništa ne radi. Naravno da ima i takvih poslanika, ali ja mislim da većina u Skupštini nije takva", ističe Martinović.
Martinović kaže da vlast parlament doživljava kao glasačku mašinu, jer čim se utvrdi kvorum, 90% poslanika vladajuće koalicije napušta parlament, ostaju oni koji tog dana treba da govore, i kako kaže, vraćaju se u skupštinu kada treba da glasaju.
Govoreći o prisustvu poslanika iz poslaničkog kluba radikala Branimira Đokića i Lidije Vukićević, koji su rekorderi po najmanje vremena provodenog u sali, Martinović je rekao da oni nisu profesionalni poslanici, već umetnici koji imaju i druge obaveze, ali i da je ta stranka promovisala najveći broj mladih, obrazovanih i kvalitetnih poslanika.
Da je parlamnet izgubio ulogu slaže se i Maja Gojković, jer, kako navodi, parlament ne kontroliše vladu, izvršna vlast se postavila kao da ona naređuje parlamentu, tu stižu predlozi zakona koja većina treba da izglasa, obično bez rasprave.
Rešenje problema vidi u tome da se smanji broj poslanika i da se biraju neposredno, jer će tako biti pravi predstavnici, a ne poslanici političkih stranka koji su tamo delegirani.
Da je potrebo smanjiti broj poslanika na 150, smatra i predsednik SDPS-a, jer će to uticati na stranke da daju najbolje ljude i da parlament neće služiti za zaslužne stranačke aktiviste da dobiju mesto zato što su lepili plakate.
Ljajić postavlja i pitanje koliko su korisni prenosi, jer ih pojedine stranke koriste za obraćanje svojim biračima, a ne raspravama o dnevnom redu.
