Izvor: Politika, 07.Mar.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ljubimac novinara
Biti omiljen u medijima ne znači i biti popularan u biračkom telu. Mediji najmanje cene političare koji izbegavaju da saopšte loše vesti
Rasim Ljajić je ljubimac novinara. Tako se, uz malo preterivanja, može opisati činjenica da je peti put proglašen za ličnost koja ima najbolje odnose sa novinarima u osam istraživanja Agencija za odnose s javnošću Pragma. Ove godine je oko 130 urednika i novinara >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << odgovorilo na jedanaest pitanja Pragme bez obaveze da se potpišu ispod svojih odgovora.
„Drago mi je naravno. Ali, to je pre svega za mene napor i deo posla. Trudim se i to mnogo, nije lako u subotu i nedelju, i danju i noću, davati izjave novinarima. S druge strane, treba proceniti koliko se treba pojavljivati u medijima jer preveliko prisustvo nije dobro”, kaže Rasim Ljajić, ministar za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku.
Cvijetin Milivojević, direktor Pragme, objašnjava da je Ljajić omiljen u medijima kada se govori o političarima. „To ne znači da je omiljen u biračkom telu. U matičnoj sredini u Sandžaku on nije neprikosnoveni lider.”
„Novinari od političara očekuju stalnu spremnost za davanje izjava, neformalne susrete, spremnost da se odazovu svim medijima čak i onima koji ih kritikuju. Očekuju direktan i konkretan govor čak i kada je reč o nezahvalnim temama i zadacima. Potrebno je da političar razume šta su mediji i da govori novinarskim jezikom. On treba da shvati da odnosi s medijima ne postoje samo zbog pozitivnog publiciteta. Političar treba da prati i trendove u komunikaciji. Konferencije za medije i saopštenja za javnost su apsolutno neomiljeni za novinare jer su nezanimljivi i svi mediji ih imaju. Neformalni susreti su ono što je potrebno novinarima”, objašnjava Milivojević navode iz ankete.
Na ovom spisku su još Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja, Bruno Vekarić portparol Tužilaštva za ratne zločine, Radovan Jelašić, guverner Narodne banke Srbije, Nebojša Bradić, ministar za kulturu, Vladimir Vukčević, tužilac Specijalnog suda, i Boris Tadić, predsednik Republike.
„Iako nije dostupan novinarima, niti se može očekivati da im se predsednik Republike javlja na mobilni telefon, Tadić je na spisku kao i nekoliko puta ranije. Bio je prvi 2003. godine, kada je bio na funkciji ministra za telekomunikacije. To znači da je imao dobru komunikaciju s novinarima, a sada se više ocenjuje njegova institucija i ministri”, kaže Milivojević.
„Jelašić je simbol odbrane dinara i koliko mu pozicija dopušta izlazi u susret novinarima. Nije osvetoljubiv, a takvih političara ima, pa nije „zapamtio” kada su ga neki novinari gurali u afere. Kada je Mlađan Dinkić bio guverner takođe je imao dobre odnose s medijima. Vodio je novinare u Japan, Ameriku i Englesku, ali se to ne može smatrati korupcijom, već je on lukavo iskoristio razgovore s važnim zvaničnicima. Vukčević i teške stvari saopštava na optimističan način i stalno mu je otvoren kabinet, što novinari očigledno cene, kao i Vekarića koji se bavi jednim od najnezahvalnijih poslova. Najveće zamerke predstavnika medija se obično odnose na političare koji hoće da govore samo o lepim stvarima, odnosno da se reklamiraju, a loše vesti izbegavaju. Jedan je čak rekao, ne želeći da odgovori novinaru: ’Šta me sad to pitate kada gori Hilandar’. Novinari očekuju da sva njihova pitanja budu jednako tretirana i da ih političari ne doživljavaju kao svoj servis. Očigledno je da političari sa ovog spiska to ne rade”, kaže Milivojević.
Tomislav Nikolić, predsednik SNS-a, i Ivica Dačić, ministar policije, ocenjeni su kao političari koji su pozitivno promenili imidž u odnosu na prethodnu godinu. Milivojević kaže da su novinari očigledno, kada je o Nikoliću reč, bili usredsređeni na drugi deo godine kada je postao predsednik nove stranke, i kada je medijski bio eksponiran a „vetar mu duvao u leđa”. „Dačić je bio portparol i ima iskustvo s novinarima koji su ocenili da ume slatkorečivo da priča i da je na novoj funkciji nonšalantan.”
Novinari su imali i zamerke i sugestije kako da pojedinci i institucije pospeše svoje odnose s medijima i novinarima i birali kanale komunikacije koje smatraju najefikasnijim. Te sugestije mogu da budu izuzetno korisne. Zato je pitanje za Milivojevića koje stranke, organizacije, institucije... koriste njegovo istraživanje.
Direktor agencije kaže da ovu anketu ne rade u startu za naručioca, ali da, pošto ima mnogo dobrih saveta koje nijedna PR agencija ne bi mogla da pruži, prodaju istraživanje pošto ga završe. „U startu ne znamo ko će kupiti istraživanje. Svake godine svi koji su pohvaljeni se jave kao i oni koji su bili u vrhu liste a sada nisu. Jer, mediji su glas naroda i neki možda i zbog toga tvrde da su im ovo najdraža priznanja.”
Ivana Anojčić
[objavljeno: 08/03/2009]
