Izvor: RTS, 16.Dec.2009, 14:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ljajić: Dosta konfrontacija
Srbiji je dosta polarizacije i ubiranja poena na političkim sukobima, upozorio Rasim Ljajić i pozvao je sve političke partije na konsenzus i parlamentarni dijalog. Pitanje decenralizacije i regionalizacije ne rešava se u Skupštini, rekao je Ljajić.
Ministar rada i socijalne politike i lider Socijaldemokratske partije Srbije Rasim Ljajić pozvao je na konsenzus i parlamentarni dijalog sve političke >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << partije, upozoravajući da je Srbiji dosta polarizacije i ubiranja poena na političkim sukobima.
"Predstavnici političkih partija, i na javnoj sceni i iza nje, treba da demonstriraju spremnost na dogovor i kompromis, koji se u Srbiji još uvek, sasvim nepotrebno i nekonstruktuvno, doživaljava kao neka vrsta izdaje i poraza", rekao je Ljajić u intervjuu Tanjugu, prvom posle osnivačkog kongresa svoje nove stranke.
Prema njegovom mišljenju, uvek je daleko lakše ubirati političke poene konfrontacijom.
"Svađati se, na primer, u parlamentu, a van njega zajedno sa 'protivnicima' piti kafu i objašnjavati da je to sve zbog birača, naveo je Ljajić.
Ocenjujući takav pristup štetnim za demokratiju pre svega, Ljajić kaže da su politički konsenzus i parlamentarni dijalog vlasti i opozicije o najvažnijim državnim pitanjima neophodni.
"Postoji čitav niz značajnih pitanja koja ne trpe strančarenje i zato hajde da oko toga imamo jedan zajednički dogovor", rekao je Ljajić.
Decentralizacija se ne rešava u Skupštini
Ljajić ukazuje da se, na primer, pitanje decenralizacije i regionalizacije ne može rešavati preglasavanjem u Skupštini. Tu je, dodao je, i pitanje Kosova, o čemu vlast i opozicija treba da imaju konsenzus, jer će to pitanje ponovo biti aktuelizovano bez obzira na to kakav će biti stav Međunarodnog suda pravde.
Ljajić smatra i da je trebalo makar učiniti pokušaj da se o Statutu Vojvodine, koji je godinu dana "tapkao u mestu", pronađe "najmanji zajednički imenitelj" sa opozicijom.
SDPS će se zalagati za smanjenje broja poslanika i članova vlade bez obzira na to što u ovom trenutku, smatra on, ta pitanja nemaju mnogo odjeka, pa samim tim, smatra, ni šansu da se u tome uspe.
Ljajić kaže da bi njegovoj novoosnovanoj stranci više odgovarao parlament sa 250 poslanika, ali je dodao da je to za društvo neracionalno, neproduktivno i neefikasno. Neki misle da pričam u prazno i zato kažu da se ponašam kao opozicija.
Niko nije za smanjenje broja poslanika na 150, iako će neki formalno, a neki otvoreno reči da je to nemoguće i besmisleno navodno zato što svaka opština treba da ima svog predstavnika u republičkom parlamentu, naveo je Ljajić.
Reč je, međutim, isključivo o stranačkom interesu jer, kako kaže, male stranke žele da zadrže broj poslanika koji imaju, a velikim to, u ovom trenutku, nije zanimljiva tema.
Ljajić, međutim, veruje da je o smanjenju broja članova vlade moguće postići neku vrstu saglasnosti. Vlada sa 15 članova, plus-minus dva, sa premijerom i zamenikom premijera, može da pokrije sve poslove koje sada obavlja kabinet od 27 članova, uveren je Ljajić.
Ne skrivajući ambicije, Ljajić kaže da uspeh, ipak, zavisi od niza okolnosti. Posebno ga, međutim, raduje što interesovanje za SDPS pokazuju mladi i veoma obrazovani ljudi koji se do sada politikom nisu bavili.
On je ponovio da je DS strateški partner SDPS-a, ali je dodao da je njegova stranka samostalna i autonomna u donošenju odluka i kreiranju politike, kao i da je potpuno otvorena za saradnju sa drugim strankama.
Ne očekujemo veće zapošljavanje
Ministar rada i socijalne politike izjavio je da se iduće godine u Srbiji ne može očekivati veće zapošljavanje i naglasio da se država bori u prvom redu za očuvanje postojećih radnih mesta i osnovnih privrednih potencijala zemlje.
"Bićemo zadovoljni ako u uslovima globalne krize, koja će potrajati i sledeće godine, očuvamo postojeća radna mesta", rekao je Ljajić u Novom Sadu, posle razgovora sa predstavnicima opštinskih organizacija sindikata u pokrajini.
U suprotstavljanju krizi i umanjivanju njenih pogubnih posledica pripremljeno je niz mera, među kojima su u ovom trenutku najvažnije one kratkoročne čija je svrha "da ne bude gladnih u Srbiji", istakao je Ljajić i napomenuo da je već pripremljeno 340 miliona dinara za rad svih 67 narodnih kuhinja u Srbiji.
Srednjoročne mere podrazumevaju donošenje Zakona o socijalnoj zaštiti, čiji nacrt je pripremljen, ali se na njegovu primenu ne može računati pre 2011. godine jer u novom budžetu nisu predviđena finansijska sredstva za povećanje materijalnog obezbeđenja i broja onih koji na to imaju pravo.
Dugoročnim merama će se jačati naša ekonomija, rast proizvodnje, konkurentnost na svetskom tržištu, a time će biti poboljšan i socijalni položaj različitih kategorija stanovništva.
