Izvor: B92, 10.Mar.2009, 14:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Kraća radna nedelja, brža recesija?

Beograd -- Predlog Vlade da se skraćenjem radne nedelje ublaži ekonomska kriza kritikuju i poslodavci i sindikati, a sporno je ko plaća neradni dan više.

Bajec: U Srbiji nije budžetom predviđeno pokrivanje troškova skraćenja radne nedelje

U pojedinim evropskim zemaljama radna nedelja je za neke zaposlene već skraćena, a plaćanje neradnog dana na sebe je preuzela država, kao meru za očuvanje radnih mesta. Ukoliko predlog Vlada Srbije usvoji, objasnio je >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << ministar rada i socijalne politike Rasim Ljajić, on neće biti obavezujući za sve poslodavce, već samo za preduzeća koja planiraju otpuštanje radnika.

Poslodavci predlažu i da se smanje plate i tako sačuvaju radna mesta. Sindikati su poručili da će podržati sve predloge koji vode očuvanju radnih mesta, ali da neće pristati na smanjenja plata, dok poslodavci ne vide logiku u ideji da radnici dobijaju punu dnevnicu za dan koji provode kod kuće.

Potpredsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća Milan Knežević kaže da bi država mogla da smanji poreze i doprinose, a da se za taj iznos povećaju plate.

Da bi se održala mala i srednja preduzeća potrebno je svesti sivu i crnu ekonomiju na minimum. Asocijacija malih i srednjih preduzeća insistira na sazivanju sednice Skupštine koja bi se bavila isključivo načinima izlaska iz krize, a već od naredne nedelje ova asocijacija planira da izađe pred Vladu sa svojim zahtevima.

Bajec: Opasnost od recesije

Dragutinović: Više načina za skraćenje radne nedelje

Ministarka finansija Srbije Diana Dragutinović kaže da postoji više načina da se sprovede ideja o skraćenju radne nedelje, ali da još ništa nije precizirano. "Postoje slučajevi gde to neće biti moguće i gde će se verovatno očekivati pomoć države, a država može pomoći jedino preraspodelom sredstava", rekla je ona i dodala da se država mora nečeg odreći da bi mogla da pokrije taj rashod. Prema njenim rečima, moguće je da Vlada u dogovoru sa lokalnim vlastima pokuša pomoći firmama koje će zbog smanjenog obima posla imati višak zaposlenih. Ministarka je istakla da je na lokalnom nivou za jednokratnu pomoć za socijalne namene, koje nisu zakonom regulisane, prošle godine potrošeno od 30 do 35 milijardi dinara.

Skraćenje radne nedelje značiće i smanjenje proizvodnje, a samim tim se povećava opasnost od recesije, izjavio je član Ekonomskog saveta predsednika Vlade Srbije Jurij Bajec.

Januarski podaci već pokazuju pad proizvodnje i pad uvoza i izvoza, a to su, kako kaže Bajec, elementi koji već nagoveštavaju recesiju.

"U tom smislu je, naravno, važno da se nađe nekakvo rešenje koje ima efekat solidarnosti, ali koje mora da sadrži i neku dozu ekonomske racionalnosti i konačno, da sadrži i nekakav efekat pravde", rekao je on.

"Sigurno je da bi, ukoliko bi ljudima bila skraćena radna nedelja, oni pokušali da to slobodno vreme iskoriste za neku vrstu dopunskih aktivnosti jer, u krajnjoj liniji, nije uvek siva ekonomija zlo, nego često je bilo i pitanje da se na taj način obezbedi neki element preživljavanja", dodao je Bajec.

On, ipak, kaže da ideja o skraćenju radne nedelje nije loša, ali da zahteva ozbiljnu analizu.

"Verovatno će neka preduzeća, ne očekujući konkretna i zaokružena rešenja Vlade, početi sama da primenjuju neke oblike, kao recimo 'Ju-Es stil', jer je to jedan od načina privremenog rešavanja tog problema, ali se otvara pitanje koliko to dugo može da traje, kako će se to odraziti na neka pitanja koja se tiču radnog staža i druga pitanja", kaže Bajec.

"Skraćenje radnog vremena besmisleno"

Potpredsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća Milan Knežević je istakao da sindikati nisu realni u svojim zahtevima. "Praktično to bi samo povećalo troškove poslodavca, sa druge strane povećalo bi participaciju fiksnih troškova po jedinici proizvoda i ne bi dalo nikakve rezultate. Neko ko je u krizi u krizi je i sa četiri dana i sa pet dana radnog vremena. Nego smo mi to videli da se radi na Zapadu, međutim tamo u fazi kad privreda radi dobro formiraju se fondovi, koji posle služe za sanaciju određenih kriznih situacija." Inače, Savez samostalnih sindikata uputio je Vladi deset zahteva koji bi pomogli da se ublaže efekti ekonomske krize. Između ostalog, oni traže da ne bude otpuštanja, da se otvaraju nova radna mesta, poveća proizvodnja i izvoz, efikasnije naplaćuj porezi i doprinosi, ali i da se izmene pojedine odredbe zakona o radu, zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, kao i zakona o budzetu.

"Vlada je lansirala paket mera preko banaka putem subvencionisanih kamatnih stopa, uz obećanje da će se na taj način održati zaposlenost. Dakle, ovo bi bila nova mera, neke zemlje to primenjuju i imaju raspoloživa budžetska sredstva", dodaje Bajec.

Da li budžet može da izdrži?

Ekonomski novinar Mijat Lakićević kaže da su pojedine države, koje su primenile meru skraćenja radnog vremena, iz svojih fondova nadoknadile radnicima razliku zbog smanjenja plata, ali da se postavlja pitanje da li to može i Srbija.

Lakićević smatra da je budžet Srbije već prevelik i nije siguran da u njemu ima rezervi za tako nešto.

"Preporučio bih sindikatima da ne zatežu, jer je za njih bolje da se zadrže radna mesta i da imaju kakve takve plate, nego da preduzeća još eventualno mesec dana zadrže zaposlene, pa da onda počnu otpuštanja", smatra on.

"Dakle, tako bi sindikati pokazali neku vrstu solidarnosti, da svi zadrže posao, ali da imaju manje plate” rekao je Lakićević.

U upravi i samoupravi prete otkazi

S druge strane, ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu Milan Marković kaže da će deo zaposlenih u tim sektorima ostati bez posla, jer će Ministarstvo naložiti sistematizaciju radnih mesta.

Marković je naveo da je to najrealniji način za rešavanje problema velikog broja zaposlenih u državnoj upravi i lokalnim samoupravama i dodao da se u ovom momentu ne razmišlja o smanjenju broja radnih sati zaposlenima u tim sektorima.

"To je kompleksno socijalno-političko pitanje. Nemamo mnogo izbora i moraćemo da idemo na rezove, ali tražimo najoptimalniji način", kazao je Marković.

On je potvrdio da je broj zaposlenih u državnoj upravi i lokalnoj samoupravi mnogo veći u odnosu na 2000. godinu, ali je naveo i da se pre te godine broj zaposlenih u tim sektorima drugačije brojao.

Marković je dodao da se državna uprava servisira sa pet odsto sredstava iz budžeta i da zaposleni u državnoj upravi čine jedan odsto javne potrošnje, ali da je reč o velikim sumama, bez obzira na procente.

Nastavak na B92...

Politika: Sindikati sumnjaju u kraću radnu nedelju