Izvor: Politika, 23.Avg.2009, 23:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Gužva na političkoj levici
Vladimir Goati se ne bi kladio u uspeh novih partija koje formiraju Rasim Ljajić i Dušan Janjić jer je socijaldemokratski prostor u Srbiji prenaseljen. – Posle fascinacije neoliberalizmom, stranke počinju da se orijentišu ka levom centru
U Srbiji formalno postoji bar 25 partija koje svojim nazivom žele da ukažu da je reč o strankama socijaldemokratske, levičarske orijentacije. Tom spisku uskoro bi mogle da budu pridodate još dve organizacije, čije formiranje >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << najavljuju Rasim Ljajić i Dušan Janjić. I jedni i drugi uvereni su da su baš oni ti koji će uspeti da u Srbiji u potpunosti ožive ideju socijaldemokratije i socijalne pravde pa su i varnice među njima neizbežne još i pre nego što su stranke formirane.
Prvo je Miroslav Ilić, predsednik Socijaldemokratske partije Vojvodine, i jedan od onih koji bi s Janjićem da prave socijalno-demokratski pokret, objašnjavajući zašto im se neće priključiti Ljajićeva Sandžačka demokratska partija, rekao da je to „tipična elitistička liderska partija koja Srbiji nije donela neophodne promene i budućnost”. Uzvratio mu je Meho Omerović koji je istu stvar (nesaradnju) objasnio time da SDP ne želi da bude „azil” za neuspešne političare ili pojedince čija je ambicija da budu predsednici države, te da njihov cilj nije da budu „sabirni centar nekih koji imaju pečat i sebe nazivaju predsednikom jedne od 600 trenutno registrovanih stranaka”.
Činjenica jeste da je malo koja partija čije je ime ukazivalo na njenu socijaldemokratsku orijentaciju uspevala duže da se zadrži na političkom nebu Srbije, uprkos tome što se često može čuti da je potrebna jaka partija levičarskog, socijaldemokratskog usmerenja. Danas, slažu se analitičari, veći deo tog spektra pokrivaju, pre svega, Demokratska stranka i Socijalistička partija Srbije, ali i među njima ima razlika kad su u pitanju perspektive za nove socijaldemokratske partije.
Vladimir Goati, predsednik Transparentnosti Srbija, ne bi se kladio u uspeh onih koji bi da formiraju nove stranke. Prema njegovom mišljenju, to područje već je „prenaseljeno”, a ni u trenutku kad se „stabilizuje dvopartijski sistem” i u kojem počinje „borba za preživljavanje” ne postoje „baš najbolji uslovi za nastajanje nekih novih zvezda na partijskom nebu”.
– U stvarnosti socijaldemokratske partije već postoje. Možemo, naravno, reći da ta ideja nije idealno i dobro definisana, pa čak nije isključeno i da će to neko bolje da uradi. Mogućnosti postoje, ali je verovatnoća veoma mala da nova partija zasija poput zvezde. Moram da priznam da se ne bih baš kladio u njihov uspeh jer je to područje, na kojem su DS, SPS, pa i Čovićeva Socijaldemokratska partija, malo prenaseljeno – kaže Goati.
Demokrate, koje u izvornom programu nisu imale maltene ni reč o socijaldemokratiji, u poslednjih nekoliko godina napravile su programski otklon, pozicionirajući se levo od centra, a od juna prošle godine postali su i punopravni član Socijalističke internacionale – partijske grupacije koja okuplja većinu socijaldemokratskih partija sveta.
Veliki povratak socijalista na političku scenu, istovremeno, obeležio je njihovo udaljavanje od nacionalno-patriotske orijentacije, po kojoj su devedesetih godina bile prepoznatljive više nego po levičarstvu.
– Šta god ko pričao, SPS se veoma promenio. Ne govorim o tome šta partijske vođe govore, već i o tome kako su se ponašali, najpre, za vreme vlade Vojislava Koštunice, kad su bili veoma lojalna opozicija – dodaje Goati.
Đorđe Vukadinović, urednik „Nove srpske političke misli”, međutim veruje da u sklopu trenutne rekonstrukcije političke scene ima mesta i za stranku socijaldemokratske orijentacije, „tim pre što razna istraživanja u dužem periodu pokazuju da je raspoloženje biračkog tela u Srbiji umereno levičarsko i socijaldemokratsko”.
– U suštini, do pomeranja DS na tu stranu niste imali bukvalno ništa na levici, sem SPS-a koji je mnogo više prepoznavan po nacionalno-patriotskoj, nego po levičarskoj orijentaciji. Taj deo političke scene je u suštini prazan. S pokušajem DS-a da zauzme prostor levo od centra situacija se donekle menja, iako mislim da najveći deo i birača i javnosti još ne vidi DS kao stranku levog centra. U tom smislu postoji veliki prostor jer ni DS ni SPS nisu dovoljno profilisani – kaže Vukadinović.
Razloge za neuspeh većine partija koje su se do sada predstavljale kao socijaldemokratske, Vukadinović nalazi pre svega u njihovoj brojnosti, ali i u činjenici da su same reči „levica” i „socijalizam” kompromitovane i proskribovane u srpskom rečniku.
Pored toga, mnoge stranke koje su imale tu odrednicu u svom imenu, prema njegovim rečima, nisu pokazivale mnogo brigu za ono što su tradicionalne vrednosti zdrave levice.
– U DOS-u je većina stranaka bila nominalno leve orijentacije, počevši od DS, SDU, SD, DA, a DOS je doneo neke vrlo radikalne zakone i mere koje su u suštini bili antiradničke, kao što su – Zakon o radu, Zakon o privatizaciji" Mislim, međutim, da je vreme euforije i fascinacije kapitalizmom, privatizacijom i neoliberalizmom prošlo, pa nije slučajno što se DS prisetio da je član Socijalističke internacionale i, što ne samo Rasim Ljajić već i neki drugi pokušavaju da se ubace u taj prostor. Ali mora se i delom, programom i akcijom, a ne samo imenom potvrditi da je stvarno reč o umereno levoj, socijaldemokratskoj orijentaciji – zaključuje Vukadinović.
-----------------------------------------------------------
Ko su sve socijaldemokrate
Prva socijaldemokratska stranka koja je, posle ponovnog uspostavljanja višepartizma u Srbiji, formirana bila je Socijaldemokratska partija pod rukovodstvom Momčila Trajkovića, 1993. godine. Njeno jezgro činili su nezadovoljni poslanici sa Kosova, koji su se otcepili od SPS-a, uz nešto intelektualaca. Stranka, međutim, nije imala infrastrukturu, a nije se ni dovoljno teorijski i idejno profilisana da bi privukla više pristalica u periodu snažnih nacionalnih stranaka i ugasila se sama od sebe.
Sličnu je sudbinu doživela i SDP kojoj se na čelu našao Čedomir Mirković, koji je ovu stranku osnovao pošto je napustio Novu demokratiju.
Nešto kasnije, 1996. godine, grupa članova Građanskog saveza Srbije na čelu sa Žarkom Koraćem, nezadovoljna programskom i praktičnom delatnošću GSS, otcepila se i formirala Socijaldemokratsku uniju. Istovremeno, nastala je i Socijaldemokratija, generala, Vuka Obradovića. Od nje se 2002. otcepilo krilo predvođeno Slobodanom Orlićem, koje se potom udružilo sa SDU i uzelo ime Socijaldemokratska partija. Taj brak, međutim, nije dugo trajao i već u proleće 2003. preostali deo SDU na čelu sa Žarkom Koraćem odvojio se u samostalnu partiju.
Već 2004. godine, u SDP se utopila i Demokratska alternativa Nebojše Čovića, koji je septembra iste godine izabran za novog vođu SDP-a.
Danas se u registru političkih organizacija nalaze, pored ostalih, i Liga socijaldemokrata Vojvodine Nenada Čanka, Reformisti Vojvodine – Socijaldemokratska partija Miodraga Isakova, ali i Srpska Socijal – Demokratska partija nekadašnjeg jugoslovenskog predsednika Zorana Lilića i Pokret socijalista bivšeg funkcionera JUL-a Aleksandra Vulina.
-----------------------------------------------------------
Internacionala
Članice Socijalističke internacionale iz Srbije su samo Demokratska stranka i Socijaldemokratska partija koju vodi Nebojša Čović. Želju da se priključe ovoj najvećoj grupaciji socijaldemokratskih partija ima i Socijalistička partija Srbije, ali glavnu prepreku na tom putu predstavlja im bliska istorija, odnosno period kad se načelu SPS nalazio Slobodan Milošević.
Upravo je i želja mnogih da se priključe Socijalističkoj internacionali stvorila gužvu na levici. Sa time se slaže i Vladimir Goati, predsednik Transparentnosti Srbija, koji ocenjuje da je, kao što je državi bitno da uđe u međunarodne organizacije, kao što su Evropska banka za obnovu i razvoj, MMF ili svetska trgovinska organizacija, socijaldemokratskim strankama bitno da uđu u SI.
M. R. Petrović
[objavljeno: 24/08/2009]
