Izvor: Politika, 15.Jul.2009, 23:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Država kupuje jesenji socijalni mir
Isplativo je radnike poslati kućama i isplaćivati im zarade, tako smanjiti broj nezadovoljnih ljudi u fabrikama i onemogućiti proteste, kažu sindikalni lideri. – Plaćeno odsustvo ipak treba ograničiti na 90 radnih dana, jer bi beskonačna primena te mere otvorila prostor za mnoge zloupotrebe
Produženje plaćenog odsustva sa 45 radnih dana na praktično neograničen period, što se kao predlog nalazi u dopuni Zakona o radu, za predstavnike sindikalnih centrala nije ništa >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << drugo nego pokušaj nadležnog ministra Rasima Ljajića da smiri socijalni bunt i rashladi najavljenu vruću jesen.
To što u predloženoj dopuni piše da će poslodavac biti u obavezi da isplaćuje zaposlenom 60 odsto zarade ostvarene u poslednja tri meseca sindikalni lideri, između ostalog, čitaju i kao pokušaj kupovine socijalnog mira. Pišući dopunu postojećeg zakona, Ljajić je na umu imao najavu masovnih radničkih protesta, pa je ovim pokušao da radnike izmesti iz fabrika i malo smiri tenzije, pretpostavljaju naši sagovornici.
Ranka Savić, predsednica Asocijacije samostalnih i nezavisnih sindikata, smatra da se ova dopuna u najvećoj meri odnosi na zaposlene kojima je poslodavac država.
– A upravo u tim neprivatizovanim preduzećima, kao što je RTB „Bor” ili IMR na primer, prete najveći rizici od pobuna radnika. Država je procenila da je jeftinije da radnicima isplaćuje 60 odsto plate nego da se nosi sa socijalnim nemirima i štrajkovima. Ovo se ne odnosi na privatne firme. Jer, privatni gazda neće plaćati radnika koji sedi kod kuće i ne donosi mu zaradu – uverena je naša sagovornica.
Ipak, anketirajući velike privatne firme, prethodnih dana smo saznali da će njihovim vlasnicima ova mera biti od koristi jer će tako sačuvati radna mesta. Direktori velikih preduzeća istakli su da im je jeftinije da radnicima isplaćuju 60 odsto zarade pa čak i ako ne rade, nego da ih otpuste, jer i otkaz, koji podrazumeva i socijalne programe i otpremnine – košta. Međutim, Ranka Savić ne može da poveruje u to.
– U toj tvrdnji nema tržišne i ekonomske logike. Privatnom vlasniku je isplativije da 200 radnika otpusti sa otpremninom, nego da 600 pošalje na odmor sa 60 odsto plate. Kod gazde se to pitanje uopšte ne postavlja – uverena je naša sagovornica koja, ipak, priznaje da je ovakva mera mnogo bolja, nego da poslodavac odmah uruči otkaz radniku.
Slavica Savić, sekretar Veća Saveza samostalnih sindikata Srbije, ocenjuje da ova mera umnogome može da pomogne radnicima da sačuvaju posao. Ipak, povodom predloženih dopuna Zakona o radu, sindikat u kome radi uputio je amandmane svim partijama sa predlogom da se plaćeno odsustvo ipak ograniči na 90 radnih dana, jer bi beskonačna primena te mere otvorila prostor za mnoge zloupotrebe.
– Za to vreme poslodavac treba da smanji troškove, poboljša poslovanje i iznađe način da te ljude vrati na posao. Mislimo da je 90 radnih dana dovoljan rok za to, da ne bi kasnije, zbog beskonačno plaćenog odsustva radnici morali da dobiju otkaze. Takođe, predloženom dopunom poslodavac može radnika da uputi na plaćeno odsustvo duže od 45 dana uz saglasnost ministra. Mi predlažemo da se u zakon unese i obavezno mišljenje sindikata, koje je savetodavne prirode – kaže Savićeva.
Branislav Čanak, predsednik Ujedinjenih granskih sindikata „Nezavisnost”, kaže da na najavljeni predlog dopune Zakona o radu nema šta da kaže i komentariše, jer je to sindikatima urađeno iza leđa i bez prethodnih konsultacija.
Ali, ako je urađeno nešto dobro, ako će radnicima biti sačuvana radna mesta neće valjda i zbog toga da se ljuti, pitali smo ga.
– Možda to i jeste dobro, ali čim je urađeno iza leđa i krijući, moram da sumnjam. Ima istine u tome da se ovima smiruju najavljeni nemiri. Jednostavno, iz ugla države to je dobra investicija. Isplati im se da 30 odsto radnika u državnim preduzećima pošalju kući i tako smanje koncentraciju nezadovoljnih ljudi u fabrikama. A čim je kritična masa manja, onda je manje besnih, razjarenih i ljutih ljudi pa su i opasnosti od bunta i štrajkova smanjene. A šta mi kao sindikat tu možemo da uradimo. Ne možemo sigurno da ih jurimo po kućama i organizujemo proteste. A dovoljno je da se kritična masa ovim predlogom dopune zakona smanji za 30 odsto i oni su završili posao i smirili radnike – ističe Čanak i dodaje da je to vrlo lukavo urađeno i da se tim metodama i Milošević služio.
A. Nikolić
----------------------------------------------
Sindrom skrivene nezaposlenosti
Ivana Nikolića, saradnika Ekonomskog instituta, predloženo rešenje podseća na period uvođenja sankcija, s početka prošle decenije i na parolu da niko ne sme ostati bez posla.
– Razlika je jedino u tome što smo tada patili od sindroma „skrivene zaposlenosti", jer je najveći broj ljudi radio u sivoj zoni ekonomije i po tom osnovu živeo i ostvarivao dodatna primanja. Sada ćemo imati „skrivenu nezaposlenost”. Radnici će biti fiktivno zaposleni, ali i dalje bez plate – napisao je Nikolić u autorskom tekstu „Šta donose nove dopune Zakona o radu” objavljenom na sajtu www.ekonomija.org.
[objavljeno: 16/07/2009]
