Izvor: Politika, Tanjug, 04.Feb.2010, 23:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Država kriva za nepovezan staž
Umesto u investicione projekte, prihod od privatizacije od oko tri milijarde evra otišao u tekuću potrošnju
Država je najodgovornija što radnici imaju nepovezan radni staž jer nije redovno kontrolisala da li poslodavci izmiruju svoje obaveze. Zbog tog propusta sada se iz budžeta izdvajaju sredstva za povezivanje radnog staža, jer radnici ne treba da snose posledice lošeg rada državnih službi, rekao je Rasim Ljajić, ministar rada i socijalne politike na skupu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u Institutu ekonomskih nauka „Kraj privatizacije, posledice po ekonomski razvoj i nezaposlenost u Srbiji”.
Po njegovim rečima, ne bi trebalo da se preispituju sve privatizacije, već samo slučajevi gde postoji sumnja da se radi o zloupotrebama. U takvim slučajevima treba preduzeti sve zakonske mere da se zaštiti imovina firmi i prava radnika.
Ministar je identifikovao tri problema koja su pratila dosadašnju privatizaciju – trajanje od skoro 20 godina, prihod od privatizacije od oko tri milijarde evra otišao je u tekuću potrošnju umesto u investicione projekte i povećana je nezaposlenost.
Trenutno u Srbiji, prema rečima predsednika Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisava Orbovića, oko 100.000 zaposlenih ne prima plate, a veliki broj nema overenu zdravstvenu knjižicu.
Za takvo stanje, kako je istakao, krivicu snosi država i Agencija za privatizaciju, jer se nije vodilo računa kome se prodaju firme, pa sada pričamo o brojnim slučajevima pranja novca u privatizaciji. Orbović je ukazao i da su samo u prošloj godini dugovanja prema fondovima penzijskog i zdravstvenog osiguranja iznosila oko 120 milijardi dinara. Poređenja radi, prošle godine budžetski deficit iznosio je oko 109 milijardi.
Predsednik Privredne komore Srbije Miloš Bugarin naveo je da je u dosadašnjoj privatizaciji bilo dosta problema i da je zbog toga neophodna promena koncepta, ali i odnosa države prema tim preduzećima. On smatra da je potrebno izvršiti detaljnu reviziju preduzeća gde su raskinuti ugovori o prodaji, a neki od njegovih predloga su i da se izabere konsultantski i menadžmentski tim koji će da sastavi izlaznu strategiju za te firme, a ta strategija može da bude i rezultat dogovora Agencije za privatizaciju, vlasnika i najvećih poverilaca. Reprogram obaveza po osnovu duga, konverzija duga u udeo poverilaca u preduzećima, takođe su neki od predloga koje je izneo Bugarin.
On je podsetio da je do decembra prošle godine raskinuto 469 ugovora, od čega 23 tendera i 446 aukcija. Bugarin se osvrnuo i na buduću privatizaciju, istakavši da je potrebno dati prioritet onim firmama koje dolaze iz onih gradova gde je procenjen rizik nezaposlenosti i održavanja proizvodnje.
Za privatizaciju javnih komunalnih preduzeća takođe treba ispuniti određene zakonske uslove – doneti zakon o komunalnim delatnostima, zakon o javno privatnom partnerstvu, zakon o povratku imovine lokalnim samoupravama..., smatra Bugarin.
Saradnik Instituta ekonomskih nauka Božo Drašković predložio je da se hitno raskinu svi privatizacioni ugovori gde kupci ne ispunjavaju svoje obaveze prema radnicima i državi. On je istakao da predstoji privatizacija javnih preduzeća, za koju mora da se utvrdi dobra strategija koja će uključivati partnerstvo javnog i privatnog sektora.
Za efikasno okončanje privatizacije društvenih i državnih preduzeća, kako je istaknuto na skupu, potrebno je da se hitno donesu zakoni o restituciji i o javnoj svojini.
U Srbiji je od 2002. godine privatizovano oko 2.500 preduzeća čija je ukupna prodajna cena bila 2,9 milijardi evra, a vrednost ugovorenih investicija je 1,4 milijarde evra. Raskinuto je 27 odsto, odnosno više od 500 kupoprodajnih ugovora.
Oko 200 državnih i društvenih firmi još nije privatizovano i očekuje se da će njihova prodaja biti okončana do kraja 2010. godine.
J. R.
[objavljeno: 05/02/2010]
.jpg)
