Izvor: Politika, 19.Sep.2011, 23:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bez dogovora o otpremninama
Zakon o radu neće biti menjan, kaže Rasim Ljajić, ministar rada
Srbija nije obavezna da po svaku cenu menja Zakon o radu. Taj propis biće izmenjen samo u slučaju ako oko toga bude postignuta saglasnost svih socijalnih partnera, potvrdio je juče, posle sednice Socijalno-ekonomskog saveta, Rasim Ljajić, ministar rada.
– I da postoji saglasnost svih strana u savetu, važno je naglasiti >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da se otpremnine neće ukidati, već da će radnik koji radi 20 godina kod jednog poslodavca i sporazumno raskine radni odnos, za te godine dobiti otpremninu, a ukoliko se ponovo zaposli i radi još pet ili 10 godina kod nekog drugog, dobiti otpremninu i za taj period, objasnio je Ljajić za „Politiku”.
O izmenama Zakona o radu bilo je reči tokom nedavne posete misije Međunarodnog monetarnog fonda kada je i preuzeta obaveza da se do kraja oktobra iznesu predlozi, ali ne postoji nikakav pritisak da se zakon izmeni. U tom slučaju ostaje sve po starom, onako kako je to sada, izričit je ministar rada.
Cilj je, kako je rekao, da se spreči mogućnost da neko po istom osnovu dobije dva puta otpremninu. Cilj je da se zaštite budžet i poreski obveznici. Otpremnine ostaju stečeno pravo radnika i o tome ćemo razgovarati na sledećoj sednici ovog tripartitnog tela, rekao je Ljajić, dodajući da će se jedna od izmenjenih odredbi odnositi na rad na određeno vreme jer je MMF prilikom boravka u Beogradu predložio da taj rad, umesto godinu, traje tri godine.
Boban Atanacković, član Socijalno-ekonomskog saveta, predsednik Unije poslodavaca Srbije, kaže da nije postignut konačan dogovor ni po pitanju produžetka rada na određeno vreme s godine na tri, za šta je uveren da sindikat neće dati saglasnost.
Dogovor za sada nije postignut ni kada je reč o Zakonu o štrajku, na čemu radi radna grupa. Poslodavci nisu prihvatili predlog da novim zakonom o štrajku bude ukinut minimum procesa rada za srednje škole i fakultete, a da važi za predškolske i osnovne škole.
Atanacković kaže da poslodavci insistiraju da minimum procesa rada postoji i u srednjim školama, a da bi o fakultetu još moglo da se raspravlja. Poslodavci su zatražili prava za sebe kada je reč o štrajkovima, insistirajući da i oni imaju pravo na štrajk, ukoliko smatraju da su oštećeni donošenjem nekim loših mera, te da u tom smislu budu ravnopravni s radnicima, što je praksa većine drugih zakonodavstava.
Ostalo je nejasno i kada će se povećati neoporezivi deo plate, na čemu poslodavci insistiraju, kaže on.
Upitan kakav je stav sindikata po pitanju otpremnina i izmena Zakona o radu, Milorad Mijatović, potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS), potvrđuje za „Politiku” da parcijalne izmene neće biti ni slučajno.
Uštede koje bi se postigle time što bi neko ubuduće dobijao otpremninu samo za godine staža provedene kod poslednjeg poslodavca nisu tolike da bi se ovaj propis menjao. Osim toga, ako je neko i zaradio na otpremninama to su zaposleni u državnim službama koji su iz jednog ministarstva ili službi prelazili u drugu. Radnici koji gube posao teško da su mogli da nađu novog poslodavca, a kamoli da se obogate od otpremnina, kaže on.
– SSSS ima isti stav i kada je reč o predlogu produženja rada na određeno vreme s godine na tri. Mladi u ovoj zemlji ionako nemaju perspektivu, tako da je nedopustivo dodatno im otežavati život time što ćete ih tri godine ostaviti na cedilu, da ne mogu ni da uzmu kredit, ni da računaju na to radno mesto za stalno niti bilo šta drugo – izričit je Mijatović.
J. Petrović
objavljeno: 20.09.2011.
.jpg)
