Izvor: Blic, 25.Okt.2013, 07:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srce za decu: Volela bih da se okupam i lepo obučem
U sobi bez stakala na prozoru, sa dva polomljena kreveta, jednim stolom i dve stolice, bez struje i vode, živi šestočlana porodica Jovanović iz Prokuplja. Na stolu je vekna pečenog hleba. To je za ovu porodicu doručak i ručak, a ako preostane, i večera. Ima dana kada svi odu gladni na spavanje: Porodica Jovanović
Neretko se desi da otac Slobodan (36) i majka Milena (27) legnu gladni da bi Ivana (6), Jelena (5), Andrija (3) i dvomesečna beba Marija imali šta da >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << jedu.
- Bilo je dana kada svi odemo na spavanje gladni. Često se stidim i ne mogu da podnesem što smo toliko siromašni i što deca nemaju ni najosnovnije potrepštine za život. Pitam se gde sam to pogrešio i prosto ne mogu noćima da spavam razmišljajući kako da pomognem porodici. Ali posla u ovoj zemlji nema ni za sposobne, a ne za invalide kakav sam ja - priča očajni otac Slobodan, koji je u saobraćajnoj nezgodi pre deset godina ostao invalid sa šipkom u nozi.
Deca su obazrivo gledala kada smo pokušali da razgovaramo s njima. Nisu navikla da im nepoznati ulaze u dvorište. Najstarija Ivana je tek krenula u predškolsko. Voli školu, ali joj nije prijatno kada je deca zbog nemaštine izbegavaju i zadirkuju.
Kako da pomognete:
Ukoliko želite da pošaljete novcanu pomoc ili pomoc u robi, kliknite OVDE.
Pomoc možete uplatiti na dinarski racun: 2750010221949709 90 - rsd, Societe Generale Srbija, Beograd
Možete poslati i SMS na broj 2552
Za više informacija pozovite 011/333-4-528
- Stidim se što smo siromašni jer mi se drugovi u školi zbog toga smeju. Volela bih da se obučem kao moji drugari iz predškolskog, da se okupam i da mirišem kao oni. Ali kako, kupatilo nemamo, a mama me ponekad okupa mlakom vodom koja se napolju zagreje na suncu - kaže stidljivo Ivana.
Parče hleba i čaša vode najčešći obed
Za ovu decu male stvari znače mnogo. Nikada u prodavnici nisu kupili patike, pantalone, bluzu, igračku... Nose stvari koje otac i stric pronađu u kontejnerima i koje su stare i uglavnom iznošene.
- Kada nam tata donese neku igračku, mnogo smo srećni. Pre neki dan nam je doneo loptu. Ipak, najviše volimo kada nam donese neki slatkiš iz prodavnice. Ne ljutimo se kad se vrati praznih ruku jer znamo da nema para - priča Ivana, koja u bedi mnogo brže odrasta od svojih vršnjaka i zna da poštuje i ceni male stvari.
Odrastaju u užasnim uslovima: Ivana, Jelena i Andrija
Ova deca nikada nisu imala televizor, a kompjuter i ostalu tehniku najstarija Ivana je samo jednom videla na slici i pitala tatu šta je to. Ni on nije znao da joj objasni čemu ta sprava služi, ali je rekao da se deca njime igraju.
U uslovima neprihvatljivim za život čoveka u ovom veku, neuslovnoj prostoriji bez struje, vode, kupatila, ova porodica preživljava teške trenutke. Iz sobe izlazi neprijatan miris ustajalih stvari.
Sirotinja, glad i beda prva su asocijacija kada se sretnete oči u oči s porodicom koja se izdržava od socijalne pomoći i dečjeg dodatka. Žive u zajedničkoj kući bez krova, njihova je jedna soba, dok ostale koriste Slobodanovi brat i otac. I oni preživljavaju sakupljajući sekundarne sirovine po kontejnerima. Porodica mašta da u sobi ima električno svetlo i novi šporet jer je zimi previše hladno. Onaj koji imaju previše dimi.
Najčitanije SADA:
Pogledaj vesti o: Prokuplje
