Izvor: Politika, 10.Jun.2011, 23:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Raste zaposlenost, ali veoma sporo
Ne bih baš delio taj optimizam sa predsednikom Tadićem. Mislim da je nezaposlenost u Srbiji u ovom trenutku na izuzetno visokom nivou – kaže ekonomista Ljubodrag Savić
Domaći analitičari potvrdili su prekjuče u izjavama Tanjugu da je u proteklih nekoliko meseci zabeležen minimalan rast zaposlenosti, uz istovremeni rast industrijske proizvodnje, ocenjujući da se bez dolaska stranih direktnih investitora i otvaranja značajnijih proizvodnih kapaciteta ipak ne može računati >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << na ozbiljnije dugoročne rezultate.
U prvim reagovanjima na jučerašnju izjavu predsednika Srbije Borisa Tadića u Prokuplju da u Srbiji u poslednja dva meseca prvi put u poslednje vreme raste broj zaposlenih i da će biti pojačan angažman za privlačenje stranih investicija, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Mihail Arandarenko rekao je Tanjugu da podaci Ankete o zaposlenosti u preduzećima i kod preduzetnika (RAD), pokazuje da je formalna zaposlenost u veoma blagom porastu.
To je ohrabrujuće, ali ne znači da se trend pada ukupne zaposlenosti preokrenuo, izjavio je Arandarenko.
„Formalna zaposlenost je prestala da pada, što je dobar znak, ali treba sačekati rezultate ankete o radnoj snazi”, istakao je on, komentarišući tu anketu koja obuhvata formalnu zaposlenost, odnosno zaposlene prijavljene kod poslodavaca.
Arandarenko je objasnio da tu anketu, koja je jedina referentna u međunarodnim razmerama i prati ukupnu aktivnost stanovništva, Zavod za statistiku sprovodi dva puta godišnje u oktobru i aprilu i da krajem juna treba da budu objavljeni rezultati aprilske ankete. „Ne očekujem da će biti bolji rezultati, ali treba sačekati, dodao je on i podsetio da od 2008. imamo stalni pad zaposlenosti, porast nezaposlenosti i neaktivnosti.
Broj zaposlenih u Srbiji je povećan u martu i aprilu za oko 2.000, potvrdio je danas Tanjugu ekonomista Goran Nikolić, navodeći da to nije veliki broj, ali da postoji blagi trend rasta industrijske proizvodnje.
On je rekao da su na rast zaposlenosti svakako uticali „apeks krediti” iz Evropske unije i dolazak nekih stranih firmi u Srbiju, na primer, fabrike „Leoni” u Prokuplje i napomenuo da se trgovina na malo, takođe, blago oporavlja „tako da ima nekih indicija da se blago poboljšava stanje u privredi”. „U trgovini na malo imamo blag rast, izvoz još ima visoku međugodišnju stopu rasta od 31 posto, mada usporava i to je problem. Uvoz ubrzava, što nije dobro”, kazao je Nikolić precizirajući da je reč o podacima za april, jer će podaci za maj biti poznati tek 30. juna.
Tempo inflacije ipak usporava, mada je porasla zbog poskupljenja struje u Srbiji i nafte na svetskom tržištu, a industrijska proizvodnja je u aprilu za 0,6 procenata veća od istog meseca prošle godine, naveo je on.
Nikolić je kazao je sve to nisu neki značajniji rezultati, ali da su ipak bolji nego u prethodnom periodu, kao i da se promet u trgovini, koji je dobar pokazatelj, lagano oporavlja. „Izvoz i uvoz dosta rastu. Izvoz stagnira na nivou koji je 31 odsto, što znači da je to ipak u celini rast”, rekao je on i dodao da trenutno uvoz prilično raste. „Situacija je bolja, ali ne mnogo”, zaključio je Nikolić.
Ekonomista Ljubodrag Savić smatra da stopa zaposlenosti u Srbiji ipak nije u porastu, jer mnogo više ljudi svakodnevno ostaje bez posla. Njegov utisak je da „u celini stopa nezaposlenosti ipak ne raste”. „Ne bih baš delio taj optimizam sa predsednikom Tadićem. Mislim da je nezaposlenost u Srbiji u ovom trenutku na izuzetno visokom nivou”, rekao je Savić.
On je naveo da bi za značajnije smanjivanje stope nezaposlenosti u Srbiji morala da se izdvoje mnogo veća sredstva nego što je to sada slučaj. „Jasno je sasvim da ono što Vlada Srbije iz budžeta subvencioniše nije dovoljno da smanji ogroman broj nezaposlenih, koji se u trenutno kreće od 700.000 do miliona”, rekao je Savić.
Bez dolaska stranih direktnih investitora i otvaranja značajnijih kapaciteta, prema njegovim rečima, stopa nezaposlenosti ostaće i dalje visoka.
Savić je kazao da pre svega treba poboljšati ambijent za priliv stranih direktnih investicija, što je mnogo teže nego izdvojiti iz budžeta od 2.000 do 10.000 evra.
objavljeno: 11.06.2011
