Izvor: Politika, 05.Okt.2012, 16:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ne pripremam „Telekom” za prodaju
Nikada nisam bio član nijedne političke partije
„Nisam dobio mandat da pripremam ’Telekom’ za prodaju. Ja sam ovde da podignem vrednost kompanije, kao i svaki menadžer, i to je jedino čime ću se baviti. Moj cilj je da firma više vredi, a vlasnik će da odredi kada i da li ’Telekom’ treba da se proda”, kaže u intervjuu za „Politiku” Predrag Ćulibrk, vršilac dužnost generalnog direktora kompanije „ >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Telekom Srbija”.
– Ja se neću ni baviti time da li „Telekom” treba prodati ili ne treba. Ova kompanija može i ubuduće veoma dobro da radi bez obzira na to da li će biti privatizovana – kaže Ćulibrk.
Sa kakvim iskustvom dolazite na ovaj položaj?
Na mesto direktora „Telekoma Srbija” došao sam nakon 18 godina rada u ovoj firmi. Poslednjih nešto više od pet godina bio sam na mestu generalnog direktora ćerke firme „Telekoma”, odnosno „Telekoma Srpska”, od juna 2007. pa do pre nekih desetak dana. „Telekom Srbija” po prihodima jeste tri do četiri puta veći, ali su poslovni procesi identični. Tako da verujem da dovoljno poznajem ovaj sektor i da imam dovoljno iskustva da bih mogao da vodim „Telekom Srbija” i njimupravljam.
U kakvom stanju ste ostavili „Telekom Srpske”?
„Telekom Srpske” je u izuzetnom stanju. Listiran je na berzi već nekoliko godina i od 2007. godine do danas smo akcionarima godišnje isplaćivali od 50 do 55 miliona evra. To je zdrava kompanija koja ima jednu od najvećih operativnih dobiti u regionu, likvidna je, potpuno nezadužena i nema ni jedan jedini bankarski kredit. To je danas prvi mobilni operater u Bosni i Hercegovini i ima 41 odsto tržišnog učešća, a kada smo ga preuzeli to učešće je bilo 33 odsto.
Za skupštinskom govornicom se moglo čuti da ste povezani sa pojedinim političkim partijama. Da li je to tačno?
Biću potpuno otvoren i iskren. Nikada nisam bio član nijedne političke partije, nikada nisam bio povezan ni sa jednom političkom partijom i čitav radni vek sam posvetio profesiji i radu u „Telekomu”. Politikom se nikada nisam bavio i ovde sam postavljen da unapredim poslovanje kompanije.
Čime ste se prvo pozabavili kada ste seli u fotelju generalnog direktora „Telekoma”? Šta ste prvo uradili?
Ja sam ovde desetak dana i sagledavam gde smo i šta smo u odnosu na našu finansijsku poziciju, našu tržišnu poziciju i u odnosu na tehnološku i infrastrukturnu poziciju.
I kakva je situacija?
Moj je utisak da je najveći problem naša finansijska pozicija. U januaru smo otkupili 20 odsto udela od grčkog OTE-a za 380 miliona evra, ali je zbog reprograma kredita uzeta pozajmica od 470 miliona evra sa grejs periodom od godinu dana. Tu su i raniji krediti od drugih poverilaca i dobavljača telekomunikacione opreme iz inostranstva.
I koliko iznose svi ti dugovi „Telekoma” danas?
Ukupan dug „Telekoma Srbija” danas iznosi oko 700 miliona evra, a sa kamatama je negde oko 750 ili 760 miliona evra. Ali, moram da istaknem da je „Telekom” i pored toga likvidan. Najveći izazov će biti sledeće godine jer od januara 2013. godine kreće otplata kredita koji sam malopre pomenuo i treba obezbediti 305 miliona evra kako bismo namirili obaveze prema poveriocima. To neće biti lako, ali ponavljam da nemamo problema sa likvidnošću i da sve svoje obaveze redovno ispunjavamo.
Da li je tačno da je „Telekom” prošle godine prvi put imao manje prihode u mobilnoj telefoniji od „Telenora”?
To što iznosite podaci su Republičke agencije za elektronske komunikacije na osnovu podataka koje su im dostavili sami operateri. Ja ne mogu da opovrgnem da je to tako i zaista nemam uvid u podatke „Telenora”. Ali, jasno je da je „Telekom”, odnosno MTS, izgubio onu dominaciju koju je imao. Naš je zadatak da u oštroj borbi sa konkurencijom pokušamo da MTS vratimo na staze stare slave. Ja ne mislim da je MTS u problemu i zajedno sa našim zaposlenima možemo da budemo još bolji.
Pomenuli ste zaposlene. Da li „Telekom” ima viška radnika?
Nisam na taj način ulazio u problematiku „Telekoma”. Mislim da nemamo problem sa brojem zaposlenih, već u jednoj meri sa kompetencijama i veštinama zaposlenih. Ali, to su stvari koje mogu da se unaprede. „Telekom” je u stanju da svojih više od 9.000 radnika angažuje u punoj meri i maksimalno ih uposli.
Ako već pričamo o zaposlenima, hoće li biti smanjivane zarade zbog štednje? Koliko iznosi prosečna plata u „Telekomu”?
Ne, nema takvih planova i to i ne razmatramo. Fokusirani smo na tržište, tehnološki razvoj i neke mikroorganizacione promene, a prosečna plata je oko 62.000 dinara, što je više od republičkog proseka.
Da se vratimo na konkurenciju. Pominje se broj od oko 80.000 korisnika koji su promenili mrežu od kada ta usluga postoji. Da li je najviše korisnika napustilo „Telekom”? Koliko ste korisnika izgubili?
Ne raspolažem tim podacima. Ratel objavljuje samo koliko je ukupno brojeva preneto. A koliko je prešlo iz „Vipa” u „Telenor”, iz MTS-a u „Vip”, iz „Telenora” u MTS, ja to ne znam i ne mogu da nagađam.
Hoće li biti promena u menadžmentu?
Ovih dana razgovaram sa svojim saradnicima o tome i to su odluke koje ne mogu da se donose preko kolena. Nekih promena će možda i biti, ali i postojeći ljudi koji imaju izvršne funkcije ljudi su iz sistema, koji su ovde najmanje po desetak godina. Moram da sagledam njihove veštine, njihovo umeće, njihovu sposobnost upravljanja organizacionim celinama i za mene je jedino bitan rezultat. Ko bude doprinosio rezultatima moći će da računa na saradnju sa mnom, ko ne bude, naravno da neće.
Sa kime komunicirate u vladi?
Postoji Nadzorni odbor koji je imenovala Vlada Srbije. Strogo formalno, oni su moj partner za razgovore, a oni polažu račune vladi. Mi imamo korporativne organe upravljanja i to tako funkcioniše.
Stefan Despotović
-----------------------------------------------------------
Uskoro sastanak u vezi sa besplatnim akcijama
Šta se dešava sa besplatnim akcijama? Poslednja informacija je da su građani već postali vlasnici, ali ne mogu njima da trguju dok „Telekom” ne uputi zahtev berzi da se one izlistaju. Šta se dešava sa time?
Što se tiče „Telekoma”, mi moramo pažljivo da donosimo odluke. I to ne samostalno, već sa akcionarima. Naravno, najveći akcionar je država i bilo bi pogubno napraviti loš potez. Obratićemo se vladi i videćemo kada je momenat da se krene sa trgovanjem akcijama.
Kada će to biti?
Mi ćemo uskoro inicirati taj sastanak. Ja sam za ovih desetak dana započeo mnogo aktivnosti. Moj prvi zadatak je da obezbedim stabilnost kompanije, a ovo je nešto što ne može da pobegne i građani koji su vlasnici akcija neće ostati bez njih. Trenutno je naše tržište kapitala veoma plitko i malo ko može da proceni šta bi mogli da se desi sa akcijama „Telekoma” ako se sada pojave na berzi.
objavljeno: 05.10.2012
Pogledaj vesti o: Prodaja Telekoma
