Izvor: Blic, 02.Jun.2008, 08:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Za pola godine na berzi akcije „Telekoma“
Početkom iduće godine oko 15 odsto kapitala „Telekoma Srbije" biće ponuđeno berzi na prodaju. Veliki deo toga moći će da kupe naši građani jer će se akcije prodavati na Beogradskoj berzi, a verovatno jedan deo kupiće i institucionalni investitori na Londonskoj berzi, kao i na nekim drugim regionalnim berzama - najavljuje za „Blic" Nebojša Ćirić, pomoćnik ministra za ekonomiju i regionalni razvoj.
Posle „Telekoma", koje veliko javno preduzeće će >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << se potom naći na berzi?
- U toku sledeće godine u planu je prodaja akcija Aerodroma „Nikola Tesla" i „Galenike", koja sada ima investicioni ciklus i investira u fabriku čvrstih farmaceutskih proizvoda, tako da će njena vrednost biti povećana pre inicijalne javne ponude. Zatim će 2010. na red doći naše najveće javno preduzeće „Elektroprivreda Srbije".
Dokle se stiglo sa privatizacijom „Jat ervejza"?
- Privatizacija je formalno započela u septembru prošle godine kada je izabran privatizacioni savetnik. Procena vrednosti kapitala je pri kraju. Očekujemo da tender za „Jat tehniku" bude raspisan do sredine juna, dok za „Jat ervejz" treba da se usvoji strategija pa bi tender bio raspisan krajem juna, najkasnije početkom jula. Ova privatizacija je specifična zbog postojanja sporazuma o „otvorenom nebu", čiji smo mi potpisnici, a koji predviđa da kompanija van Evropske unije ne može da bude vlasnik više od 49 odsto „Jata". I to je glavni problem.
Ko se najviše zanima za našeg nacionalnog avio-prevoznika?
- Imamo zainteresovane kompanije iz EU, kao što je „Island er". „Aeroflot" je zvanično iskazao interes, a načelno su to učinile kineske i indijske avio-kompanije.
Ima li potpore u razmišljanjima da će građani koji su upisali besplatne akcije možda dobiti i više od procenjenih 1.000 evra?
- Hiljadu evra je procena za svih šest javnih preduzeća - „Telekom Srbija", „Galenika", NIS, EPS, Aerodrom „Nikola Tesla" i „Jat ervejz". Svaki građani će dobiti isti broj akcija u svakom preduzeću, tako da neće biti diskriminacije. Mi smo tu procenu napravili na osnovu projekcije rezultata koje te kompanije mogu da imaju u narednom periodu i može se desiti da građani dobiju možda neznatno manje od 1.000 evra, ali i znatno više od te sume.
Ipak, ima i onih koji su skeptični i koji smatraju da neće uopšte dobiti novac od besplatnih akcija, upravo zbog aktuelne političke situacije u kojoj se Srbija nalazi?
- To je zakonsko rešenje, koje se implementira i u njemu učestvuju mnogi državni organi i agencije. On ne ugrožava ni na koji način nacionalni interes, ta preduzeća ostaju u većinskom državnom vlasništvu i omogućava da građani koji nisu ostvarili pravo na besplatne akcije ga i ostvare. Mislim da nikome ne bi bilo u interesu da se to ne sprovede do kraja.
Za RTB „Bor" je dva puta poništen tender. Bilo je još takvih slučajeva. Zašto propadaju tenderi u Srbiji?
- Kod aukcijskih privatizacija imamo veliki procenat uspešnosti. Ali kada se govori o tenderu reč je o velikim firmama gde su kupoprodajne cene nekad mere nekoliko desetinama miliona evra. Mislim da je situacija sa proglašenjem nezavisnosti Kosova, a nakon toga i padom vlade uticala na određene investitore da ipak sačekaju i da vide šta će se dešavati u Srbiji. Onog trenutka kada se bude stabilizovala politička situacija i to će se srediti.
Šta će se desiti ako se predviđen rok za završetak privatizacije preduzeća sa društvenim kapitalom probije? Hoće li sve te neprivatizovane firme otići u stečaj?
- Zamišljeno je da proces bude završen do kraja ove godine. Važno je da za sva preduzeća bude započeta privatizacija ili da ona bude pri kraju do poslednjih dana decembra 2008. Zato smo i uveli obaveznu likvidaciju za one firme koje su tri puta bile na aukciji ili tenderu, tako da je to jedan od načina da se završi privatizacija u Srbiji.
Na aukcijama preduzeća pojavljivali su se potencijalni kupci sumnjive prošlosti, ili su se krili iza zastupnika. Da li ste usvajanjem izmena i dopune uredbe o prodaji kapitala javnom aukcijom, kojim je predviđeno da potencijalni kupci moraju da dostave potvrdu da nisu osuđivani, niti da se protiv njih vodi krivični postupak, uspeli da takve kupce „eliminišete"?
- Određeni organi službe Ministarstva unutrašnjih poslova obavljaju proveru, tako da se potencijalni kupci proveravaju i imamo dosta uspeha u sprovođenju ove uredbe.
Strance brinu garancije
U kontaktu sa stranim investitorima, šta vam kažu da ih najviše zabrinjava?
- Najviše pitaju za garancije za njihove investicije ovde. Uvek im objasnimo kakva je zakonska regulativa i kažemo da je najbolja preporuka da pogledaju iskustva kompanija koje su već u Srbiji - „Majkrsoft", „Henkel", „Lafarž", „Ju-Es stil"... To su firme koje su uložile na stotine miliona dolara u Srbiji i čije poslovanje nije ugroženo ni na koji način.
Pooštrene kontrole
Pooštrene su kontrole ugovornih obaveza kupaca preduzeća koje su prodate na aukciji. Za proteklih sedam meseci kontrolisano je 800 firmi i raskinuto je 40 kupoprodajnih ugovora. Po rečima Ćirića, više je razloga zašto se raskidaju ugovori. Počev od toga da je kupac koji je pazario firmu kao fizičko lice u nemogućnosti da uplati dospelu ratu, do toga da se ne poštuju ugovorne obaveze prema radnicima, najavljene investicije...
Pogledaj vesti o: Prodaja Telekoma
