Izvor: B92, 14.Apr.2011, 01:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vip diktira prodaju i cenu Telekoma
Beograd/Beč -- Prodaja nacionalnog operatera zavisi od rešenja Antimonopolske komisije. Nije sporno da će kupac Telekoma Srbije imati dominantnu poziciju
Od odgovora Komisije za zaštitu konkurencije zavisi da li će "druga runda" pregovora srpske države sa Telekomom Austrije biti okončana prodajom Telekoma Srbija.
Naime, novim produžetkom roka za prodaju do 3. maja, postalo je jasno da jedini ponuđač >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << na ovom tenderu čeka samo zeleno svetlo antimonopolske komisije.
Jer, bez njene dozvole nema potpisivanja kupoprodajnog ugovora, sve da i Telekom Austrije ponudi traženih 1,4 milijarde evra, koliko zahteva srpska vlada.
Da će Telekom Austrije imati monopol na srpskom tržištu jasno je od početka, pošto država prodaje kompaniju koja već poseduje monopolski položaj: 98 odsto učešća na tržištu fiksne telefonije i 59,7 odsto u mobilnoj telefoniji, gledano po broju pretplatnika. Tako da je, po tom pitanju, svejedno ko je kupac.
Pošto nije uspeo da dobije odgovor „po skraćenom postupku" od Komisije za zaštitu konkurencije na zahtev dostavljen 27. januara, Telekom Austrije je, na savet iz ovdašnje vlade, poslao uslovnu ponudu, koja ne zadovoljava zahteve tendera u pogledu cene, ali omogućava kompaniji da krene u pregovore sa srpskom državom.
U međuvremenu, Komisija je pokrenula postupak „po službenoj dužnosti", za ocenu koncentracije vlasništva koja bi nastala ovom kupoprodajom.
Ovaj postupak još traje, a prvobitne najave Komisije da je 12. maj krajnji rok za donošenje rešenja, prolongirane su. Naime, Vesna Janković, predsednik Komisije, izjavila je da bi rešenje trebalo da bude doneto krajem maja ili početkom juna, jer ispitni postupak o koncentraciji kapitala traje, po zakonu, tri meseca.
Podsetimo, Komisija se prvi put o ovom slučaju oglasila zaključkom, donetim 28. februara, u kome navodi da se postupak o nameravanoj koncentraciji, pokrenut po osnovu prijave Telekoma Austrije, nastavlja po službenoj dužnosti.
Cilj je, stoji u zaključku: ispitati da li nameravana koncentracija ispunjava uslove dozvoljenosti u zakonskom smislu, odnosno da li bi se njenim sprovođenjem ograničila, narušila ili sprečila konkurencija na domaćem tržištu. A, naročito, stoji u dokumentu, „ako bi to ograničavanje, narušavanje ili sprečavanje bilo rezultat stvaranja ili jačanja dominantnog položaja".
"Posao Komisije za zaštitu konkurencije je da spreči zloupotrebu monopolskog položaja na tržištu, a ne da kontroliše postojanje monopola”, objasnila je Vesna Janković, predsednik Komisije, dodajući da je za ovu instituciju važno da se na tržištu odvija fer i slobodna tržišna utakmica, bez „nedozvoljenih udaraca".
Uz to, stručna javnost upozorava da je „pravi" monopol koji može da stvori problem na tržištu, u stvari, pitanje infrastrukture Telekoma Srbija koja se, takođe, prodaje na tenderu. A ovu infrastrukturu iznajmljivaće ostali korisnici na tržištu.
Gligorov: Bolje sad, nego posle i za manje para
Ekonomista Vladimir Gligorov kaže da će odluka Telekoma Austrije da kupi Telekom Srbije zavisiti od toga da li će moći da zadrži mobilnog operatera Vip mobajl.
Konačno rešenje Komisije za zaštitu konkurencije možemo da očekujemo kada svi učesnici na tenderu i potencijalni konkurenti austrijskog „Telekoma" na srpskom tržištu odgovore na dopis Komisije. Tek po dobijanju svih odgovora i obradi podataka o stanju na tržištu, prema rečima Vesne Janković, Komisija će moći da saopšti nešto više o kakvoj se koncentraciji radi na srpskom tržištu, odnosno da li je ona dozvoljena, nedozvoljena, uslovna, bezuslovna ili nekog drugog oblika...
"Koliko ja to razumem reč je o tome da je još uvek nepoznata odluka da li će kupcu biti dozvoljeno da poseduje dva mobilna operatera. Jasno je da cena koju je kupac voljan da plati zavisi od te odluke", rekao je on.
Vlada Srbije je u utorak po drugi put, do 3. maja, produžila rok Telekomu Austrije da poboljša ponudu za kupovinu 51 odsto kapitala Telekoma Srbije. Austrijska kompanija je ponudila cenu od 800 do 950 miliona evra za većinsko vlasništvo u srpskom Telekomu i 450 miliona evra za investicije, iako je minimalna utvrđena cena na tenderu bila 1,4 milijarde evra.
Gligorov je ocenio da je motiv prodavca ostao isti - novac. "Novac je potreban budžetu za sve namene, a zahtevi budžetskih korisnika svakako rastu pred izbore", rekao je saradnik Bečkog instituta za medjunarodne ekonomske studije.
Prema rečima Gligorova, postoje i drugi načini finansiranja - da se država dodatno zaduži, da se povećaju porezi ili da se smanji potrošnja.
Ti načini, kako je naveo, nisu popularni, posebno povećanje poreza i smanjenje potrošnje, što bi značilo dodatno smanjenje javnih ulaganja i smanjenje pre svega izdataka na penzije, plate u obrazovanju i zdravstvu i na transfere lokalnim zajednicama, posebno Kosovu.
Gligorov je ocenio da kao mogućnost ostaje i novo zaduživanje, što je, kako je istakao, skuplja alternativa.
"Ako se država dodatno zaduži, to znači da će imovinu, recimo opet Telekom, morati da prodaje u, verovatno, skoroj budućnosti, a nije jasno hoće li tada moći da postigne bolju cenu", rekao je Gligorov.
Pogledaj vesti o: Prodaja Telekoma
