Izvor: S media, 03.Apr.2010, 14:13 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tražićemo deo novca od prodaje Telekoma
Nije tačno da će izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju uslovi studiranja biti stroži. Naša ideja je da donesemo zakon koji će biti pogled unapred za 21. vek i koji će rešiti probleme, uočene u prethodnim godinama primene Zakona o visokom obrazovanju.
Neki od tih problema su vezani za funkcionisanje fakulteta, a neki se direktno odnose na studente. Planiramo da novi zakon počne da se primenjuje od iduće školske godine - kaže u intervjuu za Danas ministar >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << prosvete Žarko Obradović, komentarišući proteste nekoliko stotina srednjoškolaca i beogradskih studenata, koji su održani uoči uskršnjeg raspusta.
On dodaje da će problemi u visokom obrazovanju i dalje postojati, „ako i studenti i univerziteti ne budu iskreni i ukoliko konačno otvoreno ne progovore o tome šta na pojedinim fakultetima ne funkcioniše“.
Mnogi fakulteti već najavljuju da će povećati školarine za iduću školsku godinu. Možete li država da utiče na cenu školarina?
- Mislim da država treba da bude uključena u određivanje visine školarina, jer državnim fakultetima obezbeđuje prostor, plaća troškove održavanja i obezbeđuje plate nastavnicima. To nije povreda autonomije univerziteta ili mešanje u stručne stvari fakulteta.
Ali fakulteti se upravo pozivaju na autonomiju. Šta Ministarstvo može da uradi?
- Mi možemo to pitanje da rešimo kroz novi zakon o visokom obrazovanju. Autonomija univerziteta podrazumeva autonomiju u nastavi, a kada je reč o finansijskoj strani, nije logično da država daje ogromnu većinu novca, a da se ne pita ništa.
Da li to znači da ćete se zalagati da se školarine ne povećavaju?
- Apsolutno. Sve mora da bude primereno ekonomskoj situaciji u državi i svi moraju da daju doprinos. Ali ne treba davati generalne ocene. Moram da istaknem pozitivan primer fakulteta na kojima je bio najveći broj studenata, koji su dali uslov, a nisu ušli u budžetsku kvotu. Razgovarali smo sa dekanima Fakulteta političkih nauka, Fakulteta organizacionih nauka, Fakulteta za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju i Fakulteta bezbednosti i dogovorili se da po pola snosimo troškove za te studente. Očekujem da će to prihvatiti i Geografski fakultet i Beogradska poslovna škola.
Da li je tačno da ćete odustati da finansiranja doktorskih studija?
- Ne, imamo određena sredstva koja nismo uspeli da realizujemo, ali transfer tih sredstava moramo da obavimo na zakonom propisan način. Imao sam sastanak sa ministarkom finansija Dianom Dragutinović i očekujem da će to pitanje biti vrlo brzo rešeno.
Od iduće godine devet obrazovnih profila biće prevedeno u redovan obrazovni sistem.
- Obrazovni profili poljoprivredni tehničar, rukovalac-mehaničar poljoprivredne tehnike, prehrambeni tehničar, veterinarski tehničar, mesar, pekar, prerađivač mleka, geodetski tehničar i autoelektričar će od septembra ove godine biti uvedeni umesto dosadašnjih klasičnih profila. Pokazalo se jako dobro što je poslednjih nekoliko godina naglasak bio na reformi srednjeg stručnog obrazovanja. Ti profili su bili izuzetno traženi, a velikom broju učenika je omogućeno da se po završetku škole odmah zaposle. Upravo to je suština srednjeg stručnog obrazovanja.
Možete li da otklonite dilemu koja je poslednjih dana prisutna u javnosti - da li će Ministarstvo prosvete kupovati radne ili neradne udžbenike za drugi razred?
- To je nametnuta dilema. Poenta je što pojedini izdavači svoje probleme pokušavaju da nametnu kao opšte. Imamo sjajnu saradnju sa velikim brojem izdavača. Činjenica je da smo posle 19 godina višestranačke Srbije doneli Zakon o udžbenicima i konačno uveli red u ovu oblast i činjenica je da su izdavači ravnopravno sa drugima učestvovali u izradi tog zakona i da nisu imali značajnijih primedbi. Neki izdavači nas kritikuju da nismo izdali licence, a mi čekamo da nam dostave kompletnu dokumentaciju. Kada je reč o besplatnim udžbenicima za prvi razred, mi smo 95,2 odsto svojih obaveza ispunili. Imamo problema što su računi pojedinih škola blokirani, ne našom voljom. Neke škole su povećale zahteve od izdavača, pa se njihova dokumentacija ne slaže sa našom. Smatram da zbog 4, 8 odsto neisplaćenih sredstva ne bi trebalo praviti atmosferu kao da ništa nije urađeno.
Da li će biti promena što se tiče vraćanja udžbenika za prvi razred?
- Prošle godine smo rekli da se neće vraćati udžbenici u kojima se piše i tako će biti. Nije nam ideja da menjamo način izvođenja nastave, niti da dovodimo u pitanje odluku učitelja. Prošle godine smo razgovarali sa izdavačima da vide da li se može promeniti sadržaj određenih udžbenika, a da se ne dovodi u pitanje metod izvođenja nastave, odnosno da li se udžbenici, u kojima se piše na malom broju strana, mogu prilagoditi tako da se nasleđuju, a da se naprave radni listovi koji će se menjati. Većina je tada rekla da mogu, ali sada vidim da nisu prstom mrdnuli. Polako smo počeli da uvodimo red u ovu oblast, ali to nekima ne odgovara. Ovde je reč o velikom biznisu, jer kada pomnožite 920.000 osnovaca i srednjoškolca sa 40 ili 50 evra, koliko u proseku košta komplet za samo jednu godinu, dolazite do fantastične sume.
Kako će izgledati otkup za drugi razred?
- Imaćemo ubrzo sastanak sa izdavačima, da čujemo šta su uradili sa obećanjem. Suština je da će đaci i ove godine dobiti komplet besplatnih udžbenika i to je ono što je važno za građane Srbije.
Da li će biti realizovan kredit od 50 miliona evra od Evropske investicione banke?
- U prošli ponedeljak smo obavešteni da su nam odobrena sredstva za projekat poboljšanja stanja škola. U prvoj fazi, koja bi trebalo da startuje u maju, 20 miliona evra će biti iskorišćeno za izgradnju novih škola, popravku postojećih i opremanje onih škola u kojima se nastava izvodi u tri smene, da bismo ukinuli treću smenu. Sa Evropskom investicionom bankom utvrdićemo do jeseni kriterijume za raspodelu druge tranše kredita od 27 miliona evra, a preostalih tri miliona je opredeljeno za izradu strategije obrazovanja i uvođenje informacionog sistema.
Pogledaj vesti o: Prodaja Telekoma
