Izvor: Politika, 30.Okt.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
TV preplata pred Ustavnim sudom
Protiv prinudne naplate već su se bunili građani i brojne nevladine organizacije, negodujući što Elektroprivreda Crne Gore uz mesečni račun za struju, naplaćuje i 3.50 evra za TV program
Podgorica – Reformski blok Saveza sindikata Crne Gore podneo je juče Ustavnom sudu Inicijativu za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti dva člana Zakona o radio-difuziji, kojima se propisuje obaveza plaćanja radiodifuzne pretplate.
Nakon što je Telekom prestao >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << sa naplatom za Javni servis radio i TV preplate taj posao prenesen je na Elektroprivredu Crne Gore koja uz mesečni račun za utrošenu struju, kao posebni kupon, štampa i naplaćuje 3.50 evra.
Protiv takve, faktički prinudne naplate bunili su se građani i brojne nevladine organizacije, ali to nije dalo rezultat niti umanjilo njen iznos. Posebno su nezadovoljni stanovnici severnog dela Crne Gore – Kolašina, Mojkovca, Andrijevice, Žabljaka, Šavnika, jer retko kada imaju signal dva programa crnogorske televizije.
„Naša inicijativa je rezultat velike nepravde prema građanima Crne Gore kao korisnicima radiodifuznih usluga, ali i prema svim operaterima iz te oblasti” – rekao nam je generalni sekretar Reformskog sindikata Srđa Keković. „Favorizuje se javni servis koji, na osnovu članova 74 i 76 Zakona o radiodifuziji ima ekskluzivno pravo da, u uslovima idealnog poštovanja tog akta, prihoduje oko deset miliona evra godišnje”.
Keković kaže da u Crnoj Gori ima oko 170.000 vlasnika motornih vozila koji, na osnovu tog Zakona, treba ukupno da plate oko 1,14 miliona evra takse godišnje (za radio u kolima), dok oko 18.000 domaćinstava treba da plati po 3,5 evra, što je oko 7,56 miliona evra za godinu dana.
„Oko 24.000 pravnih lica, od kojih su neka kao bolnice i domovi zdravlja oslobođeni pretplate, tako da oko 20.000 firmi na godišnjem nivou treba da plati oko 966.000 evra”, podseća on. Sporni članovi Zakona o radiodifuziji 2004. godine su već bili predmet ocenjivanja Ustavnog suda, koji ih je proglasio neustavnim.
„Tada je Ustavni sud naveo je da država nema pravo da pod pojmom takse ili pretplate ubira novac, a da pri tome nema siguran dokaz da oni koji tu pretplatu plaćaju koriste to na šta se ona odnosi”, podvukao je Keković. „U konkretnom slučaju se radi o dva kanala Radio-televizije Crne Gore koje su građani, na osnovu izmena i dopuna Zakona, dužni da plaćaju 3,5 evra po domaćinstvu, odnosno 6 evra po vozilu”.
On kaže da sada svako domaćinstvo ima mogućnost da koristi više od 60 kanala preko kablovskih operatera. Cene kablovskih TV operatera kreću se, zavisno od paketa, od 10 do 25 evra.
„S obzirom kako se Javni servis ponaša, pretpostavljamo da ga mnogi građani i ne gledaju”, ocenio Keković. „Zato se u Inicijativi Sindikata navodi da država ima pravo da uvede porez građanima ako smatra da treba finansirati takav servis. Mi ne vidimo da je javni interes građana takav da Javni servis plaćaju deset miliona evra godišnje”. Keković ističe da to što neko ima prijemnik ne znači da ga i koristi, a pogotovu „niko ne može dokazati da od 60 ekskluzivnih kanala građani gledaju baš ta dva kanala RTCG”.
„To najbolje ilustruje primer da su građani obavezni da plaćaju 3,5 evra pretplatu ali zato nisu mogli na Javnom servisu da gledaju utakmicu crnogorske i reprezentacije Italije, nego su je gledali na nekom drugom programu”, rekao je Keković.
Sindikat smatra da ima dosta argumenata da se pomenuta dva člana Zakona ospore, odnosno da se dokaže da su neustavni, i da se „konačno pristupi članu Ustava koji kaže da država mora da štiti potrošače”.
„Potrošači su drastično zakinuti i uskraćeno im je pravo da biraju kome će da plaćaju pretplatu. Neka Javni servis izađe na tržište ravnopravno sa drugim emiterima i kablovskim operaterima, pa neka nas zainteresuju da baš njih odaberemo”, poručio je Keković.
U Sindikatu ističu da je 75 odsto novca od pretplate namenjeno Javnom servisu, a pet odsto Agenciji za radiodifuziju.
Zašto bi moj i interes građana Crne Gore bio da dajemo pola miliona evra godišnje za ovu Agenciju – pitao je Keković.
Novica Đurić
[objavljeno: 31/10/2008]
Pogledaj vesti o: Prodaja Telekoma
