Izvor: Politika, 24.Mar.2010, 23:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
TELEKOM ZA BILBORDE
Sada bi trebalo izbeći zamke trošenja sredstava za kratkoročno popunjavanje budžetskih rupa, ali je navika i zavisnost od demagogije jača od spremnosti na odricanja
Poslednja bitna privatizacija u Srbiji će biti, kao što se već sada zna, prodaja Telekoma, najuspešnijeg preduzeća u vlasništvu države. Mogu postojati samo dva razloga nenadane prodaje – jedan može biti taj da je država najzad odlučila da ukine stranačku kontrolu nad privredom i dobijena >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << sredstva pametno uloži u infrastrukturu ili podsticanje izvoza. Drugi i mnogo verovatniji razlog je taj da je stanje budžeta do te mere zabrinjavajuće da se što pre mora prodavati najvrednija preostala državna imovina. Bliži se izborna godina kada budžet jednostavno mora biti ekspanzivan i ne smeju se dozvoliti kašnjenja penzija, plata i štrajkovi.
Prodaja Telekoma ima i neke dobre strane kao svoje nuspojave. Posle nje će stvari biti mnogo jasnije, neće više biti stranačkih kadrova na čelu preduzeća i poslovanje će biti odgovornije. Pitanje nacionalnosti vlasnika i toga da li mu se prezime završava na –,,ić” nije relevantno kao što se pokazalo u slučaju Telenora, jer barem više sada nemamo takve krupne slučajeve izbegavanja poreza kao što je to bio slučaj sa Mobtelom. Loša strana prodaje Telekoma je da je ona motivisana nedostatkom budžetskih sredstava i što je to odraz nepostojanja strategije razvoja, odnosno toga da se važne ekonomske odluke i dalje donose u iznudici i stihijski.
Na galeriji taštine domaćih ekonomista na Kopaoniku glavna poruka je bila ta da je napokon došlo vreme da se malo više poradi na izvozu kao generatoru razvoja. Ekvivalent jedne takve poruke u svakodnevnom životu bi bio kao kada bi odrasli čovek rekao da je sada došlo vreme da se svakog jutra peru zubi, pod uslovom da su neki preostali. Kao pokazatelj spremnosti države na sprovođenje jednog takvog dugoročnog cilja dve nedelje posle Kopaonika, imamo ostavku srpskog guvernera donetu pod pritiskom uvozničkog lobija i brzo okretanje privatizaciji kao brzoj „dozi” za kratko prevazilaženje krize.
Loša strana prodaje je i ta da Telekom kao domaća firma ima širi društveni i strateški značaj jer njegov profit ostaje u zemlji i njime se finansira značajan deo domaće potrošnje. Kada vlasnik bude strana firma, ona će posle plaćanja poreza na dobit od 10 odsto (jedan od najnižih u Evropi) biti u mogućnosti da ceo profit isplati svojim deoničarima koji su naravno stranci. U prevodu, pare idu napolje. Takvo pravilo važi za sve strane investitore („Fijat”, „Ju-Es-stil”, „Filip Moris”, BAT, itd.) jer država dobija samo 10 odsto od prihoda i zbog toga, pod ovim uslovima, stub domaćeg razvoja ne mogu biti strane investicije. Mogu eventualno smanjiti nezaposlenost, ali po velikoj ceni. S druge strane, ukoliko bi se porez na dobit povećao pitanje bi bilo ko bi onda ovde investirao.
Takođe, model prodaje je potpuno nejasan jer je trenutno Telekom zatvoreno akcionarsko društvo gde akcionari imaju međusobno pravo preče kupovine i nije jasno zašto neki ministri dezinformišu javnost u tom pogledu. Izrečena namera vlade je da se Telekom transformiše u otvoreno akcionarsko društvo da bi se, kako je dalje rečeno, primenio model prodaje Mobtela iz 2006. godine. Međutim, Mobtel je prodat tada tako što su Vlada Srbije i Martin Šlaf formirali zajedničko preduzeće Mobi 63 koje je bilo u formi društva sa ograničenom odgovornošću koje se, za razliku od akcionarskog društva, može prodati javnim nadmetanjem. Nasuprot tome, akcije akcionarskog društva se po zakonu moraju prodavati samo i isključivo na berzi i od tog pravila nema odstupanja. Sve ovo znači da vlada ako želi da proda Telekom javnim nadmetanjem to neće moći uraditi u formi akcionarskog društva već samo u formi društva sa ograničenom odgovornošću, što bi joj omogućilo postizanje najbolje moguće cene. Međutim, ukoliko Telekom onda bude transformisan u d.o.o. vlada neće moći da podeli građanima 27 odsto akcija, sa čime se trenutno izlazi u javnost. Čini se da je pitanje modela prodaje Telekoma pitanje izbora između dobijanja najbolje moguće cene i neke vrste socijalnog umirivanja kroz podelu dela besplatnih akcija.
Dok se na neki način može govoriti o kopiranju modela prodaje Mobtela, nikako se ne bi smeo ponoviti model trošenja sredstava koja su dobijena tom prilikom. Setićemo se da je Mobtel prodat krajem leta 2006, i da će Telekom takođe biti prodat krajem ovog leta; isto tako, naredna godina posle prodaje Mobtela je bila izborna godina pa je zbog toga i bio formiran NIP od koga privreda Srbije nikakve koristi nije videla. Sada bi trebalo izbeći zamke trošenja sredstava za kratkoročno popunjavanje budžetskih rupa, ali je navika i zavisnost od demagogije jača od spremnosti na odricanja i dugoročno planiranje. Međutim, pre nego što bilo ko osudi ovakav način vođenja politike i privrede trebalo bi sebi da postavi pitanje da li bi glasao za nekoga ko mu ne bi obećao brzi keš već samo puno napornog rada i žrtvovanja. Realno, jako teško bi se napravio bilbord sa takvom porukom.
urednik „Prava i društva"
Vladimir Todorić
[objavljeno: 25/03/2010]
Pogledaj vesti o: Prodaja Telekoma
