Izvor: Politika, 18.Apr.2010, 23:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prodaja „Telekoma”
Boško Mijatović: Privatizovati kao i svako drugo preduzeće. – Danijel Cvjetićanin: Vlada se pokazala kao loš prodavac
Odluka države da proda 40 odsto udela u preduzeću „Telekom Srbija” izazvala je brojne kontroverze u javnosti, počev od toga da li je pravo vreme za prodaju, kuda će otići pare od prodaje, da li se najavljenim modelom prodaje favorizuje „Dojče Telekom”, da li će državni monopol zameniti privatni…
Svako iz svog ugla, govore Boško >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Mijatović, iz Centra za liberalno-demokratske studije, i Danijel Cvjetićanin, profesor Univerziteta „Singidunum”.
Mijatović: „Telekom” treba privatizovati kao i svako drugo preduzeće. Telekomi kao preduzeća se privatizuju već decenijama. Na primer, „Dojče Telekom” je najvećim delom privatizovan, kao i grčki OTE…
Cvjetićanin: Ali „Dojče Telekom” je privatizovan tako što je prodao akcije na tržištu. Ja sam za privatizaciju, ali ne za prodaju „Dojče Telekomu”. Ipak se on u međunarodnoj javnosti kao i „Telenor” pominje kao državna firma.
Mijatović: Trend privatizacije telekoma postoji u celom svetu. Mislim da će naš „Telekom” dobiti na efikasnosti posle privatizacije, da će mu skočiti vrednost, rentabilnost poslovanja. Podsetio bih da je u 2008. godini prepolovljen profit „Telekoma” u odnosu na 2007. godinu. Za 2009. godinu još nema podataka, a ne znam zašto nema. Da li je to neka priprema za privatizaciju? Postoji kontraargument da je bolje da prodamo propale firme, a ne one dobre…
Cvjetićanin: To su budalaštine. Loša preduzeća se i ne mogu prodati. Ko što ne možete prodati truli paradajz. Loša preduzeća se samo mogu pokloniti.
Mijatović: „Telekom” je još solidno preduzeće mada mu se performanse pogoršavaju. Dolazi do promena na globalnom tržištu. „Telekom” je imao monopol u fiksnoj telefoniji koji nestaje. Sada postoji alternativni način telefoniranja putem Interneta i zato će prihodi iz fiksnog dela telefonije biti ugroženi. Pogoršava se pozicija „Telekoma” i s tog stanovišta mudro je prodati.
Cvjetićanin: Ako je tako koju ćemo cenu dobiti? Kako će naša mudra vlada uspeti da prevari, na primer, „Dojče Telekom” pa će da im naplati cenu na osnovu onoga što je bilo do sada? Kada se govori o nekoj prodaji onda se govori da li je pogodan trenutak i da li je pogodna cena. A sada niti je pogodan trenutak niti će moći da se postigne dobra cena. Niti je prodavac podoban da bude dobar prodavac. Naša vlada se do sada pokazala kao vrlo loš prodavac jer je prihode od prodaje stratila u potrošnju i u svoje predizborne kampanju.
Politika: Vas je strah da će te pare otići u potrošnju?
Cvjetićanin: Ne strah, moja prognoza je da to lako može da završi u predizbornoj kampanji za sledeće izbore i s te tačke gledišta nije dobro prodavati .
Mijatović: To je nesporno. Pare od prodaje su namenjene izgradnji puteva, a to je izvanredno iskoristiti u predizbornoj kampanji u kojoj se nonstop seku neke vrpce na trakama autoputa i tako gledano to može biti doprinos kampanji.
Cvjetićanin: Što se tiče cene trenutak takođe nije pogodan. Svetska kriza još nije prošla. Neko će reći da akcije telekomunikacionih preduzeća nisu ni izbliza pale kao kod drugih preduzeća. Kada se ozbiljnije analizira duži period onda se vidi da su svetska telekomunikaciona preduzeća bila predznak krize jer su njihove cene dramatičnije pale i sada se održavaju na niskom nivou. Zašto, onda, prodavati kada su cene na najnižem nivou i neće se, verovatno, povećavati, osim u slučaju da se dese velike promene.
Politika: Mislite da u toj privatizaciji neće biti velikih para?
Cvjetićanin: Mislim da je trenutak veoma nepovoljan.
Mijatović: Kolega Cvjetićanin je od početka ovog modela privatizacije od 2001. godine bio sklon odlaganju prodaja i čekanju nekih boljih vremena.
Cvjetićanin: Naprotiv. Ja sam bio pristalica modela iz 1997. godine da se što pre podele akcije i omogući razvoj tržišta. Boško Mijatović je bio među onima koji su govorili – ne, to su loši akcionari, nepismeni, nemaju ekonomsku snagu, bolje da dočekamo strateške partnere. Posle deset godina ja pitam gde su strateški partneri.
Mijatović: Moguće je da bi se jednog dana, kroz dve, pet, sedam godina, postigle bolje cene nego danas. Ali tu postoji veliki rizik da se preduzeće „Telekom” upropasti ili da se bilo koje drugo preduzeće upropasti do tih boljih vremena, do vremena svetskog poleta kada bi verovatno svaka druga firma vredela verovatno više. Ne tvrdim da je momenat sada najbolji, ali je sigurno bolji nego pre godinu dana zato što se vidi da kriza neće završiti kolapsom, raste optimizam na berzama, od marta 2009. godine vrednost akcija je skočila za nekih 35 odsto. Može se reći da kriza prolazi, ne burno, ne s velikim poletom, ali slabi i situacija se popravlja. Nisam siguran da bi odlaganje bilo bolje.
Cvjetićanin: Kriza u svetu možda i prolazi, ali kod nas ne pokazuje znake da je prošla. Naša i svetska kriza imaju veze, ali ne neposredne. Drugim rečima, naša kriza je baš kriza velikog zaduživanja, velike prodaje resursa i velike potrošnje. Razumem da je u svetu trend da domoroci ne treba da imaju u svom vlasništvu telekomunikacije, kao ni svemirski program. Ali takvi infrastrukturni sistemi su često, češće nego drugi, u vlasništvu države pa nije čudno što je naš „Telekom” u vlasništvu države poslovao vrlo pristojno. Ako se prodaje sve što „Telekom” ima, infrastruktura i ono pod zemljom, onda dajemo monopol na nešto na šta se monopol ne daje. Ako se to ne prodaje kao što vlada tvrdi ja vam garantujem da niko nije zainteresovan za kupovinu. Ova država toliko je ruinirala instituciju svojine i ugovora da se neće znati šta je prodato, ni da li je monopol. Uvek se posle prodaje potežu pitanja šta je čije i šta je prodato i šta smo se dogovorili, a šta ne.
Mijatović: Država može kroz regulaciju telekomunikacionih delatnosti da zadrži kontrolu nad suštinskim odlukama. Sa zlatnom akcijom ima pravo veta.
Politika: Mislite da će zadržati tu zlatnu akciju?
Mijatović. Ne znam, za sada ima.
Cvjetićanin: Kolika će onda biti cena?
Mijatović: Moguće je da država zadrži kontrolu cena preko RATEL-a. Naravno, skepsa postoji zbog loših iskustava, korupcije, lošeg sastava vlade i sličnog, ali načelno postoji mogućnost da se zaštiti državni interes u telekomunikacionoj delatnosti.
Politika: Da li je prodaja „Telekoma” političko ili ekonomsko pitanje?
Mijatović: I jedno i drugo. Ekonomsko je sa stanovišta postizanja efikasnosti i to je plus. Takođe i finansijsko, budžetsko, ali i predizborno.
Cvjetićanin: Naravno da je finansijsko utoliko što su potrebna finansijska sredstva da bi postojeća evroatlantska garnitura ostala na vlasti i posle sledećih izbora. Kolega Mijatović i ja smo na istim pozicijama samo što on na prefinjeniji način govori da „Telekom” ne treba prodati. Jer, on kaže treba prodati, ali pod uslovom da država ima regulativu, a zna da nema, da postoji privredni red, a zna da ne postoji, da postoji sigurnost ugovora, a zna da ne postoji, da država neće uludo trošiti, a zna da hoće… Kasnije, kada se pokažu sve gluposti tog postupka, reći će trebalo je prodati, ali nisu uradili sve što je trebalo, a ja govorio.
Politika: Zašto model prodaje 40 odsto „Telekoma” favorizuje „Dojče Telekom”?
Mijatović: Ako se bude prodavalo 40 odsto favorizuje se samo jedan kupac, „Dojče Telekom”, koji je preko grčkog OTE-a suvlasnik „Telekoma Srbija”. Drugi potencijalni kupci nemaju interes, jer ne mogu da dođu do 50 odsto plus jedna akcija. Zato će zbog odsustva konkurencije biti postignuta znatno niža od potencijalne. Procenjujem da bi gubitak mogao da bude nekoliko stotina miliona evra. Za prodaju sam, ali ne ovakvu.
Politika: U vladi tvrde da su napravili motivacioni model i kažu da potencijalni kupac može kontrolni deo preko tih 40 odsto da kupi od građana i zaposlenih?
Mijatović: Ako njih zaista zanima da kupi neko drugi zašto ne ponude na prodaju 50 plus jedan odsto. Zašto bi potencijalni kupac licitirao za 40 odsto, pa posle razmišljao kako da stekne kontrolu u uslovima disperzovanog vlasništva.
Politika: U nemačkoj štampi su se pojavile informacije da je „Dojče Telekom” spreman da ponudi samo 800 miliona evra.
Mijatović: Ne mogu to da komentarišem. To mogu biti glasine iz određenih razloga. Ali smatram da ne može biti govora da ćemo dobiti nekih tri ili pet milijardi evra kako se govori u javnosti.
Cvjetićanin: Da li znate koliko je plaćen „Telekom” Srpske i koliko je investirano u „Telekom” Crne Gore, a sve to je deo prodaje „Telekoma Srbija”?
Mijatović: To je kupljeno na dug što samim tim obara vrednost.
Cvjetićanin: Priznaćeš da je smešno da se zadužuju za kupovinu, a onda to prodaju. Vlada ne sme da izađe u javnost i da kaže prodajemo ceo „Telekom”. Plaši se reakcije javnosti i da ne bude razgolićena ta njena ekonomija destrukcije. Zato izlazi s 40 odsto.
Mijatović: Moguće je da sutra privatizacioni savetnik posavetuje vladu da se proda 51 odsto.
Cvjetićanin: Moguće je i da kometa 2013. godine udari u zemlju. Od prodaje „Telekoma” ćemo lepo živeti dve godine, a posle smo svi mrtvi.
Mijatović: Niti sam to rekao niti mislim. Kolega Cvjetićanin izgleda bolje zna šta ja mislim.
Politika: S obzirom nas to da drugom operateru za fiksnu telefoniju tek prodata licenca i da treba vremena da ona zaživi da li s prodajom „Telekoma” menjamo monopol za privatni?
Cvjetićanin: Opasnost realno postoji, ali ne tvrdim da će tako i biti. Prirodno je da svako ko dođe na neko tržište, pa ako je malo zaštićen ili u nekom kvazimonopolskom položaju, cene određuje kako mu odgovara. Varaju se i oni koji misle da monopolske cene mogu biti proizvoljno velike, ne mogu.
Mijatović: Kod fiksne telefonije je postojao monopol, ali je deregulacija počela, prodata je druga licenca. Destruiranje postojećeg monopola će potrajati. Telefoniranje preko Interneta će uzeti maha i fiksna telefonija će postepeno gubiti na važnosti.
Politika: Da li možemo da očekujemo investicije, da stigne fiksni telefon u svaku kuću, širokopojasni Internet?
Cvjetićanin: To više nije problem, to svaka telefonija može da izvede.
Mijatović: S prethodnim suvlasništvom je bio problem što je Srbija imala većinu, Grci i Italijani nisu bili zainteresovani za investicije u firmu gde drugi ima većinu i donosi odluke. Sada je pitanje da drugi neko dobije većinu i počne da se brine o „Telekomu”, da se nosi s dugovima „Telekoma” koji su visoki zbog akvizicija u Republici Srpskoj i Crnoj Gori, obnavljanjem mreže, novim tehnologijama i slično. Država Srbija očigledno nema novca za to. Prošle godine je „Telekom” refinansirao dug od 150 miliona evra. Firma je jako napregnuta i mislim da je i to jedan od razloga privatizacije. S tom zaduženošću ni Srbija, a ni sama firma ne može da se nosi.
Cvjetićanin: Država ne obrazlaže pravi razlog, a to je trebaju nam pare i to očajnički, bilo odakle. To je osnovni razlog, a obrazloženje je da će drugi o „Telekomu” i potrošačima umeti bolje da brine nego mi sami.
Mijatović: Stoje oba tvoja argumenta. I njihova želja da se dokopaju para, ali i racionalni razlozi da se popravi situacija jedne firme.
Jovana Rabrenović
[objavljeno: 19/04/2010]
Pogledaj vesti o: Prodaja Telekoma
