Izvor: Blic, 04.Maj.2011, 01:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prodaja Telekoma
Bez neophodnog ulaženja u konkretnu raspravu o tome da li je oportuno Telekom prodati i pod kojim uslovima, neka prethodna suštinska pitanja o privatizaciji javnih preduzeća se nameću.
Prvo, da li bi trebalo definisati u razvojnim dokumentima (poput Srbije 2020) sektore u kojima bi država trebalo da ostane prisutna i kapitalom, a ne samo regulatorno? U Evropi je vrlo raširena francuska koncepcija javnih usluga po kojoj određene aktivnosti od opšteg značaja mogu uspešno >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << obavljati samo operateri u državnom vlasništvu.
Drugo, da li bi političke stranke trebalo da imaju transparentan stav o ovom pitanju i unesu ga u svoje programe? Na ovaj način bi se stranke konačno diferencirale na političkoj sceni i izjasnile o svom shvatanju obima i uloge države. Prethodna politička kampanja bi dala dodatni legitimitet odlukama o sudbini javnih preduzeća i Vlada bi imala čist mandat da sa njima radi ono za šta je agitovala pred građanima. Tako bi verovatno dobili široku podršku društva i poseban zakon o privatizaciji javnih preduzeća čime bi se učvrstila pravna sigurnost za buduće investitore.
Treće, ukoliko je problem upravljanje javnim preduzećima i partokratija, zašto se ne bi pre eventualne prodaje pristupilo profesionalizaciji i korporativizaciji javnih preduzeća kao najlogičnijem prvom koraku (a postojao je interes Svetske banke da učestvuje u ovom projektu)? Telekom Austrija se sa pravom uzima kao primer za dobro korporativno upravljanje, ali se prenebregava činjenica da je u njemu država najveći pojedinačni akcionar.
Moguće je da je prodaja Telekoma dobar investicioni potez i poslovna odluka države, ali se propušta prilika da se konačno stvari urede sistemski i izgradi konsenzus oko najvažnijih pitanja u društvu.
Pogledaj vesti o: Prodaja Telekoma, Telekom Srbija
