Izvor: Blic, 25.Okt.2008, 09:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Privatizacija „Telekoma“ tek 2010.
Očigledno je da sada nije pravo vreme za prodaju „Telekoma", naročito ne za izlazak na berzu, imajući u vidu da je globalna tema broj jedan svetska finansijska kriza. Verujem da se sada ne može postići najbolja cena za akcije „Telekoma", ali u svakom slučaju o tome odlučuju vlasnici - Vlada Srbije i kompanija OTE - kaže u razgovoru za „Novac" Branko Radujko, generalni direktor „Telekoma Srbija".
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << />
- Nemam precizne informacije o tome da li se u Vladi razmišlja o odlaganju prodaje „Telekoma", ali koliko znam, još nije potpisan ugovor sa
Cene pretplate i impulsa u Srbiji i u susednim zemljama pogledajte OVDE
kompanijom „Morgan Stenli", koja je izabrana za savetnika za izradu strategije IPO. Pretpostavljam da Agencija za privatizaciju proverava status ove kompanije nakon globalne krize, što predstavlja objektivan razlog za dodatno odlaganje potpisivanja ugovora.
Koliko „Telekom" danas u uslovima svetske krize vredi na tržištu i kada bi se mogla postići najbolja cena?
- O promeni vlasničke strukture odlučuju Vlada Srbije, koja preko JP „Pošte Srbije" ima 80 odsto, i grčka kompanija „OTE", koja ima 20 odsto akcija „Telekoma Srbija". U današnjim okolnostima mogu samo da kažem da verujem da „Telekom" ne vredi manje od dve milijarde evra, ali sam uveren da će u narednih godinu-dve, kada modernizujemo fiksnu mrežu, kada poraste vrednost ovog tržišta usled liberalizacije, kada se uspostave ekonomske cene i konsolidujemo grupu vrednost kompanije biti neuporedivo viša. Čini mi se da zbog situacije na svetskom finansijskom tržištu i neće doći do brze privatizacije pa je možda realna tek 2010. godina.
Da li i „Telekom Srpska" ulazi u prodajnu vrednost „Telekoma"?
- Naravno. Kupovinom 65 odsto akcija „Telekoma Srpske" vrednost „Telekoma Srbija" uvećana je za vrednost kapitala „Telekoma Srpske". Mi radimo na konsolidaciji grupe i potreban je izvestan period da se izvrši integracija u tehnološkom, komercijalnom i finansijskom smislu. Budući da su akcije „Telekoma Srpske" već na berzi, privatizacioni savetnik će morati da predloži optimalni model koji bi uvažio i ove činjenice.
Da li se razmišlja o promeni modela privatizacije ili se ostaje pri inicijalnoj javnoj ponudi akcija?
- Ostaje opredeljenje Vlade za IPO, s tim što je moguće, ako ova kriza bude dugo trajala, da i sam savetnik za strategiju IPO-a kaže da treba menjati model. Dakle, sve je moguće na kraju.
Koga vidite kao potencijalnog kupca paketa od, recimo, 20 odsto akcija na berzi? Mnogi smatraju da je jedini ozbiljan kupac zapravo „Dojče telekom"?
- Sasvim sigurno je „Dojče telekom" mogući kupac. Možda i neko drugi. Teško je prognozirati da li će neke kompanije ući na naše tržište kroz novu licencu ili kroz akviziciju. „Dojče telekom" na ovom prostoru ima dosta aktivnu ulogu i verovatno je zainteresovan za „Telekom".
Kako opravdavate tako drastično poskupljenje pretplate od 161 odsto i impulsa od 100 odsto, koje je, doduše, odloženo za sledeću godinu?
- Neophodne su ozbiljne investicije u kvalitet fiksne telefonije. Bilo bi najbolje da postoji konkurencija pa da se cene oblikuju na tržištu, a ne utvrđuju u kancelarijama. Ovako, cene u fiksnoj telefoniji nisu se menjale više od tri godine i niže su od tri do deset puta od cena u regionu. Mi jesmo profitabilna kompanija, ali iz fiksne telefonije dolazi samo oko pet odsto profita. Zakon o telekomunikacijama obavezuje nas da vodimo odvojene bilanse za fiksnu, mobilnu telefoniju i internet pa ne možemo prelivati sredstva iz jednog segmenta u drugi. Napomenuću da samo za razdvajanje dvojnika i uklanjanje uređaja za višestruko korišćenje parica treba investirati oko 160 miliona evra. Inače, mesečna pretplata za fiksni telefon u Crnoj Gori je oko pet evra, bez uključenih usluga u tu cenu. Kod nas će pretplata biti oko 2,37 evra. Dakle, i sa poskupljenjem bićemo više nego duplo jeftiniji. Nadalje, za uslugu donošenja smeća u Beogradu plaćamo 250 ili 300 dinara mesečno, najniža cena osnovnog TV paketa kod DS operatera je 500 dinara. U odnosu na šta je onda skupa fiksna telefonija? Ipak, s obzirom na tešku materijalnu situaciju naših građana, sa premijerom Mirkom Cvetkovićem sam se dogovorio da od novembra poskupi samo pretplata koja će iznositi 195 dinara, a da se poskupljenje impulsa odloži za sledeću godinu tokom koje bi se sukcesivno dostizala predložena cena.
Za koliko meseci i kojom dinamikom?
- Još nemamo konkretan plan, ali očekujem da će to biti do juna ili najkasnije do septembra 2009. Od 1. januara građani mogu očekivati manje poskupljenje impulsa, moguće negde za dvadesetak odsto.
Šta građani mogu očekivati zauzvrat? Hoće li sva domaćinstva dobiti fiksnu liniju, hoćete li rešiti problem dvojnika i digitalizovati sve centrale?
- Strateškim planom „Telekoma" precizno smo predvideli investicije u narednih pet godina, a čak 64 odsto tih investicija ide u razvoj fiksne mreže. Hoćemo da svako domaćinstvo dobije fiksni priključak, da razdvojimo dvojnike i da digitalizujemo mrežu. Većinu tih problema rešićemo do kraja sledeće godine. Do kraja 2009. planirano je 143.000 novih fiksnih priključaka i stepen digitalizacije od 98 odsto. Podsetiću da je u septembru ove godine stepen digitalizacije bio 95,16 odsto, a u januaru prošle godine svega 88 odsto. Imali smo preko 600.000 dvojnika 2001. godine, danas je taj broj 185.000, od toga 32.000 u Beogradu. Do kraja 2010. godine neće postojati nijedan od ovih problema. To znači da neće biti dvojnika u Srbiji, da će svi koji žele imati fiksnu liniju i da će kompletna mreža biti digitalizovana. To je ostvariv plan za čiju realizaciju nam je potrebna i mnogo efikasnija administracija u vezi za dozvolama za izvođenje radova, kao i za regulativu u telekomunikacijama.
Da li je „Telekom" spreman za konkurenciju u oblasti interneta, ali i fiksne telefonije uvođenjem dve nove tehnologije od Nove godine - CDMA ili WiMax?
- Potpuno smo spremni. Podsetiću vas da je „Telekom" već počeo da primenjuje CDMA tehnologiju putem koje je ove godine uveo 27.000 novih fiksnih priključaka uglavnom u ruralnim sredinama, poput okoline Kruševca, Gornjeg Milanovca, Novog Pazara, ali i u okolini Beograda gde do sada nije bilo telefona. Ovaj projekat smo realizovali sa eksperimentalnim dozvolama, a pre par meseci je zaustavljen jer se čeka da se regulišu uslovi za primenu ove tehnologije. Ne bi bilo dobro da građani predugo čekaju na tu regulative, a pošto je CDMA fiksna telefonija sa apsolutno istim cenama, kao i u fiksnoj mreži, nisam siguran da će za to biti puno zainteresovanih. WiMax je dosta atraktivniji. Na kraju, ne bojimo se konkurencije jer dobro radimo, a znamo da konkurencija donosi rast vrednosti tržišta i ekonomske umesto administrativnih cena, zbog čega mi očekujemo rast naših prihoda.
Jesu li tačne tvrdnje Ratela da su „Telekomove" velikoprodajne cene interneta tri do četiri puta više od cena u okruženju i da ćemo liberalizacijom tržišta dobiti 30 odsto jeftiniji internet?
- Tačno je da su naše veleprodajne cene interneta znatno više od cena u okruženju, ali ne tri do četiri puta. Ne treba zaboraviti da se „Telekom" za razliku od drugih velikih evropskih operatera, u prvoj fazi bavio samo velikoprodajom i da je najbolje korisnike prepustio internet provajderima zbog čega su veleprodajne cene morale da budu veće. Ulaskom „Telekoma" u maloprodaju došlo je do značajnih pomaka pa je, na primer, broj priključaka sa širokopojasnim pristupom ADSL u januaru 2007. bio svega 26.215, a u septembru 2008. 234.478. Otkako obavljam ovaj posao, insistiram na intenzivnom razvoju širokopojasnog pristupa i rastu broja korisnika interneta kao strateškom usmerenju „Telekoma". Bez toga, uostalom, nećemo moći da nudimo naše najnovije servise koje imamo u planu. Zato smo već na upravnom odboru doneli određene odluke u cilju smanjenja veleprodajnih cena interneta, odnosno povećanja brzina ADSL-a. U narednom kraćem periodu te cene ćemo dovesti na nivo cena u okruženju.
Kada očekujete pravu konkurenciju u fiksnoj telefoniji, odnosno dodelu novih licenci za ovu delatnost i jeste li spremni za to?
- Možda zvuči paradoksalno, ali mi se najviše zalažemo za uvođenje konkurencije. Mi u „Telekomu" verujemo da su dobre samo one cene koje se formiraju na tržištu, a to je nemoguće bez konkurencije. Kada će to biti, pitanje je za regulatornu agenciju i nadležno ministarstvo. Mi se nadamo već sutra, a realno je očekivati tokom sledeće godine. „Telekom" od monopola u fiksnoj telefoniji nema ništa zato što nam ova oblast donosi samo oko pet-šest odsto ukupnog profita. Verujem da „Telekom" čvrsto stoji na svojim nogama, da nema razloga za dalje odlaganje i da smo spremni za liberalizaciju tržišta. Upravo to je važno i zbog budućih investitora, koji će u svoju ponudu ukalkulisati rizik predstojeće liberalizacije i zbog toga ponuditi možda i značajno nižu cenu za „Telekom".
Kako ocenjujete stanje na tržištu mobilne telefonije i poziciju „Telekoma"?
- Posle deset godina na tržištu mobilne telefonije, čvrsto držimo vodeću poziciju sa oko 60 odsto tržišta i 5,4 miliona aktivnih kartica u izuzetno oštroj konkurenciji. Neprestano uvodimo nove usluge, izašli smo na tržišta okolnih zemalja, lideri smo u korporativnoj društvenoj odgovornosti. Zadovoljni smo, ali planiramo još više.
Koje nove sadržaje spremate za korisnike?
- Pomenuo bih televiziju najnovije generacije IP TV. Upravo smo lansirali tu uslugu i nju mogu da koriste naši korisnici ADSL. Radi se o televiziji koja pored klasičnih TV kanala, nudi korisnicima da sami biraju filmove, sportske sadržaje ili da 24 sata posmatraju razne rialiti programe, sadržaje iz kulture, umetnosti, muzike" Osim što će moći da ih gledaju, te sadržaje će korisnici moći i da snimaju. Cena će biti konkurentna sa cenama kablovskih televizija.
Investicije
godina, iznos u miliijardama dinara
2007. 26,1
2008. 25
2009. 24, 5
Napomena: Od ukupnog iznosa u 2007. 13, 4 milijardi dinara investirano je u fiksnu telefoniju, 9,7 milijardi
u mobilnu, dok su ostale investicije iznosile
3 milijarde dinara.
Izvor: Telekom
Očekivani profit 15, 3 milijardi
- Ove godine očekujemo prihod od 85, 7 milijardi dinara, što bi bilo 10 milijardi više nego prošle godine i neto dobit od 15, 3 milijardi, što je skoro četiri milijarde više u odnosu na 2007. godinu. Ovde govorimo samo o prihodima „Telekoma Srbija" bez dividende od „Telekoma Srpske". Presek na polugodištu je bio prihod od 40,5 milijardi dinara i 8,1 milijarda neto profita. U strukturi prihoda dominira fiksna telefonija sa nešto više od 50 odsto, dok u strukturi profita dominira mobilna telefonija sa preko 90 odsto.
Pogledaj vesti o: Prodaja Telekoma
.jpg)
