Izvor: RTS, 16.Feb.2011, 21:28 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Od leta bolji dani za ekonomiju
Inflacija bi u drugoj polovini godine trebalo da iznosi šest odsto, poručuju iz Narodne banke Srbije. Pad inflacije na međugodišnjem nivou ne znači da će cene u radnjama biti niže, poručuju ekonomisti.
Dešavanja na političkoj sceni ne utiču na stanje na deviznom tržištu. Sve je u granicama normale, kažu u Narodnoj banci i naglašavaju da je u ponedeljak, i pored neočekivanih političkih vesti, bilo i preporuka nekoliko stranih investicionih fondova da se ulaže u >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Srbiji.
Centralna banka očekuje da strane investicije, ne računajući prodaju "Telekoma", ove godine dostignu 1,4 milijarde evra, da proizvodnja bude veća za tri odsto, da se uspori rast cena i stabilizuje kurs dinara.
Poskupljenja će dostići maksimum krajem marta, kada bi međugodišnja inflacija mogla da bude i 14 odsto.
Na leto će biti bolje, kažu u Narodnoj banci, a koliko, najviše zavisi od toga koliko će godina biti rodna. Uz mere koje su preduzeli računaju da će inflacija na kraju godine biti oko šest odsto.
Viceguverner Bojan Marković kaže da od jula očekuje znatniji pad inflacije.
"Ključni rizici u ovoj projekciji inflacije odnose na moguće brže povećanje zarada u javnom sektoru, rast regulisanih cena i cena primarnih poljoprivrednih proizvoda, kao i brži od očekivanog pad ili rast premije rizika Srbije", izjavio je Marković.
Inflacija ne utiče na cene
Pad inflacije ne znači da će nam računi biti manji.
Ekonomista Goran Nikolić ocenjuje da to što će inflacija od juna ili jula na međugodišnjm nivou padati, ne znači da će cene u radnjama padati.
"U najboljem slučaju znači da će cene u radnjama biti stabilne ili blago rasti, to je matematički izraz međugodišnje inflacije koji običnom građaninu ne znači puno", kaže Nikolić.
Ni to što je smanjena premija rizika za Srbiju, pa banke i firme mogu po nižim kamatama da dobiju novac u inostranstvu, građanima ne znači mnogo. Bankari, bar za sada, ne planiraju da smanjuju kamate. Ni država ih na to neće primoravati kao što to, na primer, čini Hrvatska pretnjom da će uvesti poseban bankarski porez.
"Razlog koji navode mnoge od ovih zemalja za uvođenje bankarskog poreza jeste da je došlo vreme da se vrate sredstva koja su uložena u bankarski sektor. S obzirom da mi nismo imali takve injekcije, ne razmišljamo u tom pravcu", kaže viceguverner Marković.
U Narodnoj banci smatraju da bi, po isteku važećeg aranžmana sa Međunarodnim monetarnim fondom u aprilu, iz predostrožnosti, trebalo sklopiti novi aranžman, jer je prisustvo MMF-a važno investitorima - smanjuje neizvesnosti i premiju rizika zemlje, i pojeftinjuje zaduživanje države i privrede.
Pogledaj vesti o: Prodaja Telekoma, Telekom Srbija
