Izvor: B92, 31.Mar.2011, 02:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nevešta prodaja "zlatne koke"
Beograd -- Konsultant za strana ulaganja Milan Kovačević kaže da nije sporno da Telekom treba prodati, ali da je to trebalo učiniti ranije kada se mogla dobiti bolja cena.
Prema njegovom mišljenju, prodaja ove kompanije, za koju važi i da je "zlatna koka", vođena je vrlo nevešto, i to od samog početka.
"U javnom pozivu za prodaju navedeno je da se Telekom prodaje na osnovu zaključka vlade koji je, inače, tajni dokument, a ne na osnovu Zakona o privatizaciji", kaže >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << on.
Kovačević kaže da nisu tačna tumačenja državnih zvaničnika da Zakon o privatizaciji ne važi za prodaju državnog kapitala, već da se samo odnosi na društvenu svojinu.
Što je uopšte određivana cena
Prema njegovom mišljenju, sporni su i saveti privatizacionog savetnika Sitigrupe, ako su ga zvaničnici Srbije uopšte slušali. "Sitigrupa je rekla da je vrednost Telekoma 2,43 milijarde evra, a vlada je za 51 odsto zatražila 1,4 milijarde evra. Zašto je, uopšte, određena minimalna cena kada je predviđena prodaja u kombinaciji tender i aukcija, odnosno prodaja s najviše ponuđene cene i posle licitiranja s tog nivoa", kaže Kovačević dodajući da je najveći problem ovog tendera prikrivanje činjenica.
"U tom zaključku koji sam dobio tek preko poverenika za informacije od javnog značaja piše da je 'Telekomu potreban privatni vlasnik koji će ga unaprediti tehnološki i koji će moći više u njega da investira'. Besmisleno je da to piše u zaključku vlade", smatra on.
On navodi i da bi "možda bilo bolje da je donet poseban zakon o privatizaciji Telekoma, jer on je toga vredan i da se u njemu taksativno navede za koje namene će biti upotrebljen novac od prodaje, a ne da se ovako licitira da li će pare ići u budžet ili u infrastrukturne projekte".
Kovačević dodaje i da su rokovi u ovoj privatizaciji bili nakaradni. Prvo je važilo da je isti rok za kupovinu dokumentacije i dostavljanje ponude. Zatim je rok za dostavljanje ponude produžavan nekoliko puta. Takođe je rečeno da država prodaje 51 odsto svojih akcija, a pred zatvaranje ponude to je promenjeno tako da se u tom paketu prodaje i 20 odsto koji ima grčki OTE.
Prema Kovačevićevim rečima, država u ovom tenderu nije vodila računa o opštem interesu, jer da jeste odvojila bi fiksnu od mobilne telefonije i odvojeno bi ih prodavala.
"Komisija za zaštitu konkurencije kod nas ne odlučuje samostalno. Čak i kada bi dozvolila koncentraciju kapitala uz neki uslov zbog velikog tržišnog učešća koje bi dobio Telekom Austrija ne bi se mogla sprečiti zloupotreba monopola. Baš zato je trebalo prvo reorganizovati Telekom, pa tek onda ga prodati", objašnjava on.
Kovaćević podseća da smo "već svedoci iz ranijih privatizacija da, i kada dobiju dozvolu, strane kompanije sebi omoguće povlašćeni položaj. Kupci fabrika cigareta su dobili povlašćene akcize, a kupac NIS-a je takođe zadržao monopolski položaj".
Opširnije o prodaji Telekoma Srbije čitajte u specijalu na Bizu.
Pogledaj vesti o: Prodaja Telekoma
