Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 25.Mar.2011, 13:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nema pregovora sa Telekomom Austrije
BEOGRAD -
Premijer Srbije Mirko Cvetković izjavio je danas da se sa Telekomom Austrija ne pregovara o prodaji Telekoma Srbije i naglasio da će do ponedeljka 28.marta radna grupa Ministarstva finansija izaći sa predlogom šta će biti sa tim tenderom.
"Pet radnih dana ističu u ponedeljak i mislim da će oni tada izaći sa predlogom", rekao je Cvetković.
Prema njegovim rečima predlozi mogu biti >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << različiti, da se započnu pregovori, da se ponuda odbije ili da konačan predlog bude da se traži dopuna ponude, ako je ona nepotpuna.
Rok za dostavljanje ponuda istekao je 21. marta, Telekom Austrija je dostavio ponudu koja glasi na 950 miliona evra za kapital i 450 miliona evra za investicije.
Domaći mediji već spekulišu da se u pregovore sa Telekomom Austrija ušlo i da su oni spremni da povećaju na 1,2 milijarde evra ali da za uzvrat traže da Komisija za zaštitu konkurencije odobri spajanje VIP-a i Telekoma Srbije.
Ćirić: Odbiti ponudu za Telekom
Ministar ekonomije i regionalnog razvoja Nebojša Ćirić najavio je vraćanje novca privredi i izrazio mišljenje da ne bi trebalo prihvatiti ponudu Austrijanaca za kupovinu većinskog paketa Telekoma "Srbija
"Ona ni formalno ne ispunjava uslove tendera. Ali, neuspeh ovog tendera sigurno neće uticati na druge investitore koji planiraju da ulažu u Srbiju", rekao je Ćirić u intervjuu "Večernjim novostima".
Austrijanci "popravljaju" ponudu za Telekom?
Vlada Srbije i Telekom Austrija već su započeli pregovore o poboljšanju ponude za kupovinu 51 odsto akcija Telekoma Srbija, a uslov austrijske strane je pozitivna odluka Komisije za zaštitu konkurencije o mogućnosti da zadrže i mobilnog operatera VIP.
Kako "Blic" saznaje, kontakti se vode preko privatizacionog savetnika Siti grupe, a posle prvobitno teških reči o tome da se radi o "uvredljivoj ponudi", te da prodaja Telekoma ispod cene nije moguća, i jedna i druga strana ispituju mogućnost da do dogovora ipak dođu.
"Blic" nije mogao u radnoj grupi za prodaju Telekoma da dobije potvrdu informacije da su pregovori već počeli, rečeno je da je jedna od mogućnosti da se jedini ponuđač pozove da kroz dalje pregovore popravi cenu, ali da će se radna grupa o tome izjasniti tek u ponedeljak 28. marta, kada ističe rok od pet dana za razmatranje ponuda.
S druge strane, naš izvor blizak Telekomu Austrija tvrdi da se "već razgovara" i da su Austrijanci teške reči iz Vlade Srbije o tome da se radi o "uvredljivoj ponudi" kao i da nema prodaje za manje od 1,4 milijarde evra shvatili kao umirivanje ovdašnje javnosti i "amortizovanje nezadovoljstva brojnih protivnika prodaje".
Iako je generalni direktor Telekoma Austrija Hans Ametsrajter pre tri dana rekao da oni nisu spremni da kupuju Telekom Srbija po svaku cenu, izvor "Blica" tvrdi da postoji spremnost ove kompanije da popravi ponudu ukoliko dobije pozitivnu odluku od ovdašnje Komisije za zaštitu konkurencije Antimonopolske komisije o mogućnosti spajanja Telekoma Srbija sa VIP ili makar signale iz Vlade da će takva odluka biti doneta.
Ćirić je rekao da se projekat "Fijata" u Kragujevcu apsolutno realizuje u skladu sa planom i veruje da će i probna proizvodnja novog modela početi u dogovoreno vreme (krajem godine).
On je kazao da je Program podsticaja ulaganja konkretan program koji je donela Vlada Srbije i zahvaljujući njemu u Srbiju su došli "Fijat", "Panasonik", "Leoni", "Beneton", "Falke"...
U tom smislu, država mora da ispoštuje sve ugovorene obaveze koje je preuzela. Ukoliko ne bi bilo tako, država bi poslala jasan signal da je neozbiljna, istakao je Ćirić i podsetio da u Srbiju dolaze i ulagači koje uopšte ne zanima program podsticaja, već dolaze i zbog jeftinije radne snage, slobodnog pristupa mnogim tržištima, nižih poreza.
Ćirić smatra da je dobar trend to što je povećano interesovanje za investicione kredite, što praktično pokazuje da privreda sve više svoj fokus prebacuje sa problema nelikvidnosti na teren investicija.
On je podsetio da je krajem 2008. godine skoro potpuno zamrznuto bilo kakvo finansiranje privrede od banaka.
"Uspeli smo da preokrenemo taj trend i nadam se da će do početka 2012. godine banke imati malo niže kamate i da će finansiranje preduzeća i konkretnih projekata biti jeftinije", kazao je Ćirić.
On je rekao da je vlada uspela da ublaži problem nelikvidnosti, ali ne i da ga eliminiše.
"Država, jednostavno, ne može u potpunosti da spreči ovu pojavu. Moguće je ograničiti rok plaćanja na, recimo, 90 dana. Ali, pitanje je šta uraditi ako kupac u tom roku ne plati. Jer, moguće je da to nije mogao silom prilika. Moram da kažem da je problem nelikvidnosti prisutan i u regionu, ali i u članicama EU", kazao je Ćirić.
On veruje da je najbolje da taj akutni lanac nelikvidnosti počnemo da rešavamo tako što će država, odnosno njena preduzeća i institucije, imati obavezu da izmiruje svoja dugovanja u ugovorenim rokovima, kakvi god da su oni.
"Verujem da će baš to biti dobar prvi korak u rešenju opšteg lanca nelikvidnosti. Ali, to ne može da bude inicijativa jednog ministarstva, već principijelni stav čitave vlade. Jer, samo tako se rešenje može primeniti na nivo državnih preduzeća i lokalnih samouprava kojima su smanjeni transferi Republike", kazao je Ćirić.
On je dodao da stvaranje boljeg ambijenta za poslovanje mora da postane jedan od prioriteta ove vlade, naravno, u mandatu od narednih 12 meseci.
Ćirić je istakao da je Fond za razvoj dobra institucija koja je prvenstveno namenjena finansiranju srednjih i malih preduzeća, ali i taj fond je, praktično, jedna vrsta banke i mora da traži neku garanciju za odobrene plasmane.
On je rekao da Razvojnu banku, čije osnivanje se predviđa, vidi kao državnu instituciju koja bi finansirala krupne, infrastrukturne projekte i privredu.
"Ipak, nerealno je očekivati da razvojna banka odobrava kredite ili daje garancije za poslove bez ikakvog obezbeđenja, tim pre što se za njeno osnivanje moraju obezbediti sredstva u budžetu, a ukoliko bi odobravala kredite 'na lepe oči' brzo bi propala", upozorio je Ćirić.
On je rekao da sada dolazi drugi talas investitora koji žele da za svoj posao iskoriste neku od postojećih hala.
"I mi pokušavamo da te hale stavimo u funkciju. One, same po sebi, kakve god da su, ništa ne vrede ako u njima nema proizvodnje", dodao je Ćirić.
On je rekao da za desetak dana, otkako je ministar, nije imao nikakvu instrukciju koja bi mu ograničila slobodu govora.
"Ono što je predviđeno jeste da ono što vlada usvoji kao svoje odluke, podržavaju svi članovi kabineta. Mislim da je to normalno", smatra Ćirić.
Pogledaj vesti o: Prodaja Telekoma
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
