Izvor: B92, 24.Okt.2010, 03:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nema kontrole za novac od Telekoma
Beograd -- Trošenje novca od predstojeće prodaje Telekoma faktički neće biti kontrolisano, jer poseban račun u budžetu ne garantuje ni valjanu namenu ni transparentnost.
Trošenje će kontrolisati institucije koje nemaju ni kapacitet niti nezavisnost da zakonske nadležnosti sprovedu u delo.
Oko 1,4 milijarde evra od prodaje Telekoma završiće na posebnom budžetskom računu s kog će novac moći da se povlači samo uz odobrenje Vlade. Kako navode stručnjaci, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << takva kontrola je loša i predstavljaće samo privid transparentnosti.
"Mnogo je logičnije da Skupština da odobrenje. To što će novac biti u posebnom fondu nije nikakav garant da će biti potrošen kako treba, niti da će se raditi transparentno", kaže Milica Bisić, ekonomista.
Nedovoljno kontrolora
U Ministarstvu finansija navode da je u ovom trenutku „nemoguće precizno reći kako će budžetska inspekcija kontrolisati trošenje novca od prodaje Telekoma". Osim toga, u 2009. godini ova inspekcija je obavila svega 46 kontrola, iako se po zakonu njihove nadležnosti prostiru na sve direktne i indirektne korisnike budžeta, javna preduzeća, autonomne pokrajine, lokalne samouprave"
Da takav sistem ništa ne garantuje, misli i ekonomista Mahmut Bušatlija, koji čak ističe da poseban fond pokazuje da vlast ne zna kako će taj novac investirati.
"Postoji transparentan budžet. U njemu se deo novca opredeli za infrastrukturu, a onda se pod tom stavkom navedu svi projekti na koji će se trošiti. Toga kod nas, nažalost, nema, već se novac uplaćuje na poseban budžetski račun, što je protivzakonito i pokazuje da stvarnog plana za investiranje nema", navodi Bušatlija.
Po njegovim rečima, ovako će novcem raspolagati Vlada, odnosno pare za projekte će dobijati u određenom trenutku najvažniji koalicioni partneri, i to za projekte koji ne moraju biti nužno nikakva investicija. "Čini mi se da nam se bliže izbori, pa se kao investiranje može predstavljati i obično asfaltiranje već asfaltiranih ulica. To nije investicija", dodaje Bušatlija.
Taj posao će obavljati Budžetska inspekcija Ministarstva finansija i Državna revizorska institucija, a postoji i mogućnost da skupština formira poseban odbor koji će se tim pitanjem baviti, tvrde u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja.
Od svega toga, ipak, mala vajda. Sve te institucije već postoje, a kako će one kontrolisati sumu koja iznosi šestinu budžeta Republike, nije jasno.
Pratite specijal: NIS na berzi
Pogledaj vesti o: Prodaja Telekoma
