Izvor: Blic, 21.Jun.2009, 01:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Monopolisti nam uzmu trećinu plate
Koliko nas koštaju monopoli, najbolje se vidi kad se pogledaju cene telefonskog razgovora sa SAD iz vremena kada je na tržištu postojao jedan igrač. Dok je Telekom Srbije imao monopol, minut razgovora sa SAD koštao je 40 dinara, a čim je telefoniranje putem interneta legalizovano, Telekom je cenu minuta razgovora s Amerikom oborio na četiri dinara, kaže za „Blic nedelje" Aleksandar Stevanović iz Centra za slobodno tržište.
Slično se dogodilo i sa mobilnom telefonijom >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << čije su usluge, kaže Stevanović, bile veoma skupe dok je postojao duopol – Telenor i MTS. Ali kad je u igru ušao i austrijski VIP, konkurencija je zaoštrena i cene su krenule nadole.
Zorana Mihajlović-Milanović
Nažalost, ovakvih je primera malo. Srpsko tržište vrvi od monopola, a nedostatak konkurencije i te kako utiče na povećanje opšteg nivoa cena. U javnosti najčešće se govori o monopolu trgovinskih lanaca, posebno na tržištu Beograda. U Asocijaciji potrošača Srbije izračunali su da zbog visokih trgovačkih marži prosečna srpska porodica na godišnjem nivou ima ekstra izdatak od blizu 500 evra. Ali trgovci nisu jedini, ni najgori vid monopolističkog ponašanja. Prema nezvaničnim procenama, zbog postojanja monopola život je u Srbiji skuplji za 20 do 30 odsto, a najveći monopolista je sama država koja kontroliše javna preduzeća i cenu njihovih usluga.
Izjava direktora „Srbijagasa" Dušana Bajatovića, „da se očekuje dalji pad cena gasa na svetskom tržištu, ali da cena gasa u Srbiji neće biti manja", očit je primer sveprisutnog monopola u energetici koji je, po rečima stručnjaka za energetiku Zorane Mihajlović-Milanović, država održala pod izgovorom da želi da sačuva novac za investicije.
Najveći monopoli
u Srbiji
- uvoz sirove nafte
- proizvodnja i distribucija struje
- avionski saobraćaj
- poštanski saobraćaj
- komunalne usluge
- proizvodnja mleka
- trgovinski lanci
- bankarski karteli
– Ali planirani novac nije otišao na modernizaciju rafinerija ili izgradnju novih elektroenergetskih kapaciteta. Zato i dalje trošimo naftne derivate čiji je kvalitet najlošiji, a cena najviša u regionu – kaže Zorana Mihajlović.
Zahvaljujući monopolu na uvoz sirove nafte koji je, i posle prodaje NIS-a Rusima, ostao na snazi do 2012, gorivo u Srbiji nije više najskuplje samo u regionu, već je i jedno od najskupljih u Evropi.
Kako država pospešuje konkurenciju, svedoči i skandalozna zabrana rada čak 130 firmi koje se bave ekspresnom dostavom pošiljki. Navodno, zabrana je privremena, samo dok Skupština Srbije ne usvoji izmene Zakona o poštanskom saobraćaju koje su u proceduri od septembra prošle godine. Ili dok se ne izaberu članovi Saveta Agencije za poštanske usluge, koja bi trebalo da izdaje dozvole za rad kurirskih službi. Inače, Agencija je osnovana 2005, ali još nije počela da radi. Dok se to ne dogodi, ekspresne poštanske usluge, naravno, može da obavlja samo PTT Srbija.
Blagodet monopolskog ponašanja mnogi građani doživeli su i od svojih matičnih banaka koje, zahvaljujući vrlo živahnom delovanju bankarskih kartela, povećavaju kamate na već odobrene kredite, ali i razne druge jednokratne naknade, mimo tzv. dobrih poslovnih običaja. Žestoke monopoliste na lokalnom nivou čine i mnoga komunalna preduzeća koja bi se, kako kaže Aleksandar Stevanović, relativno lako mogla demonopolizovati, samo da postoji politička volja.
Da bi se izborila sa monopolistima, Vlada mora da proširi ovlašćenja Komisije za zaštitu konkurencije, čije odluke nikoga ne obavezuju, ali pre svega da natera samu državu da prestane da se monopolistički ponaša. No, kako se na tom planu malo toga čini, građani su prinuđeni da se sami snalaze.
– Ako do Temišvara odete autobusom, odande do raznih gradova Evrope možete leteti redovnim lou-kost linijama. Avionsku kartu do Venecije platićete 20, a do Rima i Barselone 50 evra. U odnosu na cene karata na „Jatovim" linijama, to je ozbiljna ušteda – kaže Aleksandar Stevanović.
Zbog monopola „Jata" i mnogi turistički aranžmani u Srbiji skuplji su nego u zemljama EU. Otuda je, a nakon afere sa čarter letovima do turskih letovališta, profesor Ekonomskog fakulteta Dana Popović postavila, kako kaže, „opasno pitanje": „Da li bi možda bilo dobro da ’Jat’ propadne?"
Ima li časnog i poštenog sveta i rodoljuba koji žele doživotno da plaćaju kartu dva-tri puta skuplje nego bilo ko na svetu, pita se Dana Popović.
– Osnovni zadatak Vlade je da stvara prostor za ulazak konkurencije. Jer poboljšanje uslova za dolazak konkurencije, ali kao realna pretnja, a ne kao prazna predizborna obećanja, automatski tera monopole da se drugačije ponašaju – kaže Stevanović.
Dok se to ne desi, Srbija će ostati zemlja bez istinskog tržišnog izbora. A nema te cene koja će monopolostima biti dobra, upozorava Zorana Mihajlović-Milanović, i dodaje:
„Od monopola do korupcije obično je samo korak."
Odluke Komisije za zaštitu konkurencije
- AD „Imlek" ima dominantan položaj u otkupu sirovog mleka u Srbiji
- AD „Imlek" zloupotrebio dominantan položaj nametanjem nepravednih i nejednakih uslova poslovanja
- Kablovski operater SBB zloupotrebio dominantan položaj na tržištu distribucije TV programa
- Proizvođači lekova i veledrogerije sklopili zabranjene sporazume koji imaju za cilj sprečavanje konkurencije u veleprodaji lekova
- Beogradska autobuska stanica (BAS) zloupotrebila dominantan položaj naplaćujući višu cenu žeton-karte
- Odbija se zahtev za izdavanje odobrenja za sprovođenje koncentracije između firme „Primer C" i „C marketa"
*Neke od odluka donetih u periodu 2007-2009.
Pogledaj vesti o: Prodaja Telekoma
.jpg)
