Izvor: RTS, 19.Jan.2011, 14:51 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Manja inflacija na jesen
Visok nivo inflacije u Srbiji zadržaće se još nekoliko meseci, kaže guverner Dejan Šoškić. Značajan pad inflacije očekuje se u drugoj polovini godine, kaže Šoškić. Najavljena prodaja "Telekoma" mogla bi da utiče na kretanje kursa evra.
Guverner Narodne banke Srbije (NBS) Dejan Šoškić izjavio je da će se visok nivo inflacije u Srbiji zadržati još nekoliko meseci.
Guverner Šoškić ukazao je da priliv deviza od prodaje "Telekoma Srbija" može >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << da utiče na kretanje kursa dinara.
"Devizni prihod od privatizacije ide na devizni račun države u NBS, odlakle se povlači u skladu sa potrebama države", rekao je Šoškić.
U slučaju da se devize povlače za plaćanje obaveza prema inostranstvu to, kako je objasnio, neposredno ne utiče na kretanje deviznog kursa.
"Ako se tim novcem izmiruju obaveze u dinarima, država devize prodaje NBS, ali ne na međubankarskom deviznom tržištu. U tom slučaju NBS kupujući devize od države ubrzgava likvidnost u sistem", naglasio je Šoškić.
Devizni kurs u Srbiji je kontrolisano plivajući i na njega utiče ponuda i tražnja za devizama, a NBS na međubankarskom deviznom tržištu prodaje ili kupuje devize da bi sprečila prevelike dnevne oscilacije kursa. U 2010. godini dinar je nominalno oslabio prema evru za 9,1 odsto, realno za dva odsto, a NBS je bankama prodala 2,33 milijarde evra.
Jačanje domaće valute u decembru 2010. i početkom 2011. godine, prema rečima Šoškića, je rezultat povećanja referentne kamatne stope, pada premije rizika i emisije trezorskih zapisa indeksiranih u evrima koja je povećala tražnju banaka za dinarima.
Šoškić je na konferenciji za novinare precizirao da se u toku prvog tromesečja očekuje nastavak rasta međugodišnje inflacije, njeno zadržavanje na visokom nivou u drugom tromesečju, a u drugoj polovini godine značajan pad inflacije.
Guverner je istakao da će u ovoj godini najveći izazov, kad je reč o inflaciji, biti cene hrane i energenata, kao i da cene pod kontrolom države budu u okviru dogovorenog rasta.
Šoškić je podsetio da je na kraju 2010. godine inflacija u Srbiji bila 10,3 odsto, pri čemu je bazna inflacija iznosila 8,8 odsto, cene poljoprivrednih proizvoda porasle su 17,4 odsto, a cene pod kontrolom države 12 odsto.
Guverner NBS je istakao da je osnovni cilj centralne banke očuvanje cenovne stabilnosti, ali tako da se restriktivnim merama za suzbijanje inflacije nepotrebno ne obara ekonomska aktivnost u zemlji.
Prema njegovim rečima, u strukturi potrošačkih cena učestvuju četiri komponente - regulisane cene, bazna inflacija bez hrane, industrijsko-prehrambeni proizvodi, odnosno hrana i poljoprivredni proizvodi.
Monetarna politika ima uticaj samo na baznu inflaciju, odnosno deo privrede koji bi trebalo podržati, i što je uticaj regulisanih cena i cena hrane na inflaciju veći, to će restriktivna politika centralne banke više pogađati taj osetljivi deo privrede, upozorio je Šoškić.
Obavezne rezerve
Guverner Šoškić je naglasio da NBS ne odustaje od unifikacije i smanjenja obaveznih rezervi navodeći da će se o daljem snižavanju obaveznih deviznih rezervi razmišljati kada se inflacija vrati u ciljane okvire i kada efekti dinarizacije budu zadovoljavajući.
Nova odluka o obaveznoj rezervi podrazumeva da na deo dinarske osnovice koju čine obaveze sa ročnošću do dve godine stopa obavezne rezerve ostaje pet odsto, dok je na dinarske izvore finansiranja banaka sa ročnošću preko dve godine, stopa obavezne rezerve spuštena na nulu, odnosno banke uopšte neće izdvajati obaveznu rezervu.
Devizna obavezna rezerva na izvore finansiranja banaka sa ugovorenom ročnošću preko dve godine ostaje 25 odsto, a na obaveze sa kraćom ročnošću obavezna rezerva se podiže na 30 odsto.
Novom odlukom utvrđena je i obaveza dinarskog izdvajanja dela devizne obavezne rezerve u evrima, takođe po diferenciranim stopama, od 15 odsto na izvore do dve godine i 10 odsto na one sa ročnošću preko dve godine.
Pogledaj vesti o: Prodaja Telekoma
