Izvor: B92, 28.Maj.2011, 04:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
MMF: Može i bez prodaje Telekoma
Beograd -- Odsustvo 800 miliona evra od Telekoma, čak i bez izdavanja evro-obveznica za sada nama ne zadaje besane noći, kaže Bogdan Lisovolik, stalni predstavnik MMF.
Albert Jeger, šef misije Međunarodnog monetarnog fonda za Srbiju, kaže da je prošle godine, u jednom trenutku, Srbija planirala da novcem od prodaje Telekoma u značajnoj meri finansira budžet za 2011. godinu.
"Pošto to nije uspelo, sadašnji plan je da država emituje hartije od vrednosti, a moguće >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << i evro-obveznice. Do kraja godine ima dovoljno vremena za to, tako da mi mislimo da je to rešenje", dodaje on.
Inflacija visoka, biće od šest do 13 odsto
Narodna banka je objavila da neće moći da postigne ciljanu inflaciju od maksimum šest odsto ove godine. Albert Jeger kaže da je inflacija očigledno jako visoka i dodaje da je "posao centralne banke da se pobrine da se inflacija u razumnom roku vrati na nivo koji je ona obećala da će postići". On navodi da je taj rok do sredine naredne godine, jer se ne očekuje da će cene hrane i regulisane cene poput energije cene nastaviti da rastu tokom narednih godinu dana. Jeger kaže i da se MMF slaže se sa očekivanjem NBS, koja porast cena na kraju 2011. godine projektuje u okviru od šest do 13 procenata.
Istovremeno, Lisovolik objašnjava da su uvek postojali alternativni planovi i dodaje da je situacija sa finansiranjem u novembru i decembru, kada je budžet formiran, bila veoma teška, kamate su bile visoke, a prodaja trezorskih zapisa nije bila dobra.
"Od tada se situacija veoma mnogo promenila, prodaja hartija ide dobro i zato onog alarma koji je ranije postojao u vezi s finansiranjem budžeta više nema. Odsustvo 800 miliona evra od Telekoma, čak i bez izdavanja evro-obveznica za sada nama ne zadaje besane noći. Nama je bitno da budžetski deficit bude pod kontrolom", kaže on.
Lisovolik smatra da je, za sada, ciljani deficit moguće postići. On kaže da je deficit trenutno nešto viši u poređenju sa istim periodom prošle godine, ali je i dalje u okviru margina koje mogu da budu konzistentne sa ciljem. "Međutim, najveći rizik ostaje predizborni pritisak na rast plata i penzija", naglašava on.
Komentarišući novi aranžman, Bogdan Lisovolik kaže da bi bilo poželjno da program traje 18 meseci i da suma pokrivena aranžmanom bude nešto iznad milijardu evra. "To je suma koja će biti dostupna Srbiji u slučaju spoljnih šokova, ali u osnovnom scenariju taj novac ne bi trebalo da bude povučen. Septembar i dalje ostaje izvodljiv rok za stupanje programa na snagu, ali to zavisi i od brzine političkih konsultacija", navodi on.
Na pitanje koje će reforme MMF predložiti u okviru novog aranžmana, Albert Jeger odgovara da je reformisanje penzionog sistema i dalje "'usko grlo' jer se svi, kako se čini, intelektualno slažu s nama, ali niko nije spreman da to politički preuzme na sebe".
On objašnjava da je "glavno pitanje efektivna starosna granica za odlazak u penziju. Ne govorim o menjanju te granice u narednih nekoliko godina, već o periodu od 10 do 20 godina od sada. Tada će srpsko stanovništvo stariti još više, a već sad je prilično staro".
Pogledaj vesti o: Prodaja Telekoma
