Izvor: B92, 25.Apr.2011, 13:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Komunalna preduzeća nisu na prodaju
Novi Sad -- Paralelno s privatizacijom velikih javnih sistema, poput EPS-a, JAT-a, Telekoma, u javnosti se govori i o prodaji komunalnih preduzeća.
Komunalci su apsolutno protiv toga, ali izražavaju spremnost na zajedničko ulaganje da bi se sistemi pokrenuli i izvukli iz krize.
Sekretar Udruženja komunalno stambene privrede i urbanizma u Privrednoj komori Vojvodine Stevo Bobić objašnjava da su JKP razapeta >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << između zahteva države, građana i lokalne samouprave.
Međutim, uprkos svim poteškoćama, naglašava da ona čije su delatnosti od strateškog značaja za državu ne mogu biti predmet privatizacije. To su vodovod, kanalizacija, šinski prevoz, regionalne deponije, groblja, dakle, sve što je od javnog interesa i predstavlja prirodni resurs koji pripada samo državi i ne može na njega monopol imati neki privatnik ili strana država.
Nije uspešno sve što je privatno
Branimir Ljumović kaže da smo imali prilike da vidimo loše primere privatizacije vodovoda u našem okruženju, od Rumunije i Bugarske, gde je voda preskupa i za umivanje, do Mađarske, gde su u Budimpešti vodovod najpre prodali, a onda ga za tri puta veću cenu otkupili. Stevo Bobić dodaje da je zabluda da bi bogati tajkuni kupovinom preduzeća nešto uradili da ono bude uspešnije, nego bi otpustiti polovinu zaposlenih da bi bili produktivniji i povećali cene 50 do 100 posto, a građani bi bili žedni pored vode.
Bobić objašnjava da država insistira na tome da se putem niskih cena usluga i proizvoda i politikom niskih zarada u JKP-ima održava socijalna stabilnost i niske cene inputa kod realnog sektora jer želi da proizvodi ovog sektora budu konkurentni na domaćem i stranom tržištu. Politikom neekonomskih cena u JKP-ima država želi da smanji svoje troškove i troškove državnih institucija koje koriste proizvode i usluge komunalaca. Kao posledica takve politike javlja se neefikasnost, neprofitabilnost i nelikvidnost JKP-a.
Najveći dužnici su upravo državne institucije, realni sektor i na kraju građani. U takvoj situaciji Narodna banka Srbije poziva 600 javnih komunalnih preduzeća da prijave svoja potraživanja. Po Zakonu o stečaju, preduzeća koja su u blokadi dve godine po automatizmu idu u stečaj i ulaze u proceduru zatvaranja i ponovnog otvaranja uz dozvolu Agencije za imovinu.
Bobić smatra da su takvom politikom oštećena JKP. Transferna sredstva države i dotacije lokalne samouprave u njih ne stižu, a izdržavaju se iz tekućeg poslovanja. Za kapitalne investicije su prisiljeni da se zadužuju kod banaka po najnepovoljnijim uslovima, tako da je stanje u JKP-ima odraz stanja u celoj privredi. Smatra da će nedovoljno izgrađena infrastruktura malo kojeg investitora privući da ulaže.
Ipak, neki to pokušavaju, poput novosadskog Vodovoda, koji želi da se modernizuje i razvija uz pomoć stranog partnera kroz zajedničko ulaganje.
I sekretar Udruženja komunalaca Privredne komore Srbije Branimir Ljumović smatra da ne smeju da se prodaju vodovod i kanalizacija, prečišćavanje otpadnih voda i obezbeđivanje vode za piće, kao ni daljinski sistemi grejanja, deponije i groblja, jer bi odsustvo ozbiljne državne kontrole moglo ugroziti obavljanje tih poslova i biti štetno za građane.
On je izjavio da još uvek ne postoje osnovni preduslovi za privatizaciju komunalnih preduzeća, koja gotovo da traži referendumsko izjašnjavanje građana jer se radi o resursu od najveće nacionalne vrednosti.
Pogledaj vesti o: Prodaja Telekoma, JAT
