Izvor: Politika, 30.Mar.2011, 23:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
EK traži pojašnjenje za „Telekom” i „Deltu”
Veći deo dodatnih pitanja Evropske komisije koja su upućena Srbiji odnose se na situaciju u pravosuđu, medijima, policiji, oblasti zaštite ljudskih prava, političkom životu… Tako su predstavnici komisije tražili da im se pojasne neki delovi Zakona o finansiranju političkih partija. Recimo, da li su dozvoljene anonimne donacije strankama, koje su sankcije ako se ne poštuju odredbe zakona, kao i da se precizira da li se odgovori, koje je Srbija poslala u vezi sa ovim zakonom, odnose na važeći >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << zakon ili na nacrt i koja je razlika između ova dva akta.
Interesovalo ih je, takođe, i da li se povećao broj otkrivenih slučajeva korupcije, kakva je situacija u vezi sa tim pitanjem u pravosuđu, odnosno šta govore podaci o sudskim procesima koji se zbog korupcije vode protiv sudija i tužilaca. Iznenadilo ih je i to što su u samo jednoj godini pokrenuta 734 sudskih postupaka za korupciju. Od Srbije se traži da tačno navede koliko je slučajeva korupcije dobilo epilog, uključujući i kaznu. I da tabelarno navede novije podatke o utvrđenim slučajevima korupcije i izrečenim presudama.
Posebno su zainteresovani i za detalje o radu Agencije za borbu protiv korupcije. Interesuje ih kako se imenuju članovi Upravnog odbora Agencije za borbu protiv korupcije, da li su odluke agencije koja pronađe da je neko u sukobu interesa automatski primenljive i da li ona može naložiti razrešenje funkcionera koji je u sukobu interesa.
Zanimaju ih i detalji o odnosu agencije prema medijima i nevladinim organizacijama kao i da li postoje „zelene linije”, odnosno kanali kojima neko može anonimno da prijavi korupciju.
Dragan Stojanović
Kada je reč o radu policije, dodatna pitanja odnosila su se na to da li postoji nezavisno telo koje je zaduženo za kontrolu rada policijskih i tajnih službi i kome je ono odgovorno, koliki je udeo krivičnih dela koja se mogu okvalifikovati kao „organizovani kriminal” u ukupnom broju sudskih slučajeva, u koliko je slučajeva oduzeta imovina u poslednje tri godine, koliko je organizovanih kriminalnih grupa koje su identifikovane, koliko je od 60 identifikovanih narko-grupa razbijeno. Jedno od pitanja je i koliko je ljudi bilo u kategoriji zaštićenih svedoka od 2005. godine.
Pitanja koja se odnose na medije uglavnom su vezana za rad Republičke radiodifuzne agencije. Interesuje ih da li ona aktivno prati da li strani emiteri poštuju standarde definisane u srpskom Zakonu o radiodifuziji, pre svega one koji se odnose na poštovanje ljudskog dostojanstva, zaštitu maloletnih kada je u pitanju sadržaj koji bi mogao ozbiljno ugroziti fizički, mentalni ili moralni razvoj maloletnika, posebno programe koji uključuju pornografiju ili bezrazložno nasilje, koji bi mogli da ugrožavaju fizički, mentalni ili moralni razvoj maloletnika. Zanima ih i da li je bilo slučajeva prekida reemitovanja stranih radio i televizijskih programa.
Zvaničnicima Evropske komisije nije baš najjasnije na koji način zakon propisuje da stranci ne mogu biti vlasnici poljoprivrednog zemljišta u Srbiji. Tako u poglavlju četiri postavljaju potpitanje: da li ova odluka važi i za one strance koji su rezidenti u Srbiji. Interesuje ih i da li vlasnik poljoprivrednog zemljišta ne može da bude i građanin Srbije ako, u firmi u kojoj je većinski vlasnik, ima i stranaca sa vlasničkim udelom u kapitalu. I da je važno da stranac ima manje ili više od 50 odsto učešća u preduzeću.
Dodatna pojašnjenja iz Brisela su tražili i kada je reč o procesu javnih nabavki. Tako se pitaju da li postoji zakon koji je u vezi sa javnim nabavkama, a da se bori protiv korupcije. Interesuje ih i na koji način će Srbija uspeti da postepeno ukida privilegije koje domaći ponuđači na tenderu imaju u odnosu na strane. Dosta potpitanja postavljeno je i iz oblasti zaštite konkurencije, odnosno monopola. Tako se od srpske administracije, na primer, traži da od stupanja na snagu novog zakona o zaštiti konkurencije opiše sve slučajeve koncentracije, odnosno sve slučajeve spajanja preduzeća kojima se bavila Komisija za zaštitu konkurencije kao i kakav su epilog pomenute priče imale. U dopunskim pitanjima traže dodatna pojašnjenja i o koncentraciji „Delta maksija”. Interesuje ih i kako se odvija tenderska prodaja 51 odsto „Telekoma Srbija”, kao i zašto tržište železnice, uprkos zakonskoj odredbi, nije otvoreno i slobodno. U oblasti poljoprivrede nije im jasno na koji način se gazdinstva registruju kao komercijalna ili nekomercijalna. Traži se i dopuna podataka o prinosu graška, uljane repice i pasulja, ali i o ukupnom broju košnica, ovaca i koza.
J. C. A. N.
objavljeno: 31.03.2011.
Pogledaj vesti o: Prodaja Telekoma, Telekom Srbija
