Izvor: Politika, 04.Feb.2009, 23:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

„Dojče telekom” zainteresovan za „Telekom Srbija”

U Davosu smo pričali o interesovanju za savetnika prodaje metodom inicijalne javne ponude, ali i za eventualni drugi model prodaje akcija, kaže Branko Radujko, direktor „Telekoma Srbija”. – Sa pretplatom ispod pet evra neće se pojaviti nijedan ozbiljan operater

Predstavnici „Dojče telekoma” pokazali su interesovanje za tender za savetnika za model prodaje metodom inicijalne javne ponude, ali i za eventualni drugi model prodaje akcija „Telekoma >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Srbije”, potvrdio je za „Politiku” Branko Radujko, generalni direktor te kompanije. Dodao je i to da je sa još nekoliko kompanija iz oblasti informaciono-komunikacionih tehnologija razgovarao o stanju na srpskom tržištu telekomunikacija. A na pitanja o prodaji „Telekoma”, naš sagovornik odgovara da većinski vlasnik, a to je u ovom slučaju država Srbija, mora da ponudi odgovor na to.

U ranijim izjavama isticali ste kako bi država trebalo da zadrži većinsko vlasništvo u „Telekomu”?

Da ne bude zabune, ne mogu da se zalažem za to. Šta god da država odluči, za mene kao generalnog direktora je obavezujuće. Menadžment „Telekoma” se ponaša ozbiljno i ako akcionar nešto odluči, onda mi to poštujemo.

Ali ste isticali da država treba da zadrži „neka specifična prava”?

Kad se neka firma prodaje, prodavac obično zadržava „neka specifična prava”. U Davosu smo imali priliku da uspostavimo veliki broj poslovnih kontakata i da razgovaramo o saradnji sa kompanijama iz ove oblasti. Sektor informaciono-komunikacionih tehnologija, što se tamo i videlo, ne spada među one koji su najugroženiji zbog svetske krize. I sa operaterima i sa proizvođačima pokušali smo da pronađemo tačke gde bismo mogli da unapredimo našu saradnju i istovremeno da se oni pojave kao investitori na našem tržištu.

Da li je bilo nekoga, među tim kompanijama, ko je pokazao interesovanje za srpsko tržište, naročito u oblasti fiksne telefonije?

Interesovanje je postojalo. Nadam se da će nam konkurenti na tržištu biti zaista ozbiljne kompanije. Najbolja konkurencija je ona koja je jaka i samim tim vas tera da budete bolji.

Isticali ste da je konkurencija u ovoj oblasti dobrodošla. Kako ćete je dočekati?

Nemamo tremu, ozbiljno se pripremamo. Nije prvi put da u jednoj delatnosti „Telekom” dobija konkurente. Pokazali smo da znamo uspešno da se nosimo s njima. Naše iskustvo i u zemlji i van nje je da je konkurentno tržište najpovoljnije za poslovanje jedne ovakve kompanije. Korisnici uvek imaju mogućnost izbora, a i cene koje se formiraju na tržištu su objektivnije od onih koje se formiraju u kancelarijama.

Zašto stalno ističete da je monopol težak teret, kad je san većine privrednika da budu monopolisti?

Nisam baš ubeđen da o tome sanja svaki privrednik. To je težak teret, jer u Srbiji postoji komplikovano tehnološko nasleđe. Na primer, pre nekoliko godina bilo je 600 hiljada dvojnika, dok ih danas ima oko 140 hiljada. Stepen digitalizacije je bio ispod 70 odsto, sada iznosi 98 procenata. Takođe, u našoj zemlji ima još ljudi koji nemaju telefon. To su sve ozbiljne investicije, a vrlo često uvođenje telefona u seoska područja nema ekonomsku računicu. Sve to moramo sami da radimo zato što smo sami i na tržištu i verujemo da će dolazak konkurencije ubrzati rešavanje tih problema.

Kad je reč o kompanijama koje su već prisutne na tržištu, SBB već godinama ne krije da je bacio oko na oblast fiksne telefonije?

Imamo pristojnu komunikaciju sa svim konkurentima. Naravno, niko neće da kaže šta planira, kao što ni mi ne možemo da otkrijemo naš strateški plan. Naša procena je da među postojećim kompanijama na telekomunikacionom tržištu postoje one koje su zainteresovane za učešće u fiksnoj telefoniji.

Da li je poznato koliko će igrača biti na tržištu?

To ne znamo. Ne utičemo na regulativu, ni na Republičku agenciju za telekomunikacije, ni na nadležno ministarstvo. Njihovo je da propišu uslove, naše je da ih poštujemo.

Stručnjaci često spominju da nije dobro da na tržištu budu samo dva igrača, jer postoji mogućnost dogovaranja?

Voleo bih da ih bude više. Pitanje je, međutim, koliko ovo tržište može da prihvati. Pokušali smo da rasteretimo državu pritiska i starog problema „treba nam liberalizacija, ali šta ćemo sa Telekomom”. Smatram da je to veliki doprinos. Država, kao većinski vlasnik u kompaniji, naravno vodi računa i o interesima ove firme, ali, s druge strane, teži ka tome da uspostavi standarde i doprinese razvoju tržišta. Menadžment kompanije se ni na koji način u to ne meša.

A o čemu bi država morala da povede računa?

Nemamo nikakav zahtev u smislu regulative. Ali, ako je širenje u regionu veoma skupo i ako svi aplaudiraju „Telekomu”, kada se to dogodi, onda očekujemo razumevanje i u situaciji kada to treba da se plati. Ili, da budem jasniji, kad na red dođu poskupljenja, da možemo da podignemo cene u fiksnoj telefoniji, koje su godinama iste i koje su u regionu mnogo veće. Kada telefon poskupi 33 odsto, to u proseku, po računu bude 130, 140 dinara. Uticaj poskupljenja struje ili gasa mnogo više košta građane. Jedini nepogrešiv način da se definišu dobre cene je slobodno tržište. Tvrdim da će sa dolaskom konkurencije cene u fiksnoj telefoniji biti veće.

Hoćete da kažete da će se Vašem konkurentu isplatiti da nove korisnike osvaja većim cenama?

Ne, nego on neće ni doći sa ovim cenama. Sa pretplatom ispod pet evra neće se pojaviti nijedan ozbiljan operater. Istina je da konkurencija obara cenu, ali ako imate samo jednog igrača koji radi sa socijalnim cenama, onda i to tržište mora da se reguliše.

Da li Vam je neko to i potvrdio u direktnim kontaktima?

O tome se čak ni ne razgovara. Takve stvari se znaju.

Već dugo se monopol stavlja na dušu „Telekoma”, tačnije još od 2005. godine, kada je po slovu zakona ta kompanija izgubila dominaciju. Ko je za to kriv?

Ne mogu o tome da govorim. Uglavnom, u poslednjih godinu dana učinili smo i više nego što je bilo ko očekivao da ćemo učiniti u lobiranju za liberalizaciju.

Kada će biti raspisan javni poziv za dodelu nove licence?

Ne mogu sa sigurnošću da tvrdim, ali očekujemo da to bude u prvoj polovini ove godine.

-----------------------------------------------------------

Dvojnik

„Telekomu” se na dušu stavlja i problem dvojnika. Kada će to pitanje biti rešeno?

Do kraja ove godine trebalo bi da rešimo najveći deo tog problema.

Jeste li nekada imali dvojnika?

Ne, ali ako mislite da niko u mom bliskom okruženju nema dvojnika, varate se. Naravno da razumem ozbiljnost tog problema. Pre nekoliko godina sam bio na analognoj centrali i Internetu sam pristupao preko dajal-ap konekcije, što je bilo skoro nepodnošljivo. Obradovao sam se digitalnoj centrali, kao i mnogi korisnici.

Anica Nikolić

------------------------------------------------------------------------------

Nije vreme za prodaju „Telekoma"

Vlada Srbije ne bi trebalo da zaustavi ekonomske reforme iščekujući da prođe kriza

Država ne bi trebalo da najavljuje prodaju „Telekoma” u vreme vladajuće krize, jer su telekomunikacije jedan od retkih sektora koji mogu da obezbede privredni rast, ocenio je predsednik Društva ekonomista Srbije dr Dragan Đuričin juče u Privrednoj komori Srbije.

– Umesto da najavljuje prodaju, država bi trebalo da podstiče proizvodnju i razvoj u profitabilnim sektorima, poput energetike, poljoprivrede i telekomunikacija – istakao je Đuričin na okruglom stolu posvećenom tržištu akcija u vreme ekonomske krize, koji su organizovali PKS i „Ekonomist medija grupa”.

Po njegovom uverenju, mere Vlade Srbije koje se odnose na subvencionisanje kamata na kredite proizvođačima i kupcima domaće robe neće imati očekivane efekte, jer je za privredu važnije da dinar, odnosno devizni kurs bude stabilan, nego da dobije jeftine zajmove.

Među privrednicima postoji bojazan da će kredite koje će subvencionisati država dobiti gubitaši, ili da će ih banke koje su u većinskom državnom vlasništvu odobravati „po nalogu viših instanci”.

Pomoćnik ministra finansija Zoran Ćirović je rekao da država planira da se zaduži kod međunarodnih institucija da bi finansirala planirane infrastrukturne projekte i sektore iz oblasti građevinarstva i automobilske industrije, koje je kriza najteže pogodila.

Vlada Srbije, prema rečima predsednika Komisije za hartije od vrednosti MilkaŠtimca, ne bi trebalo da zaustavi ekonomske reforme iščekujući da prođe kriza.

– Jer, regulacija tržišta kapitala još nije okončana, a u velikom broju preduzeća se ne poštuju prava malih akcionara, što svedoči o niskoj korporativnoj kulturi i nivou zajedničkog upravljanja – smatra Štimac.

Predsednik komisije za hartije od vrednosti smatra da bi što pre trebalo usvojiti novi zakon o tržištu hartija od vrednosti.

Profesor Ekonomskog fakulteta dr Zoran Jeremić, koji je svojevremeno bio i direktor Beogradske berze, smatra da će ponude za preuzimanje preduzeća čije su se akcije sunovratile u ekonomskoj krizi biti prvi znak da se kriza primiče kraju i da se oporavlja tržište hartija od vrednosti.

– Za preuzimanje kompanija biće zainteresovani investitori koji su u vreme krize uspeli da sačuvaju gotovinu– smatra Jeremić, uz ocenu da vreme potresa na tržištu valja iskoristiti da se isprave nedostaci u regulaciji tržišta hartija od vrednosti.

Prema njegovom uverenju, jedini način da se privuku investitori jeste više pouzdanih i blagovremenih informacija o emitentima čije akcije se promeću na Berzi. Kao autor pionirskog projekta kojim je potencijalnim ulagačima do detalja predstavio 100 najatraktivnijih kompanija na Beogradskoj berzi, Jeremić ističe da je informacija najpouzdaniji alat za donošenje ispravne investicione odluke.

U saradnji sa PKS i „Ekonomist medija grupom ”, objavljene su informacije pod nazivom Tržište akcija u Srbiji na specijalnom sajtu (Juromani), što je najbolja promocija srpskog tržišta kapitala.

Obezbeđivanje validnih informacija o srpskim kompanijama investitorima omogućuje da ne kupuju„mačku u džaku”, jer su im dostupni podaci iz trogodišnjih bilansa, tako da njihovi analitičari mogu da prate i trendove u proizvodnji, izvozu, prihode, rashode"

Prvi direktor Beogradske berze Branislav Ćosić je predložio da banke omoguće preduzećima da iz rezervi na depozite kod Narodne banke (40 odsto na dinare i isto toliko na devize) kupuju sopstvene akcije, čime bi podigle tražnju, kao i likvidnost na tržištu koje je u hibernaciji.

Imajući u vidu to da preduzeća emitenti akcija više nisu dužna da svakom akcionaru šalju ponudu za kupovinu sopstvenih akcija, već da to rade na tržištu do iznosa od 10 odsto akcija, vrlo je verovatno da bi ta mera dodatno podstakla promet i tražnju, smatra Ćosić.

V. Arsenić

Anica Nikolić

[objavljeno: 05/02/2009]
Pogledaj vesti o: Prodaja Telekoma

Nastavak na Politika...

Mondo: Telekom spreman za konkurenciju u fiksnoj