Izvor: Politika, 29.Nov.2010, 23:42 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Daleko je Telekom od Meksika
Za deset godina privatizacije bilo je mnogo zvučnih imena kao kandidata za kupovinu domaćih kompanija, ali malo u stvarnosti
Meksikanac Karlos Slim, jedan od najbogatijih u svetu, nije izrazio želju da kupi Telekom „Srbija”. „Amerika movil”, čiji je on jedan od suvlasnika, nije dostavio ponudu za kupovinu. Nije ni kupio tendersku dokumentaciju o ponuđenoj kompaniji. Samo se prijavio da će da je kupi, što znači da samo želi da se informiše o tome šta se nudi na >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << prodaju, a već je „okupirao” domaće medije koji su zaključili da naša roba ima takvog kupca kao što je jedan od najbogatijih ljudi u svetu.
I ministarka za telekomunikacije Srbije Jasna Matić potvrdila je juče da se tek očekuje da će „Amerika movil” ove sedmice otkupiti dokumentaciju za učešće na tenderu za 51 odsto akcija Telekoma „Srbija”. Otkuda onda tolika euforija o ovoj, zapravo, poluinformaciji? Pogotovo ako se zna da američki operater uopšte nije prisutan u Evropi, već da je više orijentisan na Severnu i Južnu Ameriku. To nameće pitanje zašto bi takav gigant na Stari kontinent ušao baš preko Srbije i ovako malog, a neki bi rekli i neregulisanog tržišta… Nama, inače, za ovih deset godina privatizacije medijski nije nedostajalo zvučnih imena kao kandidata za kupovinu domaćih kompanija, ali jeste u stvarnosti. Na primer, pri pokušaju da iz trećeg puta država proda RTB Bor navedeno je da je čak 11 kompanija izrazilo zainteresovanost za proizvođača bakra iz Istočne Srbije. Epilog – ponudu nije dostavio niko.
Stručna javnost je vrlo oprezna na vest o novom potencijalnom kupcu Telekoma „Srbija”. Bivša srpska ministarka telekomunikacija Aleksandra Smiljanić kaže da je nejasno zašto bi „Amerika movil” koja je dominantno južnoamerička kompanija došla u Srbiju kada uopšte nije prisutna u Evropi.
– Karlos Slim važi za kupca kompanija koje se nude po povoljnim cenama ili ispod cene što je sada slučaj s Telekomom „Srbija”. Početna cena od 1,4 milijarde je niska, a profit visok. Zarada će tek da bude velika kada nakon kupovine kupac podigne cene što je bio slučaj svuda gde su prodate nacionalne telekomunikacione kompanije i zapravo će je otplatiti za nekoliko godina – kaže Smiljanićeva.
Po njenim rečima, Karlos Slim je od 2008. godine akcionar Siti grupe pa proizilazi da Siti grup koja je privatizacioni savetnik Vlade Srbije radi i za prodavca i za kupca što znači da je u sukobu interesa. Pri tom je Siti grup savetnik još jednog potencijalnog kupca u ovoj privatizaciji, a to je Dojče Telekom.
– Na sugestiju Siti grup koja savetuje i potencijalne kupce Vlada Srbije je odredila početnu nisku cenu, a da vlada uopšte nema ni svoju analizu niti bilo čiju drugu o vrednosti Telekoma – kaže Aleksandra Smiljanić.
Konsultant za strana ulaganja Mahmud Bušatlija u potencijalnom dolasku američke kompanije vidi potez savetnika za privatizaciju Telekoma Siti grupe koja je suvlasnik najvećeg američkog mobilnog operatera „AT&T” koji u „Amerika movilu” ima 25 odsto učešća, a Karlos Slim 45 odsto, da po svaku cenu nađe kupca, jer samo od prodaje može naplatiti svoje usluge. Vlasnički odnosi, međutim, ovih kompanija ne znače da će Siti grup ubediti klijenta da kupi domaći Telekom.
– Amerikanac je nepoznanica. Ne vidim interes da ta kompanija u Evropu uđe preko Srbije koja nije integrisana u Evropu i koja je u telekomunikacijama ipak slepo crevo. Ako žele da uđu na evropsko tržište logičnije je da na berzama u Londonu i Frankfurtu kupe akcije za tih 1,4 milijarde evra koliko mi početno tražimo. Motiv može biti i špekulativan. Telekom „Srbija” ostvaruje godišnje 400 miliona evra akumulacije od čega je 150 miliona evra profit, a 250 miliona evra ide na amortizaciju, znači na održavanje i proširenje mreže. Kada novi vlasnik Telekoma poveća cenu usluga, pri tom i ne investira, za nekoliko godina može da vrati koliko je platio – smatra ovaj stručnjak.
Po Bušatlijinim rečima motiv Siti grupe da dovede novog igrača jeste taj što su iz kontakata s dosadašnjim kupcima tenderske dokumentacije shvatili da ne pokazuju veliki interes za kupovinu.
– Francuski „Oranž” uopšte nije prisutan u ovom delu Evrope, Dojče Telekom bi imao monopol na Balkanu zbog čega bi imao problema s evropskom regulativom, a imaju i sopstvenih finansijskih problema. Sem toga, nejasno je da li grčki OTE čiji su oni suvlasnici prodaje svoj deo i da li država Srbija nudi 31 odsto ili 51 odsto kapitala. Telekom Austrija bi dobio monopol u mobilnoj telefoniji – kaže Bušatlija.
Telekomunikaciona kompanija „Amerika movil” posluje u 18 država Severne i Latinske Amerike, ima više od 211 miliona korisnika mobilne telefonije i 27 miliona korisnika fiksne telefonije.
Prema informacijama iz Vlade Srbije, dokumentaciju za učešće na tenderu za Telekom do sada su otkupili Dojče telekom, Frans telekom i Telekom Austrija.
Rok za otkup tenderske dokumentacije produžen je do 10. decembra, ponude će moći da se dostave do 21. februara 2011, a očekuje se da će aukcijska prodaja većinskog paketa akcija Telekoma „Srbija” biti organizovana krajem februara iduće godine.
Ministarstvo finansija Srbije objavilo je 20. oktobra tender za prodaju 51 odsto akcija Telekoma „Srbija”, čija je ukupna vrednost procenjena na 2,43 milijarde evra.
Kompanija Telekom „Srbija” imala je profit od 13,3 milijarde dinara u 2009. godini i prema tome bila kompanija sa najvećom neto dobiti na srpskom tržištu.
U vlasništvu Telekoma su telekomunikacione kompanije Mtel u Crnoj Gori i Telekom Srpske u Bosni i Hercegovini.
Jovana Rabrenović
objavljeno: 30.11.2010.
Pogledaj vesti o: Prodaja Telekoma
