Izvor: S media, 20.Dec.2010, 23:59 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Budžet za preživljavanje
Struktura potrošnje nije bitnije promenjena * Nikolić: Ovo je otklon od podsticanja privrede * Stevanović: Kotrljanje u prazno koje će nam se obiti o glavu
Računajući sa prodajom Telekoma Srbije naredne godine Vlada je prošle nedelje usvojila predlog budžeta koji predviđa prihode od 724 milijarde dinara, rashode od skoro 845 milijardi, odnosno deficit od 4,1 odsto bruto domaćeg proizvodima. U tolikim rashodima, kapitalne investicije učestvovaće samo sa >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << 31,8 milijardi dinara, uprkos stalno ponavljanim uveravanjima političke elite da je država namerena da novac više ne troši na tekuću potrošnju, već na ulaganja u infrastrukturu, koja će obezbediti privredni rast.
Poslanici "potvrdili" državni minus
Budžet, međutim, pokazuje da tih ulaganja realno neće biti ništa više nego ove godine, kada je bilo predviđeno 26,5 milijardi dinara za kapitalne investicije. Umesto za razvoj, budžet za preživljavanje skrojen je tako da omogući kompromis između Međunarodnog monetarnog fonda, koji s jedne strane zahteva makroekonomsku stabilnost i pojedinih članova Vlade koji su fotelje u Nemanjinoj dobili samo zahvaljujući obećanju većih plata i penzija. U takvoj konstelaciji snaga najbezbolnije je žrtvovati upravo izgradnju infrastrukture.
Vlada je pri sastavljanju budžeta za 2011. računala na prodaju Telekoma, obećavši da će novac biti upotrebljen samo za kapitalna ulaganja. Ali, čak i da se sredstva zaista iskoriste samo za predviđenu namenu, činjenica da su izdvajanja za kapitalne investicije u budžetu za 2011. samo nominalno povećana u odnosu na ovu godinu ukazuje na to da će država iz redovnih budžetskih prihoda (koji ne uključuju novac od privatizacije ili prodaje akcija) zapravo izdvojiti manje novca za kapitalne investicije. Koliko će ulaganja konačno i biti finansirano prodajom, a koliko redovnim budžetom, biće poznato tek kada se Telekom proda, ali u svakom slučaju, kapitalne investicije, koje bi trebalo da budu generator privrednog rasta, ponovo će podneti najveći teret „štednje“.
Ivan Nikolić, saradnik Ekonomskog instituta ističe upravo to da svo prilagođavanje budžeta, odnosno sažimanje rashoda prebačeno na kapitalne investicije.
Završena rasprava o budžetu
- To je jako loše jer inicijalno pokretanje razvoja treba da dođe upravo od države, odnosno kapitalnih ulaganja, na koja bi se kasnije nadovezao privatni sektor. Nažalost, ovakav budžet predstavlja otklon od podsticanja privrede, ali moguće je da prosto nije bilo prostora za nešto više - kaže Nikolić za Danas i dodaje da će plate i penzije na kraju morati da podnesu teret rasta, kako bi se obezbedilo veće učešće investicija u budžetu.
Aleksandar Stevanović iz Centra za slobodno tržište smatra da je budžet predizborni, a ne razvojni i da je napravljen po inerciji.
- Nažalost, to je jedno kotrljanje u prazno, koje će nam se obiti o glavu. Razvojni budžet nije onaj koji potroši 40 odsto onoga što se zaradi, niti onaj u kojem su izdvajanja za kapitalne investicije minorna u odnosu na plate koje se daju iz budžeta. Uz to, neodgovorno je da se budžet povećava za 13 odsto, tako što planirate da potrošite novac od prodaje Telekoma jer šta ako tog novca naredne godine ne bude - kaže Stevanović za naš list.
Ali, dok za jedne nema novca dotle za druge ima. Ministarka finansija Diana Dragutinović objavila je prilikom predstavljanja predloga budžeta da će nezavisne državne institucije dobiti znatno više novca u 2011. nego što su imale ove godine, pri čemu je naročito istakla Državnu revizorsku instituciju, Upravu za javne nabavke, Poverenika za informacije, Zaštitnika građana, Agenciju za borbu protiv korupcije, Ustavni sud, Komisiju za zaštitu prava i Poverenika za ravnopravnost. Uvidom u predlog budžeta, vidi se da su pojedine institucije zaista dobile neuporedivo više novca. Budžet DRI će tako skočiti sa 91,6 na 425,6 miliona dinara, poverenik za ravnopravnost će imati 96 umesto 39 miliona, a Komisija za zaštitu prava čak 187 miliona umesto dosadašnjih pet miliona dinara.
Državni minus pred poslanicima
Međutim, neki nisu bili takve sreće. Tako je poverenik za informacije Rodoljub Šabić dobio 126 miliona umesto 115,8 miliona u 2010. što je tek marginalno više novca, zbog čega je izjavu Dragutinovićeve ocenio kao „vrlo nekorektnu“.
„Takav ministarkin postupak nije u interesu objektivnog informisanja javnosti. Procenat povećanja budžeta poverenika znatno je manji od procenta povećanja budžeta uopšte, manji od prosečnog povećanja budžetskih korisnika, manji od planiranog procenta inflacije i čak i među nezavisnim institucijama verovatno najmanji. Ipak, ne reagujem toliko zbog institucije koju predstavljam koliko zbog drugih nezavisnih institucija kao što su Zaštitnik građana ili Agencija za borbu protiv korupcije jer su, kao direktna posledica izjave ministarke finansija, u nekim medijima njihove budžetske pozicije predstavljene kao enormno, čak višestruko uvećane, što takođe ne odgovara istini“, istakao je Šabić. Na izjavu Diane Dragutinović reagovala je i Agencija za borbu protiv korupcije ocenom da je ministarka „javnosti predočila pogrešan podatak“ da je ta agencija dobila značajno veća sredstva, jer su dodatni prihodi stigli iz donacije po projektu koji je Agencija podnela. „Budžet Agencije za 2010. godinu iznosi 161 miliona dinara i povećanje od četiri miliona dinara ne predstavlja znatno povećanje“, navode u Agenciji.
A. Milošević
Pogledaj vesti o: Prodaja Telekoma
