Izvor: B92, 09.Avg.2010, 03:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Autoindustrija privlači investitore
Beograd -- Dve milijarde dolara stranih investicija Srbija bi mogla ove godine da inkasira, pod uslovom da se okonča prodaja Telekoma, kao i dugonajavljivani dolazak Ikee.
Ubedljivo najviše interesovanja stranaca ima za automobilsku industriju, ali i tekstilnu i elektronsku.
Svaki dolar ili evro stranih investicija u Srbiju je dobrodošao jer i te kako pozitivno utiče na nivo deviznih rezervi.
Od početka godine, za pet meseci, prema >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << podacima Privredne komore Srbije, strana direktna ulaganja u Srbiju iznosila su 396,8 miliona evra. Najviše ih je bilo u martu - 129,5 miliona i januaru - 122,1 milion evra.
Krajem godine, kako kaže ekonomista Goran Nikolić iz Centra za novu politiku, uobičajeno su intenzivnija ulaganja. "Srbija ima i druge prilive, kao što su doznake i penzije iz inostranstva. Ukupno tekući transferi iznose oko tri milijarde evra, a očekuje se da spoljnotrgovinski minus bude nešto preko pet milijardi evra u 2010. Rezultat, ukoliko ne bude dolaska stranog investitora u Telekom, kao i Ikee, a imajući u vidu razduživanje preduzeća i banaka po osnovu kratkoročnih dugova, jeste taj da će se i dalje nastaviti trošenje deviznih rezervi", ukazuje Nikolić.
"Pretežan deo ostvarenih stranih direktnih investicija ostvaren je iz zemalja Evropske unije, što ukazuje i dalje na značajnu ulogu evropskih investitora u 2010. Najviše je ulaganja u prerađivačkoj industriji i finansijama, a slede poslovi sa nekretninama, trgovina na malo i veliko i saobraćaj", kaže Ivan Jakšić, direktor za informisanje u Privrednoj komori Srbije.
Ohrabruje to što SIEPA, Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza, trenutno vodi oko 80 projekta potencijalnih stranih investitora. Međutim, ne može se sa sigurnošću tvrditi da će svi oni ove godine biti i realizovani, jer je ponekad potrebno da prođe i do dve godine od najave investitora do početka proizvodnje.
Ima i drugih primera, kao što je slučaj sa južnokorejskom Jurom, koja je za samo nekoliko meseci pokrenula proizvodnju kablova za automobile u Rači, a planira i izgradnju fabrike u Nišu koja bi uposlila 1.500 ljudi.
"Najveći deo projekta je iz automobilske i tekstilne industrije. Dolazak Fijata privukao je veliki broj potencijalnih ulagača dobavljača iz automobilskog sektora. Takođe, puno je projekata i iz elektronske industrije. Ostvarenje plana stranih ulaganja u 2010. najviše zavisi od prodaje Telekoma Srbija, ali i realizacije planova za modernizaciju postrojenja Naftne industrije Srbije, rekonstrukciju pogona Zastave u Kragujevcu i tendera za gradnju blokova u dve termoelektrane", kaže Miloš Ćurčin, predstavnik za odnose sa javnošću SIEPE.
Sektor auto-industrije, kada je reč o stranim investicijama, bez premca je. Tako je u Nišu prošlog meseca potpisan sporazum sa Dajtekom, zahvaljujući kojem će biti otvoreno 400 novih radnih mesta.
Iz fabrike u Nišu koja bi trebalo da bude završena do sredine 2011. snabdevaće se klijenti Dajteka kao što su Mercedes, Reno, „Dženeral motors” i Fijat. Najveći deo komponenata namenjen je za izvoz, dok će 40 odsto proizvodnje ići u kragujevačku fabriku „Fijat automobili Srbija”.
U Svilajncu nemački Rojm, koji proizvodi auto-delove, završava svoju fabriku koja bi u oktobru trebalo da počne s radom. Ovaj grad je i multinacionalna kompanija Panasonik izabrala za proizvodnju elektronike.
Više je razloga zašto je stranim ulagačima Srbija interesantna za ulaganja, uprkos krizi. Osim geografskog položaja i konkurentske cene radne snage, na prvom mestu su sporazumi o slobodnoj trgovini koje Srbija ima potpisane za Rusijom, Belorusijom, Evropskom unijom, kao i državama CEFTE i EFTE. Uskoro bi trebalo da stupi na snagu i sporazum sa Turskom.
Efekte je dala i Uredba o investicijama, kojom je predviđena bespovratna pomoć stranim i domaćim investitorima po novootvorenom radnom mestu od 2.000 do 10.000 evra u zavisnosti od sfere industrije.
"Od juna 2006. investitorima je podeljeno 47,3 miliona evra, što je doprinelo ulaganjima vrednim više od 600 miliona evra, a tako je otvoreno više od 17.000 novih radnih mesta. Do sada je bilo deset krugova za prijavu investitora, a u toku je jedanaesti krug, a rok za prijavu je 27. avgust". ističe Ćuričin.
U slučaju da se ove godine Srbija ne dobije novac od prodaje Telekoma, kao i da Ikea ne investira, moglo bi da se slije od milijardu do milijardu i trista miliona evra.
Dvadeset najvećih investitora od 2001. do 2009. Investitor Zemlja Zemlja porekla Investicije
Telenor Norveška telekomunikacije 1.602 mil. evra
Gaspromnjeft Rusija energetika 947
Fijat Italija automobilska 700
Filip Moris SAD duvanska 630
Mobilkom Austrija telekomunikacije 570
AB InBev Belgija prehrambena 530
Banka Inteza Italija bankarstvo 508
Salford Velika Britanija prehrambena 500
Stada Nemačka farmaceutska 475
NBG Grčka bankarstvo 425
Eurobanka EFG Grčka bankarstvo 400
Merkator Slovenija maloprodaja 300
Kredi Agrikol Francuska bankarstvo 264
Fondiaria SAI Italija osiguranje 220
Ju-Es stil SAD metalska 220
Lukoil Rusija energetika 210
Pepsi Ko SAD prehrambena 210
Afrika Izrael i Tidhar Izrael nekretnine 200
Blok 67 Austrija i Srbija nekretnine 180
Holcim Švajcarska građevinska 170
Napomena: podaci dobijeni na osnovu istraživanja koje sprovodi SIEPA
i obuhvataju kako realizovane tako i planirane investicije
Pogledaj vesti o: Prodaja Telekoma
