Izvor: B92, 22.Mar.2011, 03:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Austrijanci (ne) mogu da zadrže Vip
Beograd -- Jedinu ponudu za kupovinu 51 odsto akcija Telekoma Srbija dao je austrijski Telekom, koji nudi do 950 miliona evra za akcije i 450 miliona za investicije.
Ipak, za Austrijance bi prepreka za preuzimanje Telekoma mogla da bude to što već posluju u Srbiji sa svojim operatorom mobilne telefonije Vip mobajlom.
U početku se pretpostavljalo da bi verovatno morali da ga prodaju jer bi zajedno sa mobilnom mrežom Telekoma imali 70 odsto tržišta po broju korisnika i 60 >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << odsto po prihodima odnosno imali dominantan položaj.
Prema tvrdnjama izvora Danasa, Telekomu Austrija, ukoliko kupi srpsku kompaniju, verovatno će biti odobreno spajanje Vipa i MTS-a, ali uz brojne uslove. Iako bi imali dominantan položaj verovatno bi se pošlo od pretpostavke da ga neće zloupotrebljavati.
TA: Nismo ispunili uslove
Kompanija Telekom Austrija saopštila je da je ponudila od 800 do 950 miliona evra i da time nije ispunila minimalne uslove tendera. Kako se navodi u saopštenju, Telekom Austrija u ponudi se obavezala da u periodu od tri godine investira 450 miliona evra. Ponuda je uslovna i usledila je nakon detaljne analize i procene poslovanja i imovine Telekoma Srbije, navodi se u saopštenju.
Dijana Marković Bajalović, bivša predsednica Komisije za zaštitu konkurencije, ističe da bi s obzirom na to da bi sjedinjeno učešće dve firme bilo veće od 40 odsto, Komisija morala prvo da odluči da li će da odobri transakciju i da bi pri tome trebalo da u obzir uzme nekoliko osnovnih kriterijuma.
Ona navodi da je "prvi pokazatelj koji utiče na odluku Komisije tržišni udeo, pri čemu se razmatra da li će postojati dominacija ako se odobri transakcija, što ovde jeste slučaj. Drugi pokazatelj su prepreke za ulazak na tržište, odnosno gleda se koliko je lako da neko drugi uđe na tržište i umanji udeo koncentrisane kompanije".
"U ovom slučaju te prepreke su vrlo visoke, kako zbog toga što je prethodno potrebno da se dobije licenca RATEL-a tako i zbog visokih troškova izgradnje mreže i vremena potrebnog za to. Ovaj pokazatelj govori o tome da bi kupac stekao trajan udeo na tržištu koji bi jako dugo ostao na tom nivou. Na kraju gleda se i ekonomska snaga investitora, koja je takođe vrlo visoka u ovom slučaju", objašnjava Bajalovićeva.
Zbog svega toga, ona kaže da „nije izvesno kakva bi bila odluka Komisije", odnosno da bi njeno mišljenje moglo da prevagne i na jednu i na drugu stranu i da postoji mogućnost da bi Komisija dala uslovno odobrenje, koje bi na primer kao uslov moglo da postavi da kupac mora da proda određene delove kompanije.
Međutim, Bajalovićeva, koja je do sada često govorila o raznim pritiscima na Komisiju tokom njenog mandata, ne isključuje ni mogućnost političkog delovanja na Komisiju, s obzirom na interes vlade u ovoj transakciji.
"Tržište telekomunikacija je vrlo specifično i razumećete da ne bih konkretno komentarisala ovaj slučaj. Ali činjenica je da tržište telekomunikacija nigde nije bilo otvoreno za konkurenciju bez političke odluke. U Evropi se to dogodilo tek uz pritiske iz drugih zemalja", zaključuje Bajalovićeva.
Opširnije o prodaji Telekoma Srbije čitajte u specijalu na Bizu.
Pogledaj vesti o: Prodaja Telekoma
