Izvor: Politika, 24.Nov.2012, 23:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zagreb nezainteresovan za stavove Beograda
Počelo je loše, a nastavilo se još gore. Ovako bi se ukratko mogli opisati odnosi između Srbije i Hrvatske u proteklih pola godine. Naime, od predsedničkih i parlamentarnih izbora u Srbiji koji su doveli do promene vlasti u Beogradu pa do nedavne odluke Haškog tribunala da oslobodi Gotovinu i Markača odnosi između dve države kretali su se isključivo silaznom putanjom. Neko će, poput premijera Ivice Dačića, reći da ti odnosi nikada nisu bili sjajni te da se zato ni ne mogu pogoršati. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Možda zaista i jeste tako, ali ipak se ne može osporiti činjenica da smo proteklih godina imali i „bolje dane”.
Nezadovoljstvo Zagreba „novim” Beogradom počelo je odmah po izboru Tomislava Nikolića za predsednika Srbije. Iz Hrvatske su krenule oštre kritike na njegov račun čak i od, do tada, vrlo umerenog i decentnog hrvatskog predsednika Ive Josipovića. On je, podsetimo, tražio od Nikolića da se odrekne „svoje četničke prošlosti” , ali i nekih izjava koje je davao u skorije vreme. Na sve to Nikolić je odgovarao da je spreman na susret sa Josipovićem kad god on to želi.
Ovih dana smo saznali da ništa bolje nije prošao ni premijer Ivica Dačić. Naime, kako nam je posle odluke tribunala, otvarajući dušu, otkrio prvi čovek u vladi, on je više puta bezuspešno zvao hrvatskog kolegu Zorana Milanovića. Govoreći o posledicama po srpsko-hrvatske odnose on je konstatovao da sa Hrvatskom „nikakav odnos nije ni postojao”.
Na sve ovo hrvatski zvaničnici listom tvrde da ih uopšte nije briga kakve poruke stižu iz Beograda. Reakcije iz Srbije, kako je poručio Josipović, „nisu bitne”. Bivši ministar policije Tomislav Karamarko koji je proteklih godina tako tesno sarađivao sa svojim kolegom Ivicom Dačićem, danas kaže da je „Srbija agresor” te da se „četničke horde valjaju po drumovima”.
To možda jesu izjave „za domaću upotrebu”, ali, kako kaže dr Žarko Puhovski, profesor Filozofskog fakulteta u Zagrebu, Hrvatsku zaista i ne zanima šta se radi i misli u Srbiji.
„U Srbiji se ne razume da ona jednostavno nije tema u Hrvatskoj. Hrvatska je potpuno nezainteresovana za Srbiju i za BiH, osim kada neko napadne Hrvatsku i Hrvate. Hrvatsku zanima Brisel i Slovenija koja je može sprečiti da uđe u EU. Zato postoji mogućnost da Slovenci preteknu Srbe na listi najnevoljenijih suseda”, objašnjava Puhovski za „Politiku”.
Međutim, nekadašnje srpsko rukovodstvo sa bivšim predsednikom Borisom Tadićem na čelu i te kako je vodilo računa o osećanjima Hrvata i trudilo se da u napetim situacijama ne doliva ulje na vatru. Podsetimo, kada su u aprilu prošle godine Gotovina i Markač prvostepeno osuđeni na višegodišnje kazne zatvora Tadić je poručio srpskoj javnosti da nema mesta likovanju, a Hrvatima da „suočavanje s prošlošću mora biti trenutak kad svi počnu da se ogledaju u tuđoj muci” te da „svi zajedno treba da uđu u zajednicu evropskog mira, najveći mirovni projekat u istoriji čovečanstva, Evropsku uniju”.
Kako će izgledati budućnost srpsko-hrvatskih odnosa?
Za profesorku Fakulteta političkih nauka Radmilu Nakaradu „groteskna” haška presuda ozbiljno je narušila proces normalizacije odnosa Srbije i Hrvatske.
„Sudska odluka je dala legitimitet susednoj državi da bez ikakve nelagode slavi etničko čišćenje, ubijanje, pljačku svojih srpskih sugrađana kao svoj veliki državni praznik. To je nesavladiva prepreka na putu pomirenja. Pragmatični interesi će sigurno naći modus opstanka i razvoja, ali istinsko pomirenje, koje između ostalog podrazumeva suočavanje sa vlastitim odgovornostima za rat i osećaj za žrtve drugih, teško je zamisliti”, smatra Nakarada.
Prema njenim rečima prejaka ravnodušnost u Hrvatskoj predstavlja neprimerenu oholost koja na unutrašnjoj sceni možda donosi političke poene, ali van nje demonstrira neiskrenost prethodnih zalaganja za toleranciju, dobrosusedske odnose…
Profesor Puhovski objašnjava da je najveći problem u tome što Hrvatska nema motiva da se bavi izgradnjom i poboljšanjem odnosa sa Srbijom zbog prevashodne orijentacije ka EU, ali i zato što smatra da je međunarodno potvrđena kao pobednica pa nema puno razloga da se nešto dalje trudi. Hrvatskoj nije bitno da u političkom smislu ima dobre odnose sa Srbijom, ali u ekonomskom jeste.
„A Srbija ima vodstvo koje nije u stanju da popravlja odnose. I to bi, bojim se, moglo imati jako loše posledice, pogotovo ako se ima u vidu činjenica da se ulaskom Hrvatske u EU između Srbije i Hrvatske stvaraju nove granice. Za godinu dana će Srbiju zadesiti ono što je nas sa Slovenijom, pa će tako sada za vas kao nekada za nas granice sa EU postati teško propusne”, objašnjava Puhovski.
Prema mišljenju profesorke Nakarada pragmatičnost, kao i spoljni pritisci će možda umiriti strasti na političkom nivou, ali strasti u dubini društva će tinjati i verovatno proizvoditi trenutne ali i odložene reakcije koje neće biti dobre za njegovu unutrašnju konsolidaciju.
„Strasti bi valjalo što pre smiriti da bi mogli da se posvetimo mobilizaciji pameti, razuma, pravničke ekspertize u prilog ozbiljnoj strateškoj borbi za vlastite interese i vlastiti deo istine. Osećanje nepravde je veliko, ali strasti nisu dobar saveznik u osmišljavanju strategije koja će konačno podvući crtu ispod neproduktivnog lamentiranja, dezorganizovati, iluzija, unutrašnjih razornih podela i nestručne razbarušenosti”, zaključuje dr Nakarada.
Jelena Cerovina
objavljeno: 25.11.2012
Pogledaj vesti o: Predsednički izbori
.jpg)
