Izvor: Politika, 02.Jun.2012, 23:16   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Za i protiv belih listića

U drugom krugu predsedničkih izbora bilo je 98.664 ili 3,15 odsto nevažećih listića, a u prvom krugu ih je bilo 171.172 ili 4,47 odsto. Više nego na prethodnim izborima kada je uglavnom bilo oko dva odsto, ali ne dramatično više. O tome se možda ne bi ni pričalo da grupa intelektualaca nije zagovarala ovaj vid protesta protiv vlasti, ne želeći da glasa za druge partije.

Vladimir Pavićević asistent na FPN-u kaže da su beli listići bili neka vrsta građanskog otpora, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << sa elementima građanske neposlušnosti. On podseća da je kampanja za bele glasove ili prazne listiće ili prazne glasove pokrenula grupa mladih ljudi organizovana u okviru inicijative MI-7 što je izazvalo različite komentare i ocene. „Aktivisti i funkcioneri političkih stranaka su njihovi najveći kritičari, dok se iz polja građanskog društva mogu čuti afirmativni tonovi.”

Pavićević kaže da je kampanja za beli listić reakcija na sadržinu zakona i delanje vlasti koje je nepravedno jer se njime prostor delovanja političkih stranaka čuva za odabrane a ne za sve koji žele da se udružuju u političke stranke. „Prvi kriterijum je ispunjen, beli listić je borba za pravdu, a ta borba je jasno usmerena na tačno određene zakone o političkim strankama i izbornom zakonodavstvu.”

Vesna Rakić-Vodinelić je za „Peščanik” napisala da je prazni glas izričito priznat u ustavu Kantona Vod u Švajcarskoj od 2003. godine. Špansko izborno zakonodavstvo poznaje i posebno iskazuje prazni glas, ali ovakvi glasovi nemaju uticaja na mesta u predstavničkom telu. Francusko zakonodavstvo određuje da prazan glasački listić, kao i svaki drugi koji sadrži nešto dopisano, ili je glasač prepoznatljiv, je ništav glas koji se ne računa i ima status kao da je u pitanju izborna apstinencija. Nemački savezni izborni zakonik ne pravi razliku između nepopunjenog listića i onog na kome je nešto dopisano ili slučaja da je listić neregularan iz drugih razloga, pa su svi takvi glasovi nevažeći. Isto rešenje važi u brojnim evropskim državama, uključujući i države nastale na području bivše Jugoslavije. U jednom broju država se na glasačkom listiću nudi kao mogući izbor – niko od navedenih. Takvo rešenje se primenjuje u Ukrajini, Španiji, do 2006. godine ovakva mogućnost je postojala u Ruskoj Federaciji, u Nevadi – SAD, Kolumbiji, a postoji i u nekim azijskim državama.

„Izuzev prvog modela Kantona Vod nijedan drugi ne utiče na rezultate glasanja. Ili se prazni glasovi smatraju apstinencijom, ili su ništavi što se sa apstinencijom zakonski izjednačava, ili se smatraju nevažećim, ili su bez uticaja na ishod glasanja. Sa stanovišta većine zakonodavstava, kao i sa stanovišta takozvane realne politike, prazan glas je marginalna pojava gotovo ravna statističkoj grešci”, objašnjava Rakić-Vodinelić.

Jelena Milić direktor Centra za evroatlantske studije, smatra da je cela akcija zagovaranja belih listića i ocene vladavine prethodne vlade i Borisa Tadića bila „autistična jer uopšte nije uzimala u obzir spoljnopolitičke okolnosti i to da je Srbija postala kandidat za članstvo u EU.”

Ona kaže da je glavna meta DS-a i Tadića bila EU koja prolazi kroz krizu. „Naravno da je to uticalo na ljude da ne glasaju za DS, kao i velika ekonomska kriza. Dakle, ima okolnosti za koje objektivno DS nije kriv. EU članice nemaju jedinstven stav prema Kosovu tako da je Tadiću bilo teško da još više izađe u susret zapadnoj međunarodnoj zajednici, a jeste izašao i to dosta. To je nešto što prosečni birač DS-a ne može da ceni, ali oni koji sebe nazivaju progresivnima su morali. Moguće je da je deo od 800.000 glasova izgubljen jer je Tadić kažnjen zbog hapšenja Mladića i ostalih, što zagovornici belih listića uopšte ne primećuju i ne cene. DS je bio predusretljiviji nego SNS kada je vršen pritisak da se ukinu opštine na severu Kosova i tu je DS izgubio glasove žrtvujući se za opštu stvar i evropsku perspektivu. To prosečan birač DS-a nije trebalo da prepozna, a građanska Srbija, NVO sektor, beli listići, kako god, po meni jesu, a očito nisu.”

Miljenko Dereta poslanik u Narodnoj skupštini je apsolutno protiv belih listića. „To je zalaganje za ništa. Ti listići nisu ni bili beli već su na njima uglavnom bili neprimereni crteži i reči.” On kaže da je pitanje belih listića bio politički i jeste politički program i to su rezultati izbora pokazali. „Nije slučajno da su beli listići pomogli da Tomislav Nikolić bude izabran, jer to je isti politički program. To je politički program koji glasi: ja sam nezadovoljan. Kao što gospodin Nikolić i njegova partija nemaju nijedno konkretno rešenje kako to nezadovoljstvo promeniti, tako moram reći da ni beli listići nisu ponudili apsolutno nikakvo rešenje. Podržali su opciju koja je po meni dovela stabilnost naše države u veliku opasnost.”

Ivana Anojčić

objavljeno: 03.06.2012
Pogledaj vesti o: Predsednički izbori

Nastavak na Politika...