Izvor: Blic, 25.Jan.2008, 10:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ultimatum DSS-NS u korist Nikolića
Prvi krug predsedničkih izbora u Srbiji (20. 1. 2008) bio je u znaku mnogo veće izlaznosti građana na izbore nego 2004 (61% : 48%). Odgovor na pitanje zašto su građani ovoga puta daleko ozbiljnije shvatili predsedničke izbore nego 2004, dosta je jednostavan i logičan.
Reč je, pre svega, o tome da se u neposredno predstojećem periodu, dakle na početku novog mandata predsednika Srbije, rešava status Kosova, a time i Srbije kao države.
Drugi razlog bitno >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << povećanog izlaska građana na izbore jeste odnos Srbije i EU, to jest podrška ubrzanom priključenju Srbije EU, što je bitno obeležje politike Borisa Tadića i DS. Drugim rečima, građani su dobro razumeli da nije reč o rutinskim izborima za predsednika Srbije, već o izboru između pridruživanja Evropi ili izolacije i zaostajanja u razvoju Srbije. Treći je razlog, verovatno, nezadovoljstvo velikog dela građana svojim vrlo teškim socijalnim položajem i nezaposlenošću. Građani su posebno ogorčeni neuspešnom borbom vlasti protiv korupcije i raznih oblika nezakonitog i monopolskog sticanja ogromnog bogatstva od strane mnogobrojnih tajkuna. Sve to svakako je uticalo na povećanu izlaznost ove kategorije građana na izbore i njihovu podršku socijalno- demagoškoj retorici i politici radikala, koju su razumeli kao mogućnost pozitivnih promena u njihovu korist.
Velika izlaznost na izbore izrazila se u bitno povećanoj podršci samo dvojici predsedničkih kandidata - T. Nikoliću i B. Tadiću. Primera radi, dok je u prvom krugu predsedničkih izbora 2004, T. Nikolić dobio 954.339 glasova, sada je dobio 1.646.172 glasova, to jest 691.833 glasova više. Takođe je dobio mnogo više glasova (494.067) nego što je SRS pre godinu dana dobila na parlamentarnim izborima (1.152.105). Naravno, i B. Tadić je zabeležio ogromno povećanje dobijenih glasova u prvom krugu. Dok je 2004. u prvom krugu dobio 853.584 glasova, sada taj broj iznosi 1.457.030 glasa, što je povećanje od 603.446 glasova. Dok je T. Nikolić osvojio 39,99%, a B. Tadić 35,39% glasova, svih ostalih sedam kandidata osvojilo je svega 24,71%, odnosno 935.171 glas.
Rezultatima prvog kruga, svakako je najmanje zadovoljan V. Ilić. Iako je zvanično podržan od strane DSS, kao koalicionog partnera sa prošlih parlamentarnih izbora, mada dosta mlako. V. Ilić je dobio daleko manje glasova nego što se očekivalo - svega 305.828. Ta ista koalicija (DSS-NS) na prošlogodišnjim parlamentarnim izborima osvojila je 668.889 glasova! Jedan od razloga jeste javni protest, delimično i bojkot DSS-a, zbog raspisivanja predsedničkih izbora bez dogovora u vladajućoj koaliciji. Međutim, imajući u vidu ogromnu razliku u osvojenim glasovima na prošlim parlamentarnim izborima i sada, a naročito veliki porast broja glasova radikala, vrlo je verovatno da je deo pristalica DSS, zbog ideološke srodnosti sa radikalima, glasao za T. Nikolića, a da je najveći deo apstinirao.
Ključno pitanje sada je za koga će u drugom izbornom krugu glasati pristalice predsedničkih kandidata koji su „ispali" u prvom krugu. Najmanje je sporno da će ogromna većina onih koji su glasali za Č. Jovanovića, zbog realnog straha od pobede T. Nikolića, glasati za B. Tadića. Sasvim je sigurno i da će manjinske partije, kao i pristalice SPO, podržati B. Tadića. Takođe je logično očekivati da će veliki broj onih koji su podržavali M. Mrkonjića glasati za radikalskog kandidata. Doduše, tu se može očekivati i ozbiljna apstinencija, pogotovo ako vrh SPS-a ne bude agitovao za radikale, već odluku prepusti slobodnom izboru svojih pristalica.
Blavna nepoznanica jeste ponašanje vrha DSS i NS, to jest da li će podržati B. Tadića, najjačeg koalicionog partnera u Vladi Srbije. Ako bi vrh DSS i NS iskreno i aktivno podržao B. Tadića, moglo bi se očekivati da najveći broj njihovih birača glasa za njega, što bi mu donelo sigurnu pobedu. Ako, međutim, odluku prepuste slobodnoj volji svojih pristalica, to bi za njih bio negativan signal koji bi izazvao velike podele njihovih glasova i visoku apstinenciju, što bi direktno išlo u korist T. Nikolića. U tom slučaju, B. Tadić bi vrlo teško mogao da nadoknadi manjak od 189.142 iz prvog kruga, što bi moglo da dovede do pobede T. Nikolića.
U prilog podršci DSS B. Tadiću išla je saglasnost DS da se na sednici Vlade od 22. januara 2008. usvoji nacrt strateški veoma važnog međudržavnog energetskog sporazuma sa Rusijom, čijem će potpisivanju u Moskvi, 25. januara 2008, prisustvovati B. Tadić i V. Koštunica. Međutim, najnoviji ultimatum DSS i NS, upućen DS-u 23. januara 2008. godine, i njegovo energično odbijanje od strane Borisa Tadića, praktično vodi uskraćivanju njihove podrške kandidatu DS u drugom izbornom krugu. Reč je o zahtevu DSS i NS da se parafirani sporazum o stabilizaciji i pridruživanju EU proglasi nevažećim ako EU odluči da pošalje svoju misiju na Kosovo bez odluke Saveta bezbednosti. Ako narednih dana ne dođe do kompromisa, to će značiti da stav DSS i NS direktno ide u prilog radikalima i pobedi njihovog kandidata. U tom slučaju, DSS i NS preuzimaju punu političku i istorijsku odgovornost za zaustavljanje evropskog puta Srbije, odnosno procesa njenog pridruživanja EU i ubrzanog ekonomskog razvoja i za faktičku političku i ekonomsku izolaciju Srbije na duži rok. Na građanima je da na miru procene da li Srbija sme i može ući u tako velike rizike od unutrašnje političke i ekonomske destabilizacije i međunarodne izolacije. Valjda bi protekla decenija vladavine SPS-a, radikala i JUL-a, trebalo da bude dovoljno gorka i poučna istorijska lekcija za svakog razumnog građanina.
Pogledaj vesti o: Predsednički izbori, Izlaznost na izborima
.jpg)
