Izvor: Blic, 20.Avg.2009, 06:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Talibani prete biračima sečom prstiju
Paljba iz vatrenog oružja grmela je juče Kabulom, avganistanskom prestonicom, uoči današnjih predsedničkih izbora na kojima oko 17 miliona glasača bira novog šefa države. Talibani su izveli napad sa ciljem da Avganistance zaplaše i spreče ih da glasaju. U kabulskoj četvrti Džadi Majvand trojica talibana zauzela su „Paštani banku", a snage bezbednosti su ubile napadače nakon višečasovne borbe.
„Ubili smo trojicu napadača u banci i mogu da potvrdim >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << da je reč o talibanima", izjavio je Sajed Abdul Gafar Sajedžada, šef kriminalističke policije u Kabulu, koji nije komentarisao navode talibana da je u sukobu poginulo i 14 policajaca.
Talibani su prethodnih dana upućivali pretnje da će seći prste Avganistancima koji danas izađu na predsedničke izbore. Pobunjenici su u subotu gađali iz ručnog bacača palatu u kojoj je rezidencija predsednika Hamida Karzaija, glavnog kandidata za osvajanje novog mandata. Pre tog napada, talibani su poslali bombaša samoubicu na konvoj pripadnika međunarodnih snaga. U oba napada bilans je bio osam mrtvih i 55 ranjenih osoba.
Talibani i njihovi saveznici čvrsto su rešeni da ne dozvole normalno odvijanje izbora na kojima se Karzai bori za mandat sa još 30 predsedničkih kandidata, među kojima se nalaze i dve žene. Karzai, 51-godišnji pripadnik plemena Paštun iz kojeg je i bivša avganistanska kraljevska porodica, prema poslednjim anketama imao je 44 odsto podrške birača. On je bio zamenik ministra spoljnih poslova posle pada prosovjetske vlade u Kabulu 1992. godine. Prvobitno je podržavao talibane kada su došli na vlast 1996, a zatim je iz Pakistana radio na svrgavanju tvrdokornih islamista. Vratio se u Avganistan krajem 2001. kada je uz posredovanje UN postavljen za predsednika privremene vlade, a 2004. postao je predsednik.
Glavni rival Karzaiju je Abdula Abdula, 48-godišnji oftalmolog po profesiji i bivši šef diplomatije Avganistana, kojeg je 2006. smenio upravo Karzai. U anketama, Abdula je ima podršku 26 odsto biračkog tela, što znači da Karzai verovatno neće moći da računa na pobedu u prvom krugu izbora. U potencijalnom drugom krugu bi protivnik Karzaiju, umesto Abdule, mogao da bude Ašraf Gani, 59-godišnji Avganistanac koji je od svih kandidata najviše vremena proveo na Zapadu. On je viši saradnik uglednog američkog instituta „Brukings" iz Vašingtona, radio je za Svetsku banku i UN, a u Avganistanu je bio ministar finansija od 2002. do 2004. godine.
Glasanje na današnjim izborima planirano je na 7.000 biračkih mesta, koja će obezbeđivati 300.000 policajaca i vojnika. Međutim, do juče izborni materijal nije stigao do 20 odsto glasačkih mesta zbog opasnosti od napada talibana, kao i zbog nepristupačnih terena. Deo materijala nosili su magarci, a deo je prebačen helikopterima kako bi se izbegle zone u kojima operišu pobunjenici.
Nasilje u Avganistanu je poslednjih meseci dostiglo neverovatne razmere, najveće od svrgavanja talibana sa vlasti 2001, pa bi veliki broj Avganistanaca mogao sutra da ne izađe na glasanje.
Prema proceni Državne izborne komisije, 12 odsto birališta bi moglo da bude zatvoreno iz bezbednosnih razloga posebno nakon pretnji talibana da će izvršiti napade na dan izbora.
Ministarstvo spoljnih poslova Avganistana je od medijskih kuća zatražilo da izbegavaju da izveštavaju o nasilju između šest ujutru i osam uveče na dan glasanja. UN su zatražile ukidanje ove zabrane, navodeći da avganistanski ustav garantuje slobodu štampe.
Međunarodne vojne snage koje predvodi NATO najavile su juče da će se 100.000 vojnika uzdržati od operacija na dan izbora i da će se usredsrediti na zaštitu birača.
„Svoje napore ćemo, zajedno s našim avganistanskim partnerima, usredsrediti na zaštitu naroda Avganistana od pobunjenika kako bi stanovništvo moglo slobodno da iskoristi svoje pravo izbora novog predsednika i svojih predstavnika u pokrajinama", istakao je Erik Trembli, portparol NATO.
Žena mora da gladuje ako odbije seks
Avganistanske vlasti usvojile su krajem jula zakon po kojem suprug ima pravo da potpuno uskrati materijalnu pomoć svojoj ženi, uključujući hranu i brigu o deci, ako ona odbije da ispuni njegove seksualne zahteve. U tom slučaju, deca se poveravaju ocu.
Pogledaj vesti o: Predsednički izbori
