Izvor: RTS, 18.Jan.2016, 12:31   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Tajvan se udaljava od matice?

Politička opcija koja se protivi zbližavanju s Pekingom i zalaže za čvršće ekonomsko i političko povezivanje sa SAD odnela ubedljivi trijumf na predsedničkim i parlamentarnim izborima na Tajvanu. NR Kina suočava se sa sve nepovoljnijom vojnopolitičkom situacijom u regionu zapadnog Pacifika.
Rezultati predsedničkih i parlamentarnih izbora na Tajvanu dovešće do usporavanja i moguće zaustavljanja >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << procesa približavanju između matice Kine i tog ostrva u zapadnom Pacifiku, ocenjuju analitičari u istočnoj Aziji, od kojih neki smenu na kormilu u Tajpeju vide kao "politički zemljotres".

Cai Ingven (59), kandidatkinja Demokratske progresivne partije (DPP), odnela je ubedljivu pobedu na predsedničkim izborima održanim na Tajvanu u subotu, osvojivši naklonost 56 posto građana koji su izašli na glasanje. Ona je daleko iza sebe ostavila najvećeg rivala Erika Čua iz partije Kuomintang, kojem je pripao 31 procenat glasova.
Istovremeno, DPP je osvojio i većinu u parlamentu, prigrabivši 68 od 113 poslaničkih mesta, čime je Kuomintang prvi put u istoriji Tajvana u postpunosti izbačen iz kombinatorike za formiranje vlade.
To sve sada omogućava oštru promenu kursa u odnosima sa Narodnom Republikom Kinom, koje je za poslednjih osam godina, za vreme mandata predsednika Ma Jingdžoua, karakterisalo čvršće ekonomsko povezivanje, produbljivanje kulturnih i obrazovnih veza, te otvaranje Tajvana za kineske turiste.
Vladu predsednika Ma, koji je u prošlosti izjavio da mu je konačni cilj ponovno ujedinjenje sa Kinom, time izazvavši proteste i u sopstvenoj partiji, obeležili su istorijski sastanci između birokrata i političara visokog ranga iz Pekinga i Tajpeja. Sam predsednik Ma, kojem je sada ostalo još četiri meseca do isteka mandata, u septembru prošle godine u Singapuru se sastao s kineskim predsednikom Si Đinpingom, što je bio prvi susret dve strane na najvišem nivou od kada su pripadnici Kuomintanga, nacionalističke partije koja je podržavala kapitalističko državno uređenje, 1949. godine doživeli poraz u građanskom ratu u Kini i sa stanovništvom koje ih podržavalo prebegli na Tajvan.
Predsednik Ma, iako vođa partije koja je u prošlosti bila smrtni neprijatelj komunista, podržavan od strane izvoznika i drugog krupnog kapitala, zalagao se za produbljivanje ekonomskih i političkih veza sa Kinom. On je pre nekoliko godina širom otvorio vrata kineskim studentima i turistima – njih čak četiri miliona je 2014. godine posetilo Tajvan, daleko nadmašivši japanske turiste koji su do otvaranja prema Kini dugo godina tradicionalno bili najbrojniji strani gosti na Tajvanu.
Uprkos ekonomskoj dobrobiti od turizma i velikog izvoza u Kinu, na Tajvanu vlada zabrinutost da bi dalje približavanje s Kinom moglo da dovede do ogromnog upliva jeftine radne snage sa kontinenta, što bi domaćim stanovnicima otežalo zapošljavanje, umanjilo plate i povisilo cene nekretnina.
Postoji i latentni strah da bi ekonomska moć Kini mogla da omogući i veliki uticaj na unutrašnju političku scenu Tajvana, te u budućnosti, kroz formalno političko ujedinjenje, dovede do gubitka postojećih političkih i građanskih sloboda.
Takođe, vrlo bitno, mnogi mlađi ljudi na Tajvanu više nemaju porodične veze sa maticom i ne osećaju duhovnu bliskost sa Kinom kao njihovi preci koji su se doselili na to ostrvo, te kada je identitet u pitanju sebe smatraju "Tajvancima", a ne "Kinezima koji žive na Tajvanu".
Usled svega toga, kao i zbog korupcionaških skandala i trvenja unutar Kuomintanga, podrška predsedniku Ma je u proteklih par godina osetno opala i on i njegova partija morali su da se suoče sa više većih građanskih protesta, koje su uglavnom predvodili studenti.
Važni spoljnopolitički i strateški poeni za SAD
Nova predsednica Cai Ingven zalaže se za jače ekonomsko povezivanje sa SAD kroz ugovor o Transpacifičkom partnerstvu (TPP), koji predstavlja okvirnu mrežu za bilateralne trgovinske sporazume između zemalja sa obe strane obale Pacifika koje su tradicionalni američki saveznici, poput Južne Koreje, Japana, Meksika i Australije. Reč je o ugovoru o liberalizaciji trgovine koji, u cilju podsticanja ekonomskog rasta i integracije tržišta, predviđa drastično smanjivanje carina i kvota na uvoz.
Cai ima snažne lične veze sa Zapadom – ona je ćerka tajvanskog auto-mehaničara koji je radio za američku armiju, a postdiplomske studije je pohađala u Njujorku i Londonu.
Njen ubedljivi trijumf, kao i nešto ranija pobeda njene partije na parlamentarnim izborima, značajan su spoljnopolitički uspeh za Sjedinjene Države, čija strategija prebacivanja težišta sopstvenih diplomatskih, ekonomskih i vojnih napora sa Bliskog i Srednjeg istoka u region Tihog okeana podrazumeva ograničenje kineskog ekonomskog, političkog i vojnog uticaja duž linije ostrva koja se nalaze u neposrednoj blizini kineske obale: Japana, Tajvana i Filipina.
S obzirom na to da je Kina najveći spoljnotrgovinski partner Tajvana i da oko 20 posto ekonomije tog ostrva sa 23 miliona stanovnika zavisi od Pekinga, analitičari u istočnoj Aziji ocenjuju da će Cai verovatno po stupanju na dužnost morati da ublaži svoju separatističku retoriku o nezavisnosti Tajvana, koji u ovom trenutku zvanično priznaju samo 22 države u svetu, među kojima, interesantno, nisu SAD.
Ipak, režim Cai Ingven verovatno će pokušati da održi status kvo u odnosima s Kinom, odnosno zaustavi dalje približvanje Pekingu i sačuva defakto nezavisnost, te moguće i umanji ekonomsku zavisnost od Kine kroz približavanje SAD i drugim zemljama Zapada i jačanje izvoza u ekonomije jugoistočne Aziju. Očekuju se i nove nabavke američkog naoružanja, što sve ide u korist nastojanja Vašingtona da ograniči rast moći Kine suzbijanjem njenog ekonomskog i političkog uticaja i otežavanjem vojnooperativnog delovanja kineske armije u zapadnom Pacifiku.
Cai, koja je prva predsednica u istoriji Tajvana i tek druga osoba na toj funkciji koja nije iz redova Kuomintanga, pored složenih odnosa sa Kinom očekuju i zadaci kao što su oživljavanje posustale ekonomije i suzbijanje korupcije u državnom aparatu.
Vetar u prsa Pekinga
U istočnoj Aziji s velikim interesovanjem se očekuje reakcija Pekinga, koji Tajvan smatra za neotuđivi deo svoje teritorije i uopšte ne krije ambicije da to ostrvo što je brže moguće integriše u sopstveni političko-ekonomski sistem, odnosno državni okvir. Medijski poslenici i akademici spekulišu da bi kinesko rukovodstvo uskoro moglo da posegne za polugama ekonomskog pritiska kao što su smanjenje uzvoza s Tajvana i ograničenje putovanja na to ostrvo za turiste iz matice.
Vojnopolitička situacija u Zapadnom Pacifiku ovih dana se komplikuje za Kinu, jer pored poraza prokineskih političkih snaga na Tajvanu, mediji u istočnoj i jugoistočnoj Aziji javljaju i da je filipinska vlada donela odluku da ugosti američke trupe u čak osam baza na svojoj teritoriji, a postoje izveštaji i o tome da Vijetnam razmatra mogućnost da svoje zastarele borbene aparate sovjetskog porekla zameni avionima zapadne proizvodnje kako bi parirao kineskom vazduhoplovstvu koje se oslanja na ruske lovce i njihove domaće kopije.
Tokom susreta ministara odbrane Japana Gena Nakatanjija i Velike Britanije Majkla Felona u Tokiju ranije ovog meseca objavljeno je i da će London poslati svoje borbene avione tipa "tajfun" na zajedničke vežbe u Zemlju izlazećeg sunca, te da će dve zemlje sarađivati na jačanju vojnih potencijala zemalja jugoistočne Azije.
Takođe, američki bombarderi sve češće nadleću kineska veštačka ostrva, ispostave u vodama Južnog kineskog mora, koje Peking smatra delom svoje akvatorije, a SAD međunarodnim vodama.
Sve ove aktivnosti nesumnjivo su motivisane ambicijom da se vojnopolitički uticaj Kine u što većoj meri ograniči na njene sopstvene obale, te ostaje da se vidi kako će Peking parirati jačanju političke, ekonomske i vojne koordinacije između SAD i njenih saveznika u zapadnom Pacifiku.
Pogledaj vesti o: Predsednički izbori

Nastavak na RTS...