Izvor: Politika, 14.Jun.2013, 13:33   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Prednost konzervativaca na izborima u Iranu

Vrhovni vođa Ali Hamnei računa da će na današnjim predsedničkim izborima pobediti neko od njegovih lojalista

Iranski vrhovni vođa možda je Mahmudu Ahmadinedžadu pomogao da dva puta dobije predsedničke izbore, ali prvo je uspeo da neposlušnom populisti onemogući da svog kandidata izgura na položaj, a potom je čvrsto stao iza konzervativaca, koji ga ni na koji način ne osporavaju.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika <<
Za razliku od poslednje predsedničke kampanje 2009, ova je protekla bez usijane debate i uličnih sukoba, razložnim argumentima tokom TV duela, pa 50,5 miliona birača danas ima priliku da mirno odluči da li će glas poveriti kandidatima konzervativnog ili reformističkog bloka nacionalne politike – od kojih nijedan ne dovodi u pitanje temeljne vrednosti islamske revolucije iz 1979.

Savet čuvara, telo koje odobrava kandidate, između 700 pustio je samo osam. Svi kandidati su bili muškarci, a dvojica su se u međuvremenu povukla.

 „Svaki glas za bilo kog kandidata je glas za Islamsku Republiku, to je glas poverenju u poredak i izborni proces”, rekao je vrhovni vođa, ajatolah Ali Hamnei, koji ne bi trebalo da se meša u izbore, ali ne prikriva da želi povratak u vremena kada su i reformistički orijentisani predsednici morali da se potčine autoritetu njegove vrhovne vlasti u političko-klerikalnom sistemu Irana, jedinstvenom amalgamu republike i teokratije.

Ahmadinedžad je tokom osam godina promenio neke vrednosti. Njegova želja da prikupi moć dovodila ga je u direktnu konfrontaciju sa Hamneijem, iako vrhovnom vođi nesumnjivo duguje drugi, ako ne i prvi mandat.

Kao prvi predsednik koji ne potiče iz krugova šiitskog sveštenstva od 1981, Ahmadinedžad se nije ustručavao da osporava moć vrhovnog vođe, koja pokriva sva najvažnija spoljna i unutrašnja pitanja.

Kako ne može da traži treći mandat, bio je rešen da svoj uticaj produži gurajući bivšeg šefa svog kabineta Esfandijara Rahima Mašaija kao naslednika. Neuspešno.

Hamnei ne bi da ponovi grešku i dopusti da novi predsednik izmakne njegovoj kontroli. On je 2009. lično intervenisao da potpredsednik ne postane Mašai, čovek koga ajatolahovi konzervativni lojalisti opisuju kao nacionalistu koji predvodi „devijantnu struju” islama s ciljem da umanji autoritet teološkog vrha.

Pošto je Savet čuvara skinuo sa liste i Alija Akbara Hašemi Rafsandžanija, bivšeg predsednika, najpoznatijeg političara savremenog Irana i velikog Hamneijevog rivala, i pošto se u utorak povukao reformista Muhamed Reza Aref, prvi potpredsednik u vreme Muhameda Hatamija, umerenom krilu preostao je samo Hasan Rohani (64), sveštenik.

Rohani je poznat po pomirljivom pristupu pregovorima sa Zapadom o spornom iranskom nuklearnom programu i po želji za uvođenjem više političkog pluralizma i socijalnih sloboda.

Rohani, koji se sa mesta nuklearnog pregovarača povukao kada je Ahmadinedžad prvi put došao na vlast 2005, okrenut je popravljanju iranske spoljne politike i izvođenju zemlje iz izolacije, ali i oporavku ekonomije, koju sve ozbiljnije pogađa serija međunarodnih sankcija zavedenih zbog optužbi da Iran pravi atomsku bombu, što Teheran uporno demantuje.

Rohani kao umereni pragmata mahom računa na urbanu mladež i srednju klasu nezadovoljnu ekonomskom situacijom. Dobio je podršku Rafsandžanija i Hatamija, čiji se kandidat povukao iz trke.

Ajatolah Hamnei ima druge ideje. On za predsednika želi „principijelnog” lojalistu koji neće dopustiti da se ponovi išta slično kao 2009, kada su lideri opozicije Ahmadinedžada optužili za izbornu krađu i stotine hiljada ljudi izveli na ulice. Lideri tog opozicionog Zelenog pokreta – Mir Husein Musavi i Mehdi Karubi – i danas su u kućnom pritvoru.

Uprkos mogućoj disperziji konzervativnih glasova, oni imaju znatno veće šanse. Glavni aduti teokratskog vrha su gradonačelnik Teherana Baker Kalibaf i tvrdokorni nuklearni pregovarač Said Džalili čiji bi izbor udaljio mogućnost nuklearnog kompromisa.

Prema poslednjim istraživanjima javnog mnjenja, Kalibaf ima podršku 17,8 odsto ispitanih, Rohani 14,6 a Džalili 9,8. Ukoliko niko ne dobije 50 odsto glasova, narednog petka će se ići u drugi krug glasanja, a ovakav raspored  nagoveštava da bi u tom slučaju konzervativac imao značajnu prednost.

No, kako se broj neopredeljenih birača ceni na oko 30 procenata – blizu petnaest miliona – pomeranja su moguća.

Možda i zbog toga, u predvečerje izbora čuli su se zahtevi da se, bez odlaganja, konzervativci ujedine oko jednog kandidata. Konsultacije su trajale do poslednjeg časa, uključujući i pritisak na bivšeg šefa diplomatije Alija Akbara Velajatija da povuče kandidaturu.

Ono što je zajedničko svim kandidatima jesu obećanja da će se prioritetno okrenuti sređivanju ekonomske situacije, pre svega obaranja inflacije, koja je oko 30 procenata, i pada vrednosti nacionalne valute – rijala.

Zajednički im je i snažan nacionalizam prilagođen opštem ponosu nacije, što podrazumeva i otpor bilo kakvim pretnjama spolja.

--------------------------------------------------------------

Lista kandidata

Muhamed Baker Kalibaf: bivši šef policije, sada gradonačelnik Teherana. Ima reputaciju kompetentnog, harizmatičnog menadžera koji može da privuče mlade birače. Smatra se konzervativnim pragmatom.

Hasan Rohani: umereni sveštenik koji je takođe predvodio nuklearne pregovore kada je Teheran pristao da suspenduje program obogaćivanja uranijuma 2003/2005. Blizak je bivšem predsedniku Aliju Akbar Hašemi Rafsandžaniju.

Said Džalili: predvodio Iran u nuklearnim pregovorima do 2007. Veteran iransko-iračkog rata. Konzervativac blizak vrhovnom vođi Aliju Hamneiju.

Ali Akbar Velajati: bio šef diplomatije od 1981. do 1997, a sada je Hamneijev savetnik za spoljnu politiku. Smatra se konzervativnim tradicionalistom sa dobrim vezama i sa lojalistima vrhovnog vođe i pragmatama Rafsandžanijevog tabora.

Mohsen Rezai: bivši komandant Revolucionarne garde koji je 2009. izašao na predsedničke izbore i izgubio od Ahmadinedžada. Sekretar je iranskog Saveta za definisanje i prepoznavanje interesa poretka, koji savetuje Hamneija.

Muhamed Garazi: nezavisni kandidat. Bio je ministar za naftu u vreme rata sa Irakom i ministar pošta pod Rafsandženijem devedesetih godina prošlog veka.

Boško Jakšić

objavljeno: 14.06.2013.

Nastavak na Politika...