Izvor: B92, 07.Sep.2023, 17:02
Poruka Lukašenku? "Izdaja je neoprostiv greh"
Beloruski lider Aleksandar Lukašenko je nenamerno trgovao suverenitetom svoje zemlje kako bi ostao na vlasti još nekoliko godina, prenosi Al Jazeera.
Pre tri godine Belorusi su izašli na ulice protestujući protiv predsedničkih izbora na kojima je Aleksandar Lukašenko po šesti put ponovno izabran za predsednika.
Režim je odgovorio brutalnim obračunom, što je dovelo do prekida diplomatskih odnosa Zapada i uvođenja sankcija.
Od tada je Lukašenko zauzeo >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << sve ratoborniji stav protiv svojih zapadnih suseda orkestriranjem migrantske krize, pomaganjem ruske invazije na Ukrajinu, primanjem plaćenika grupe Vagner i odobravanjem raspoređivanja ruskog taktičkog nuklearnog oružja na tlu Belorusije.
Dok ove provokacije služe interesima Kremlja, za destabilizaciju istočne granice NATO-a, Lukašenko se nada da će izvršiti pritisak na Evropsku uniju da normalizuje odnose i ukine sankcije dok njegova zemlja postaje sve izoliranija i sve više zavisna od Rusije, piše Kelly Alkhouli, politička konsultantica i direktorka međunarodnih odnosa u Centru za političke i spoljne poslove u tekstu za National Interest.
U poređenju s drugim postsovjetskim zemljama, piše, Belorusija je postigla minimalne političke i ekonomske reforme. Održavanjem ekonomije koju uglavnom kontroliše država — uveliko zavisne od Rusije — i jačanjem unutrašnjeg sigurnosnog aparata, Lukašenko je učvrstio vlast otkad je došao na predsedničku dužnost 1994.
Bilo je sporadičnih pokušaja poboljšanja odnosa sa Zapadom, ponajviše 2008. nakon što je Rusija napala Gruziju, i ponovno 2015, nakon ukrajinske krize i ruske aneksije Krima. Oba pokušaja dovela su do oslobađanja političkih zatvorenika i uspona pragmatičnih i reformski orijentisanih tehnokrata koji žele da smanje veze s Rusijom, poput pokojnog Vladimira Makeija.
Na kraju, napori da se normaliziraju odnosi bili su kratkog daha, a Lukašenko se nakon predsedničkih izbora 2010. i 2020. vratio masovnoj represiji i kršenju ljudskih prava, konstatuje autorka.
Antivladini protesti 2020. bili su najveći u istoriji Belorusije, a više od 200.000 ljudi marširalo je ulicama Minska tražeći Lukašenkovu ostavku.
Zamenik ministra unutrašnjih poslova Nikolaj Karpenkov, koji vodi i beloruske bezbednosne snage i Glavnu upravu za borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije (GUBOPiK), odigrao je ključnu ulogu u gušenju protesta i nepokolebljivi je pristalica Rusije. Često zasenjuje svog nadređenog, ministra unutrašnjih poslova Ivana Kubrakova i jedan je od omiljenih kandidata Rusije da zameni Lukašenka.
Amandmani omogućuju trajno raspoređivanje ruskih trupa i nuklearnog oružja u Belorusiji. Lukašenko se nadao da će prijem Vagnerovih trupa, zahvaljujući njegovim posredničkim naporima tokom neuspele pobune Jevgenija Prigožina u junu 2023. pružiti veću sigurnost od Rusije.
Hrabro ubistvo Vagnerovog vođe dva meseca nakon pobune poslužilo je kao poruka Rusima i saveznicima, uključujući Lukašenka, da je izdaja neoprostiv greh.
A Lukašenko je nenamerno trgovao suverenitetom svoje zemlje kako bi ostao na vlasti još nekoliko godina, zaključeno je u tekstu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
Pogledaj vesti o: Predsednički izbori, Rat u Ukrajini
.jpg)
