Izvor: Danas, 03.Jan.2015, 00:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Odakle dolazi i kuda ide Ivan Sinčić
Institucionalna Hrvatska je još zbunjena. I pre Ivana Sinčića, trećeplasiranog u prošlonedeljnom prvom krugu predsedničkih izbora, bilo je laburista i drugih izdanaka narodnog nezadovoljstva, ali ovako visok udeo u glasačkom telu nije osvojio nijedan.
Pitanje odakle dolazi Sinčić, odnosno koji je društveni sloj u Hrvatskoj glasao za njega, još traži svoj odgovor. U međuvremenu se luta od jedne do druge, pa i treće solucije.
Jelena Lovrić u redovnoj >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << kolumni u Jutarnjem listu, dosad hrvatskim socijaldemokratama i Briselu otvoreno i kategorično naklonjenoj novini, čiji je novi vlasnik finansijer i član Hrvatske socijalno liberalne stranke, piše ovako: "Čini se da je mladi Sinčić plasiran iz HDZ-ove policijsko-obaveštajne frakcije kao svojevrsni policijsko-obaveštajni projekat. Kukavičje jaje iz Vasina (gensek HDZ-a Milijan Brkić - prim. R. Ć.) izbornog inkubatora uspjelo je prema anketama nadmoćnom šefu države oteti značajan postotak glasova."
Borislav Ristić u zagrebačkom Večernjem listu, desno orijentisanoj novini, upušta se u složeniju analizu fenomena koji mnogima vuče na grčku Sirizu, ali i on ne potcenjuje obaveštajno-bezbednosne strukture samo lopticu prebacuje u dvorište levice: "Očito je da su se neke neformalne strukture moći u Hrvatskoj osjetile ugroženima uslijed drastičnog i kontinuiranog pada popularnosti SDP-a, bez ikakvog nagoveštaja mogućeg oporavka, te su pokušale politički osigurati svoje pozicije stvaranjem još jedne stranke ljevice. Bipartijski sustav u Hrvatskoj ne osigurava više stabilan politički okvir koji bi mogao garantirati interes nereformiranih struktura i rezultat je ugrožavanje demokratskog poretka".
U svakom slučaju, hrvatski analitičari su saglasni u jednom: hrvatske institucije su na udaru. Ma ko da je smislio Sinčića, uključujući i mogućnost da se smislio sam, plodno tle njegova je pojava našla u institucijama koje nisu odgovorile ni ekonomskoj krizi od koje ni svet, a kamoli Hrvatska, ništa nisu naučili, a koja preti da zemlje jugoistočne Evrope programirano ostavi u večitom siromaštvu. Što je još gore, te institucije briselska birokratija ionako ništa ne pita, pa ne bi da je pitaju ni prozvani birači. A Sinčićevi su prvi problem uzeli u svoje ruke, a drugi su ismejali na sav glas. Rešenje prvog problema za sinčićevce je, navodno, na anarhističkoj levici, a drugog u ismevanju poslušnih i servilnih institucija njihovom diletantizacijom.
Da li je Sinčićeva pojava opasna za podizvođački evropski birokratski sistem direktiva? Daaaa. Koliko? Mnogo. Pre svega zato što se javlja kao nastavak grčke Sirize iz istog plodnog tla stvorenog u Briselu, koji se na pojavu još i ne osvrće. S potencijalom širenja. Ali instinkt samoodržanja ukorenjenih nacionalnih stranačkih struktura ne treba, na žalost, potceniti. Kako su prilegle pod direktivama iz Brisela, tako će se saviti i pred pritiskom sa laičke političke scene.
Pogledaj vesti o: Predsednički izbori
