Izvor: Glas javnosti, 29.Jun.2009, 13:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
“Ne„ Savetu čuvara
TEHERAN - Iranski opozicioni lider i glavni rival predsednika Mahmuda Ahmadinedžada na nedavno održanim predsedničkim izborima Mir Hosein Musavi odbio je ponovno delimično prebrojavanje glasova i insistira da se sporni rezultati ponište. U saopštenju objavljenom na sajtu Musavijevih pristalica, on takođe poziva da nezavisni posrednici uzmu učešće u rešenju spora.
- Uprkos brojnim pritiscima neću se odreći svog političkog stava. Glasovi su pokradeni i zato nisam pobedio >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << - kaže Musavi.
Nema kompromisa
Najviše iransko izborno telo, dvanaestočlani Savet čuvara Ustava predložio je ponovno prebrojavanje 10 odsto glasova, a u petak je ponudio da još šest političkih ličnosti nadgledaju delimično prebrojavanje. Uprkos tome, Musavi je ponovio zahtev za poništenjem izbora kao „najprikladnijim rešenjem za ponovno uspostavljanje samopouzdanja javnosti“. Drugi kandidat na izborima Mahdi Karubi takođe je izrazio sumnju u mogućnost pravičnog ponovnog prebrojavanja glasova.
- Kako je moguće da se otklone nesuglasice putem prebrojavanja nekih glasova - napisao je on u pismu Savetu čuvara Ustava, koje su juče objavile njegove novine Etemad-e-Meli.
EU ZA DIJALOG
EU želi da obnovi dijalog sa Teheranom o nuklearnom programu Irana, uprkos nasilnom suzbijanju demonstracija posle predsedničkih izbora, izjavio je juče Havijer Solana, koji je dodao da Unija ne želi da se meša u unutrašnje poslove Irana, ali će nastaviti da kritikuje ponašanje iranske policije i hapšenje demonstranata.
Treći kandidat Mohsen Rezai rekao je da će on poslati predstavnika u Savet da nadgleda ponovno prebrojavanje glasova, samo ukoliko to učine i ostala dva kandidata.
Iransko telo koje posreduje između parlamenta i Saveta čuvara pozvalo je sva tri kandidata da učestvuju u delimičnom ponovnom prebrojavanju glasova, prenela je državna televizija. U isto vreme, to telo, koga predvodi moćni bivši predsednik Hašemi Rafsandžani, zahtevalo je da ponovno prebrojavanje glasova bude „precizno i fer“.
Uhapšeni „plaćenici“
- Osam lokalnih službenika britanske ambasade koji su odigrali značajne uloge u nedavnim nemirima su odvedeni u pritvor. Ta grupa je odigrala aktivnu ulogu u izazivanju nedavnih nereda - preneo je Rojters.
Britanski ministar inostranih poslova Dejvid Miliband rekao je juče da to hapšenje predstavlja „maltretiranje“.
- To je zastrašivanje takve vrste koje je potpuno neprihvatljivo. Hoćemo da budu pušteni neozleđeni - rekao je Miliband.
U Londonu, portparol Forin ofisa je na pitanje o hapšenjima rekao da imaju neke, ponekad konfuzne informacije o hapšenju Britanaca ili ljudi koji imaju veze s Britanijom i da ispituju te navode kod iranskih vlasti.
Iran je optužio zapadne zemlje, posebno Britaniju i SAD, da podstiču ulične proteste i nasilje posle spornih izbora. Te optužbe je Britanija odbacila.
Пошто англоамеричка и англосаксонска политичко - финансијска елита нису успели да оборе уставноправни поредак Исламске Републике Иран, нова жртва је постала латиноамеричка држава Хондурас. Заиста, цинизам USA и UK је толико очигледан. Наиме, они јавно осуђују војни пуч који је извела хондураска војска, иначе планиран и програмиран у политичким и војнообавештајним структурама Вашингтона - њихов главни циљ је спречавање осамостаљивања латиноамеричких држава и народа и наставак експлоатације природних богастава и јефтине радне снаге започете 1492 године с доласком Шпанаца. Они виде опасност пре свега од војнополитичког и економског повезивања латиноамеричких држава - формирање регионалних политичких, војних и царинских савеза. Наравно, све ово угрожава геостратешке интересе USA.
Нажалост, оно што се догађа Србији и српском народу је наставак неоимперијалне и неохегемонистичке политике Вашингтона и Лондона. О томе најбоље могу посведочити латиноамеричке државе и народи - они Србију и српски народ сматрају земљом трећег света - реч је о једном добро софистицраном расисму - фашизму. Ова политичка идеологија је продукт нордијско - германских политичких елита.
Опет треба поставити једно питање. Реч је политици USA и UK према Ирану још док је био монархија - царевина под шах Резом Пахлавијем? Док је власт држао њихов човек питање људски права није имало приоритет - приоритет је имала експлоатација персијске - иранске нафте и природног гаса. Данас њима не смета што је Саусијска Арабија радикална теократска држава - где је доминантна селафијска школа сунитског ислама, где за разлику од Ирана не постоје било какве институције грађанског друштва које нам данас тако здушно намећу - битно је екплоатисати нафту и природни гас - људска права постају терцијална ствар. Толико о моралу и етици западноевропских и англоамеричких политичких елита.
Pogledaj vesti o: Predsednički izbori
