Izvor: Press, 21.Feb.2014, 21:41 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Na pomolu kraj političke krize: U Kijevu potpisan sporazum, narod i dalje na ulicama
Prema tom sporazumu, prevremeni predsednički izbori treba da budu održani do decembra, umesto u martu 2015, a u roku od 10 dana treba da bude formirana vlada nacionalnog jedinstva, u koju će ući i glavni predstavnici opozicije.
Sporazum predviđa i da vlada neće uvesti vanredno stanje, da će se obe strane uzdržati od nasilja, da će demonstranti predati oružje i povući se sa ulica i iz zgrada koje su zauzeli tokom protesta, i da će biti sprovedena >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << istraga o odgovornosti za krvoprolića.
Ukrajinski parlament je, odmah po potpisivanju sporazuma, izglasao povratak na ustav iz 2004. godine, koji ograničava ovlašćenja predsednika, te šef države ubuduće neće moći da imenuje premijera i smenjuje ministre.
Vrhovna rada je, takođe, smenila ministra unutrašnjih poslova Vitalija Zaharčenka, usvojila amandman na zakon koji omogućava oslobađanje iz zatvora bivše premijerke Julije Timošenko i proglasila amnestiju za sve demonstrante.
Mnogi Ukrajinci smatraju ministra Zaharčenka odgovornim za izdavanje naredbe policiji da koristi vatreno oružje protiv demonstranata, uključujući snajpere.
Janukovič je, zbog gubitka života u sukobima, proglasio od sutra dvodnevnu žalost u zemlji.
Uprkos potpisivanju i odlukama parlamenta, na Trgu nezavisnosti u centru Kijeva, koji je proteklih dana bio poprište žestokih obračuna između demonstranata i policije, i večeras je okupljeno oko 40.000 ljudi, zadovoljnih zbog potpisivanja, ali odlučnih u zahtevu da Janukovič mora smesta da napusti vlast.
- Izbori u decembru nisu dovoljni. On mora smesta da ode, inače bi mogao da završi kao Gadafi ili Čaušesku - izjavio je Oleh Bukojenko, jedan od učesnika protesta.
- Protesti će se nastaviti dok Janukovič ne ode. To je naš glavni zahtev, i zbog onih koji su ubijeni i zbog nas koji smo ovde - rekao je Anatalij Ševčuk
Kada je jedan od poslanika tokom debate u parlamentu rekao da bi Janukoviču trebalo dozvoliti da napusti zemlju kako bi se izbeglo dalje krvoproliće, mnogi demonstranti su na ulicama glasno negodovali.
"Ne, ne, ne", uzvikivali su oni, a Sergej Jančukov je rekao "Frans presu" da je predsednik počinio zločine protiv čovečnosti i da treba da mu se sudi u Hagu.
U sporazumu nije preciziran nikakav rok za demonstrante da napuste logor na Trgu.
Dogovor o sporazumu postignut je, uz posredovanje trojice šefova diplomatija zemalja članica EU, posle višečasovnih mučnih razgovora protekle noći i danas, pošto je u nasilju poginulo, prema zvaničnim podacima, 80 ljudi, a prema izveštajima zapadnih agencija, skoro 100 osoba, dok su stotine povređene.
Sporazum su potpisali Janukovič i opozicioni lideri Vitalij Kličko, Arsenij Jacenjuk i Oleh Tjahnibok, a kopotpisnici su, u svojstvu svedoka, šefovi diplomatija Francuske, Nemačke i Poljske, Loran Fabijus, Frank-Valter Štajnmajer i Radoslav Sikorski.
Izaslanik ruskog predsednika Vladimir Lukin, koji je takođe prisustvovao pregovorima između Janukoviča i opozicije, nije potpisao dokument, ali je ocenio da je sam proces bio pozitivan i najavio da će se pregovori nastaviti i da će on nastaviti misiju.
- Bilo je nekoliko pitanja na koje nismo dobili jasne odgovore. To se ticalo samih učesnika pregovora, ko će i za šta biti odgovoran - rekao je Lukin.
Prema njegovim rečima, "situacija se veoma brzo menja, pojavljuju se nove ličnosti i veoma je teško fiksirati dogovore".
Trojica evropskih šefova diplomatija pozdravila su potpisivanje sporazuma i pohvalila i vlasti i opoziciju zbog "hrabrosti i posvećenosti" rešavanju krize.
Ukoliko sporazum bude sproveden, to bi moglo da znači okončanje tromesečne krize u Ukrajini, koja je proteklih dana eskalirala u najgore nasilje otkad je ta zemlja stekla nezavisnost 1991. godine.
Kriza je izbila kada je Janukovič u novembru odlučio da ne potpiše sa EU sporazum o pridruživanju, već da se okrene Rusiji.
Ukrajina, zemlja sa 46 miliona stanovnika, podeljena je između Istoka i Zapada pošto zapadni deo zemlje podržava približavanje EU, a istok se zalaže za tešnje odnose s Moskvom.
Građani su ogorčeni i zbog raširene korupcije, nedostatka demokratije i posrnule privrede, koja je jedva izbegla bankrot zahvaljujući kreditu koji joj je obećala Rusija.
Pogledaj vesti o: Rat u Ukrajini
