Izvor: Blic, 07.Maj.2017, 21:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
NOVI PORAZ ULTRADESNICE Marin pošla stopama svoga oca koji navodi da je RAZOČARAN
Kandidatkinja ekstremne desnice Marin Le Pen koja je večeras u drugom krugu predsedničkih izbora izgubila od centriste Emanuale Makron već se jednom kandidadovala za izbore 2012. godine kada je zauzela treće mesto.
- Nacionalni front mora duboko da se obnovi kako bi iskoristili istorijsku šansu i ispunili očekivanja francuskog naroda - naglasila je Le Penova u kratkom obraćanju pristalicama nakon objave preliminarnih projekcija rezultata predsedničkih izbora >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << , istakavši da će predložiti početak duboke transformacije partije kako bi postala nova politička snaga.
Ujedno, osnivač francuske krajnje desničarske stranke Nacionalni front Žan-Marin Le Pen izrazio je večeras razočaranje zbog neuspeha njegove ćerke na izborima za predsednika Francuske.
On smatra da je Marin izborni poraz pretrpela zbog svog stava o Evropskoj uniji, prenosi francuski "Figaro".
Svakako, u poslednjih 15 godina, ovo je drugi put da je kandidat ekstremne desnice ušao u drugi krug predsedničkih izbora.
Pre Marin Le Pen, upravo njen otac Žan-Mari Le Pen ušao je, 2002. godine, u drugi krug predsedničkih izbora kada ga je porazio desničar Žak Širak.
Marin Le Pen od preuzimanja stranke Nacionalni front od oca i osnivača stranke Žan-Marija Le Pena radi na uklanjanju antisemitskog i rasističkog imidža stranke, marginalizujući stare članove privržene njenom ocu.
Žan-Mari Le Pen je zbog ponavljanja svog antisemitskog stava da su gasne komore za vreme nacizma "samo detalj" iz Drugog svetskog rata izbačen iz stranke koju je osnovao 1972. i vodio skoro 40 godine dok nije 2011. godine ustupio svoje predsedničko mesto ćerki Marin.
Iako je Marin Le Pen pokušala u potpunosti da se distancira od oca, mnogi analitičari i javne ličnosti u Francuskoj ocenile su da bi u slučaju pobede ostvarila očeve ambicije.
Marin Le Pen (48) advokat po struci, zalaže se za izlazak Francuske iz zone evra i Evropske unije, kao i za povratak nacionalnih granica.
Njena predizborna kampanja obeležena je žustrim rečima prema protivniku Makronu.
Ona je tokom kampanje jedino dobila zvaničnu podršku od suvereniste Nikole Dipon-Enjana koji je u prvom krugu bio takođe predsedničkih kandidat sa osvojenih 4,7 odsto glasova i kome je obećala premijersko mesto u slučaju pobede.
Pogledaj vesti o: Predsednički izbori
