Izvor: B92, 05.Okt.2009, 14:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Gde su danas lideri DOS-a
Beograd -- Devet godina posle petooktobarske revolucije većina lidera tadašnjeg DOS-a nestala je sa političke scene Srbije i iz javnog života.
Danas se navršava devet godina od velikog mitinga tadašnje ujedinjene Demokratske opozicije Srbije, koji je označio kraj vladavine režima Slobodana Miloševića. Miting koji se pretvorio u revoluciju bio je posledica odbijanja režima da prizna poraz na saveznim predsedničkim izborima održanim 24. septembra.
Devet >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << godina posle petooktobarske revolucije veliki broj lidera tadašnjeg DOS-a nestao je sa političke scene Srbije i iz javnog života.
Prvi posleratni demokratski premijer Srbije Zoran Đinđić ubijen je 12. marta 2003. godine ispred zgrade Vlade Srbije. Optuženi za ubistvo premijera Đinđića su 23. maja 2007. proglašeni krivim i prvostepenom presudom osuđeni na ukupno 378 godina zatvora. Vrhovni sud potvrdio je tu presudu 29. decembra 2008. godine.
Vojislav Koštunica, predsednik DSS-a i bivši predsednik Jugoslavije i premijer Srbije, danas je u opoziciji.
Nekadašnji lider G17 plus Miroljub Labus povukao se iz javnosti nakon obavljanja funkcije potpredsednika Vlade Srbije zbog, kako je tada rekao, neispunjenih obećanja u vezi sa evropskim integracijama.
Posle Labusovog odlaska, vođenje stranke preuzima tadašnji ministar finansija i aktuelni potpredsedik Vlade Srbije i ministar ekonomije Mlađan Dinkić.
Nebojša Čović, lider Demokratske alternative i potpredsednik u vladi Zorana Đinđića, danas se bavi biznisom, dok je Velimir Ilić, koji je predvodio kolonu Čačana 5. oktobra, posle dva ministarska mandata, sada poslanik opozicije u Skupštini Srbije
Lider Sandžačke demokratske partije Rasim Ljajić, od demokratskih promena 2000. ministar je u saveznim i republičkim vladama, a zadužen je i za saradnju države sa Haškim tribunalom. U toku je i formiranje nove Ljajićeve stranke – Socijaldemokratske partije Srbije, koja bi trebalo da počne sa radom do kraja godine.
Predsednik Reformista Vojvodine Miodrag Isakov bio je ambasador Srbije u Izraelu, nakon čega se vratio u Novi Sad, dok je Dragoljub Mićunović svoj Demokratski centar kolektivno vratio u DS.
Bivši sindikalni lider Dragan Milovanović, posle odlaska sa vlasti, osnovao je Laburističku partiju, a za njega i njegovu stranku se od izbora 2003. godine više nije čulo.
Čedomir Jovanović, zbog neslaganja sa partijskim stavovima DS-a, formirao je Liberalnodemokratsku partiju. Sa njim je u koaliciji Žarko Korać, predsednik Socijaldemokratske unije.
Advokat Vladan Batić i dalje je predsednik Demohrišćanske stranke Srbije i poslanik u Narodnoj skupštini. Na poslednje izbore njegova stranka izašla je u koaliciji sa LDP-om.
Liga socijaldemokrata Vojvodine Nenada Čanka na poslednje parlamentarne izbor izašla je zajedno sa DS-om i danas je članica vladajuće koalicije u Srbiji.
Dragan Veselinov, nekadašnji šef Koalicije Vojvodina, podneo je ostavku na funkciju ministra poljoprtivrede 2003. pod velikim pritiskom javnosti, nakon što je njegov vozač usmrtio devojku u centru Beograda.
I bivši ministar policije Dušan Mihajlović povukao se iz politike i nastavio da vodi preduzeće "Lutra", dok je lider Saveza vojvođanskih Mađara, Jožef Kasa, funkciju prepustio Ištvanu Pastoru.
Goran Svilanović, nekadašnji predsednik Građanskog saveza Srbije i ministar spoljnih poslova, sada je koordinator OEBS-a za aktivnosti u oblasti privrede i zaštite čovekove sredine, a ni Branislav Kovačević Cole, predsednik Koalicije za Šumadiju, nije ostao u politici, već se u Kragujevcu bavi kulturom.
Tadašnji paredsednik Pokreta za demokratsku Srbiju Momčilo Perišić optužen je u Hagu za ratne zločine, a iz političkog života izašao je pre toga zbog hapšenja i sumnje da je učestvovao u špijunskoj aferi sa američkim diplomatom.
Njegov kolega i lider Socijaldemokratije Vuk Obradović preminuo je početkom 2008. godine.
Pogledaj vesti o: Predsednički izbori
